SVET DANAS

Deportovani na mesto koje ne znaju ili ga se ne sećaju

Mnogi koji su vraćeni u Meksiko iz SAD sada moraju da se izbore sa osećanjima gubitka, dislokacije i konfuzije
Kirk Sempl
Datum: 25/04/2018

Deportovani na mesto koje ne znaju ili ga se ne sećaju

Lajlo Agiljar čeka kako bi ponudio pomoć deportovanima na aerodromu u Meksiko Sitiju. Fotografija: Megan Dalival za Njujork tajms

MEKSIKO SITI - Lajlo Agiljar je rođen u meksičkom pograničnom gradu Huarezu pre 29 godina, ima meksički pasoš i živi u Meksiko Sitiju. Ali o Meksiku govori kao o mestu na koje je prognan.

"Egzil", kako ga naziva.

Pošto je gotovo ceo život proveo kao ilegalac u Juti, 2012. je depotovan u Meksiko posle sukoba sa policijom na potestu zbog novog američkog zakona o imigrantima.

"Ne uklapam se ovde", kaže. "Zemlja gde sam odrastao, planine, šume - to je moj dom".

On je deo sve veće populacije Meksikanaca koji su veći deo života proveli u Sjedinjenim Državama pre povratka, dobrovoljnog ili prinudnog u Meksiko. Mnogi sada moraju da se izbore sa osećanjima gubitka, dislokacije i konfuzije.

Iskustvo ovih povratnika sve se više čuje u svetlu intenziviranja debate u američkom Kongresu o budućnosti mladih imigranata koji su kao deca dovedeni u zemlji. Ako Kongres ne pronađe rešenje kojim bi produžili pravnu zaštitu tih migranata, poznatih kao Sanjari, oni će biti ponovo suočeni sa mogućnošću deportacije. Program štiti oko 800.000 ljudi, mahom Meksikanaca.

Oni koji su se dobrovoljno vratili i oni koji su deportovani kaže da Meksiko ima i svojih prednosti. Sada mogu da šetaju ulicama grada bez straha da će ih deportovati. Mogu da se povežu sa davno izgubljenim rođaima. Mogu da priušte koledž.

Ali mnogi dolaze na mesto koje kao odrasli nikada nisu upoznali ili ga se ne sećaju. Neki čak i slabo govore španski. A povratak često ima i stigmu kriminala ili neuspeha.

"Prvih dana je sve bilo kulturni šok", kaže Agiljar koji je odrastao u, kako kaže, "malom, belom, mormonskom gradu" u Juti. Po povratku u Meksiko "izolovao sam se u sobi".

Odgovor meksičke vlade nije u skladu sa iskušenjima onih mladih koji su se vratili. Federalna vlada je proširila mrežu centara za prijem deportovanih, sa hranom i prristupom telefonu i pomoći oko zdrastvenog osiguranja, prevoza i posla. Ali kritičari kažu da je program minimalan a njegovi efekti privremeni.

Mali ali brzošireći ekosistem lokalnih organizacija počeo je da se pojavljuje uključujući i Nove početke koji je sa radom krenuo 2015. u Meksiko Sitiju. Izrael Konča, 38, osnivač kaže da grupe poput njegove postaju pojasevi za spasavanje nedokumentovanih Meksikanaca u SAD.

"Pitaju da li mogu da nastave sa obrazovanjem u Meksiku", kaže Konča koji je deportovan 2014. posle 30 godina života u SAD.

Megi Loredo, osnivač druge grupe Ostros Dreams en Accion kaže da nista slično nije postojalo kada se ona 2008. vratila u Meksiko. U to vreme, oni koji su se vratili ćutali su o svojim američkim iskustvima i sami se borrili sa emotivnim i kulturnim šokom.

"Sve je bilo u senkama", kaže. Ali kako je zajednica deportovanih i povratnika rasla, počela je da pronalazi svoj glas i pomaže novima da se brže priviknu.

Oni koji su suočeni sa povratkom se "boje", kaže Konča. "Ali bar znaju da postoji svetlo na kraju tunela i da postoji i druga šansa u Meksiku".

© 2018 The New York Times


Ukupno komentara: 0



Sva polja su obavezna.