SVET DANAS

Da li je krst znak religije ili kulture? Pitamo zbog Bavarske

Religija je u opadanju u Nemačkoj, ali se verski simboli vraćaju na velika vrata
Ketrin Benhold
Datum: 16/07/2018

Da li je krst znak religije ili kulture? Pitamo zbog Bavarske

U većini javnih škola u Degendorfu izloženi su krstovi. Učionica u Gimnaziji „Robert Koh“. Fotografija: Letisija Vanson za Njujork tajms

DEGENDORF, Nemačka – Kada je stigla naredba da se iznad svake državne zgrade u Bavarskoj okači krst, gradonačelnik Degendorfa nije bio preterano uznemiren.

Krstovi su uobičajena pojava u Degendorfu, živopisnom gradu na Dunavu. Jedan visi u njegovoj kancelariji a drugi u prostoriji gde se obavljaju civilna venčanja. Vatrogasna stanica ima krst na zidu, kao i gotovo svaka učionica. „U pitanju je kultura a ne religija“, kaže gradonačelnik Kristijan Mozer.

Religija je u opadanju u Nemačkoj, ali se verski simboli vraćaju na velika vrata kao deo kulturnog rata koji se odvija u zemlji koja je otvorila vrata milionima migranata iz mahom muslimanskih zemalja.

Naređenje za postavljanje krstova stiglo je iz kancelarije novog konzervativnog premijera Bavarske Markusa Zedera čija je Hrišćansko-socijalna unija u kampanji za lokalne izbore u oktobru. Glavni konkurent im je ultradesničarska, antimuslimanska Alternativa za Nemačku koja je sve popularnija u mahom katoličkoj Bavarskoj i koja koristi strah od islamizacije. Kritičari kažu da je inicijativa da se postave krstovi pokušaj da se namame glasovi od ultradesničara.

Zeder insistira da „krst nije znak religije“ već identiteta i kulture, a njegovo izlaganje nije „kršenje principa neutralnosti“ državnih zvaničnika.

Njegovi argumenti podsećaju na konzervativnu odluku Evropskog suda za ljudska prava iz 2011. koji je zaključio da je javno izlaganje krsta „pasivni simbol“. Nemačka je mahom poštovala pravilo da se krstovi smeju izlagati osim ako neko ne bude uvređen toliko da zahteva njihovo uklanjanje, što se retko dešava.

Ali kritičari kažu da sistematsko izlaganje hrišćanskog simbola u državnim zgradama utiče na odvajanje države od vere.

Konzervativci su brzo kritičare nazvali „neprijateljima religije“, što je bilo nezgodno jer je minhenski arhiepiskop optužio Zedera da „instrumentalizuje“ hrišćanski simbol za političke ciljeve.

Javno mnjenje je pokazalo da većina Bavaraca podržava inicijativu koja je stupila na snagu 1. juna. Više od jednog na dvoje praktikujućih hrišćana u Nemačkoj veruje da islam nije kompatibilan sa nemačkim vrednostima i kulturom, pokazalo je nedavno istraživanje Pju centra. Ministar unutrašnjih poslova Horst Zehofer je nedavno otišao korak dalje. „Islam nije deo Nemačke“, rekao je on.

Zehofer, bivši bavarski premijer, posetio je Degendorf u maju. Obrativši se okupljenima rekao je da je nemački sistem vrednosti „oblikovalo hrišćanstvo“ pre nego što je govor završio frazom „Bog vas blagoslovio“ koja nije uobičajena kod nemačkih političara.

U Gimnaziji „Robert Koh“, učenici se svakog jutra mole. Pre kontrolnog iz matematike jednog jutra, studenti su se molili da „smire živce“ i „pročiste misli“.

Možda i pomaže“, kaže direktor Hajnc-Peter Majdinger koji je predvodio molitvu. Oko sedam procenata njegovih učenika su muslimani, rekao je on. Od njih se očekuje da ustanu tokom molitve ali ne i da se mole. „Nikada nismo imali problema“, kaže.

Ugur Bagišlajidži, tursko-bavarski zabavljač koji govori sa akcentom Donje Bavarske i poznat je pod pseudonimom Đango Asul, kaže: „Ovo nije pitanje gde kačite krst već gde ćete na izbore staviti krst.“ Bagišlajidži jede svinjske kobasice i pije pivo kao i ostali seljani. „Možda bi oni koji govore u ime uvređenih muslimana mogli prvo da provere šta ti muslimani zaista misle“, rekao je.

Nema mnogo muslimana u Degendorfu, gradu od 36.000 stanovnika. Turska zajednica ovde ima dugu tradiciju. Prvi radnici su stigli 1960-ih i 1970-ih kao Bagišlajidžijev otac. Oko 350 izbeglica u lokalnom domu za tražioce azila su muslimani iz Sijera Leonea. Ali i pre njihovog dolaska, ljudi su počeli da se boje od „muslimanskog preuzimanja“, kaže katolički sveštenik, prečasni Martin Nidl.

Strah nije racionalan“, kaže. „Ali je moćan.“

© 2018 The New York Times

Ovaj tekst objavljen je u novom broju Njujork tajmsa na srpskom jeziku, koji se dobija na poklon uz svaki primerak Nedeljnika od četvrtka, 12. jula.


Ukupno komentara: 0



Sva polja su obavezna.