LIČNOSTI

Džordž Soros je sada zlikovac za mnoge, ne samo za desničare

Soros je svojoj glavnoj grupi, Fondaciji otvoreno društvo, dao 32 milijarde dolara za ono što on naziva naporima izgradnje demokratije širom sveta
Tekst napisali Kenet Vogel, Skot Šejn i Patrik Kingsli
Datum: 01/12/2018

Džordž Soros je sada zlikovac za mnoge, ne samo za desničare

Džordža Sorosa nazivaju "savršenom olujom za napade na desnicu". Fotografija: Luk Mekgregor/Reuters

VAŠINGTON – Nekoliko sati pošto su ga prošlog meseca obavestili da je eksplozivna naprava stigla u njegov dom u predgrađu Njujorka, Džordža Sorosa, milijardera investitora i donatora demokrata pozvao je kolega kako bi porazgovarali o drugoj pretnji: napadu autoritarne mađarske vlade na univerzitet koji je osnovao.

Pokušaj napada u Njujorku – za koji se kasnije ispostavilo da je deo talasa napada na istaknute kritičare američkog predsednika Donalda Trampa – nije pomenut. Ali nije slučajnost da Soros naiđe na isto žestoko neprijateljstvo u istom trenutku u dve zemlje udaljene hiljadama kilometara.

Na obe strane Atlantika aktivisti i političke figure desnice proveli su godine praveći od Sorosa personifikaciju svega što preziru. Koristeći jedva prikriven antisemitizam oni su od njega napravili pokretački um "globalističkog" pokreta, levičarskog radikala koji želi da potkopa establišment i razvodni belu, hrišćansku prirodu njihovih društava preko imigranata. Tom prilikom oni su svoju viziju Sorosa, 88, iz mračnih uglova interneta i radio emisija ubacili u centar političke debate.

"Soros je predstavljen kao negativac jer je efikasan", kaže Stiven Benon, Trampov bivši strateg i savetnik u Beloj kući koji sada pokušava da promoviše nacionalistički pokret u Evropi i SAD koji bi bio protivteža Sorosovom uticaju izgrađenom na levičarskim tendencijama.

Tramp u svojim tvitovima i govorima Sorosa naziva donatorom svojih protivnika, njegova porodica i najbliži savetnici ponekad odu mnogo dalje. Donald Tramp mlađi je ove godine retvitovao tvrdnju komičarke Rozen Bar da je Soros nacista. A predsednikov advokat Rudolf Đulijani je retvitovao komentar da je Soros antihrist čija sredstva treba zamrznuti.

U bar jednom slučaju napadi su stigli do američkih državnih medija. Radio televizija Marti koja emituje proamerički sadržaj na španskom na Kubi u maju je objavila izveštaj koji se trenutno istražuje. U izveštaju je Soros predstavljen kako "Jevrejin multimilijarder fleksibilnog morala" koji je bio "arhitekta finansijskog kolapsa 2008".

Tokom predizborne kampanje u SAD, gde je finansijski podržavao demokrate, Soros je predstavljen kao finansijer imigrantskog karavana, prisustvo iz duboke države u federalnoj birokratiji i prikrivena ruka iza protesta protiv Trampovog kandidata za vrhovnog sudiju.

U Evropi, nacionalistički lideri poput mađarskog premijera Viktora Orbana i političari iz bivših komunističkih zemalja poput Makedonije, Albanije i Rusije su pokušali da ga demonizuju "On je bankar, Jevrejin, daje demokratama – on je savršena oluja za napade na desnicu ovde i u Evropi", rekao je Majkl Posner, bivši zvaničnik Stejt departmenta u Obaminoj administraciji.

Soros je svojoj glavnoj grupi, Fondaciji otvoreno društvo, dao 32 milijarde dolara za ono što on naziva naporima izgradnje demokratije širom sveta. Uz to, u SAD, Soros je tokom godina lično dao više od 75 miliona dolara federalnim kandidatima i komitetima, pokazuju podaci Federalne izborne komisije i Službe internih prihoda.

Soros je prvobitno svoj aktivizam fokusirao na negovanje demokratija koje su se pojavile posle raspada Sovjetskog Saveza. Ali dok je u SAD evoluirao u tradicionalnog političkog operatera, konzervativci su sve više pokušavali da ga diskredituju, kao i kandidate i organizacije koje podržava, i to su ponekad radili koristeći antisemitske načine.

Kraj izbornog oglasa za Trampovu predsedničku kampanju 2016. predstavljao je Sorosa – kao i Dženet Jelen, u to vreme predsedavajuću Federalnih rezervi, i Lojda Blankfejna, izvršnog direktora Goldman Saksa, oboje Jevreje – kao primere "globalnih specijalnih interesa" koji su se obogatili na grbači američkih radnika.

Ove godine Tramp i njegovi saveznici su uzdigli Sorosa na nivo ključnog pokretača pretnje koju predstavljaju migranti iz Centralne Amerike koji idu ka SAD ali i takozvanih demokratskih "rulja" koje su protestovale zbog nominacije Breta Kavanoa za sudiju Vrhovnog suda.

Konzervativna pravna organizacija "Judicial Watch" pokušala je ove godine da pokaže "ultralevičarsku agendu" Sorosa u Južnoj Americi i istočnoj Evropi.

Grupa je iskoristila temu koju su koristili republikanski članovi Kongresa koji optužuju Sorosovo Otvoreno društvo da koristi novac poreskih obveznika da forsira liberalne agende u Albaniji, Kolumbiji, Makedoniji i Rumuniji. Portparolka Fondacije otvorenog društva navela je da su pomenuti programi u skladu sa "američkim idealima" borbe protiv korupcije i promocije vladavine prava.

Soros je rođen u jevrejskoj porodici u Mađarskoj i kao dete je preživeo nacističku okupaciju. Posle Drugog svetskog rata pobegao je u Englesku dok je Sovjetski Savez preuzeo vlast nad njegovom zemljom. Studirao je u Londonskoj školi ekonomije gde je na njega uticao austrijski filozof Karl Poper koji je pisao o posledicama "zatvorenih" i "otvorenih društava".

Sorosove investicije u kompanije i valute su se pokazale unosnim.

Soros je podržavao grupe i pojedince koji su radili na rušenju komunizma u raznim zemljama, uključujući Poljsku i Čehoslovačku. U Mađarskoj, Soros je otvorio fotokopirnice kao način borbe protiv cenzure vlade i plaćao je disidentima da studiraju na Zapadu. Jedan od njih je bio mladi Orban koji je tada bio liberalni aktivista.

Po završetku Hladnog rata, Soros je plaćao za besplatan obrok mađarskim školarcima i osnovao je Centralnoevropski univerzitet koji je kasnije postao meta napada Orbanove vlade. (Prošlog meseca je saopšteno da je univerzitet morao da zatvori svoj kampus u Budimpešti i preseli centralu u Beč.) U Sjedinjenim Državama, gde je Soros dobio državljanstvo 1960-ih, njegov rad je često dobijao pohvale obe stranke. Sorosa su antikomunistički republikanci doživljavali kao kolegu u borbi za slobodu.

Dok su njegove aktivnosti postajale sve istaknutije u Evropi i kako je počeo da finansira reforme u načinu dodele lekova u SAD, počeo je devedesetih da dobija epitet sumnjive jevrejske figure. Takav epitet su mu prišivali likovi poput fašističkog predsedničkog kandidata Lindona Laruša mlađeg i saveznici represivnih istočnoevropskih lidera. Njihove teorije prvobitno su bile ograničene na antisemitske krugove.

Soros je postao velika meta za republikance kada je donirao 27 miliona dolara tokom predizborne kampanje 2004. naporima da se porazi predsednik Džordž Buš čiju je administraciju optužio da žuri u rat sa Irakom.

Denis Hasters, republikanac iz Ilinoisa, kao predsedavajući Predstavničkog doma 2003, rekao je da je novac koji Soros troši na borbu protiv Buša "možda novac od droge".

A 2010. voditelj Glen Blek optužio je Sorosa da "pomaže u slanju Jevreja u kampove smrti" posvetivši više epizoda svoje emisije na Foks njuzu predstavljanju Sorosa kao "lica iz senke" koje radi na puču u SAD.

"Tada je to bila šačica ludaka, tada je to bilo svedeno na jedan uski krug", rekao je Dejvid Brok, samoproklamovani desničarski najamnik koji je promenio stranu i pokrenuo liberalne grupe kako bi pratio širenje dezinformacija konzervativaca. (Grupe su dobile novac od Sorosa.) "Ali je onda sve eksplodiralo tokom kampanje 2016.”

Sorosa je Tramp mnogo više zabrinuo od Buša. Njegov savetnik Majkl Vahon kaže da je Sorosa privukla povezanost predsednikovih retoričkih napada na kritičare sa bombaškim napadom i ubistvom 11 ljudi 27. oktobra u sinagogi u Pitsburgu.

U imejlu, Soros je rekao da tuguje zbog žrtava u Pitsburgu i njihovih porodica. "Došao sam u ovu zemlju kako bih našao utočište. Veoma me uznemirava što se u Americi 2018. Jevreji masakriraju samo zbog toga što su Jevreji", naveo je on.

© 2018 The New York Times


Ukupno komentara: 0



Sva polja su obavezna.