LIČNOSTI

Donald Knut: Čovek koji je napisao Bibliju kodiranja

On je autor Umetnosti kompjuterskog programiranja, četvorodelnog opusa koji predstavlja njegovo životno delo. Prvi deo izašao je 1968. godine, a American Scientist dotad objavljene delove 2013. uvrstio je na listu knjiga koje su definisale poslednje stoleće nauke
Piše: Šibon Roberts
Datum: 08/02/2019

Donald Knut: Čovek koji je napisao Bibliju kodiranja

Foto: Brajan Flaerti za Njujork tajms; Majstor algoritama nastavlja da širi svoj magnum opus

Donald Knut, kompjuterski naučnik sa Univerziteta Stanford u Kaliforniji, već pola veka suvereno vlada kao duhovni vođa algoritama.

On je autor Umetnosti kompjuterskog programiranja, četvorodelnog opusa koji predstavlja njegovo životno delo. Prvi deo izašao je 1968. godine, a American Scientist dotad objavljene delove 2013. uvrstio je na listu knjiga koje su definisale poslednje stoleće nauke.

Objavljena u više od milion štampanih primeraka, Umetnost kompjuterskog programiranja je svojevrsna Biblija u svom domenu. Unutra su algoritmi, recepti koji hrane digitalno doba. Dr Donald Knut (80) cenjeni je algoritmista; njegovo ime stoji uz neke od najvažnijih primeraka ove vrste, kao što je Knut-Moris-Pratov algoritam za pretragu nizova. Osmišljen je 1970. godine, a služi pronalaženju reči ili obrazaca slova u tekstu.

Danas, kada algoritmi upravljaju našim postojanjem, prosečan programer više nema vremena da manipuliše binarnim kvarovima, već radi sa slojevima kodova – a neretko i sa kodnim sistemima pozajmljenim iz biblioteke kodova.

Donald Knut je poznat po uvođenju "bukvalnog programiranja", s naglaskom na važnosti pisanja koda tako da ga mogu pročitati i ljudi i kompjuteri. On tvrdi da su neki kompjuterski programi književna dela vredna Pulicerove nagrade.

Knut je i ozloglašeni perfekcionista koji nudi novčanu nagradu bilo kome ko pronađe grešku u njegovim knjigama. Njegovi strogi standardi možda objašnjavaju zašto je njegovo životno delo daleko od završenog. Kada je počinjao sa pisanjem, u planu je imao samo jednu knjigu. Ubrzo nakon toga, kompjuterska nauka je doživela Veliki prasak, te je odlučio da ipak napiše sedam knjiga. U međuvremenu su nastale i potknjige, odnosno fascikle. Trebalo je da najnovija bude objavljena do Božića, ali je objavljivanje odloženo za april zato što dr Knut neprestano pronalazi nove neodoljive probleme koje želi da obradi.

Iako je Knut upravo rekao ono čuveno da je "zadovoljstvo po svoj prilici bilo cilj sve ovo vreme", kompjuterski naučnici pokušavaju da reše stvarne probleme. Podrazumeva se, u međuvremenu i stvaraju stvarne probleme. Algoritmi koje pišu ljudi već su dovoljno nezgodni. Ono što je zabrinjavajuće jesu algoritmi koje pišu mašine.

"Sada pišemo algoritme koje ne možemo da pročitamo", kaže Kevin Slevin za Instituta za tehnologiju u Masačusetsu.

"Danas programeri koriste ono što su Knut i ostali sačinili kao komponente svojih algoritama, a onda to kombinuju sa onim što je njima potrebno", objašnjava Piter Norvig, direktor istraživanja u Guglu. "Isto je sa veštačkom inteligencijom", kaže on i dodaje da se može desiti da je svaka komponenta stranica ili poglavlje Knutove knjige, "zato što je to najbolji način da se obavi neki zadatak".

Srećom, dr Knut ne odustaje. Predviđa da će biti potrebno 25 godina da se Umetnost kompjuterskog programiranja privede kraju. Mogu li algoritmi koji pišu druge algoritme da dobiju svoje poglavlje, ili stranicu u epilogu? "Definitivno ne", kaže dr Knut.

"Zabrinut sam da algoritmi postaju previše popularni u svetu", kaže on. "Kompjuterski naučnici prvo su brinuli što nas niko ne sluša. Sada se bojim da nas previše ljudi sluša."

© 2018 The New York Times


Ukupno komentara: 0



Sva polja su obavezna.