SVET DANAS

Da li će nedostatak kljova spasti afričke slonove?

Krdo gde većina ženki nema kljove bezbedno je od lovokradica
Natali Anžijer
Datum: 20/10/2018

Da li će nedostatak kljova spasti afričke slonove?

Životinje bez kljova su stekle darvinovsku prednost. Fotografija: ElephantVoices

NACIONALNI PARK GORONGOSA, Mozambik – Iz aviona kojim prelećemo poplavljene ravnice i blatna polja, vidimo raštrkana krda velikih afričkih antilopa.

Tragamo za Gorongosinim poznatim slonovima bez kljova, slonovima koji prirodno nemaju ono za čime žude bogati kolekcionari iz celog sveta.

Slonovi bez kljova postoje u manjem broju u celoj Africi, ali je Gorongosa utočište pozamašne populacije ove vrste, što je posledica krvavog 15-godišnjeg građanskog rata. Slonovi sa kljovama bili su u toliko velikom broju ubijani zbog slonovače da su bezubi stanovnici parka iznenada stekli darvinovsku prednost.

Danas, četvrtina od oko 700 slonova u parku nema kljove, sve su ženke i ja sam odlučna da vidim bar jednu od njih.

"Tamo", uzvikuje pilot Alfredo Matavele i pokazuje mi ka grupi drveća. "I tamo!", pokazuje na pojilo. I tamo i tamo. "Vidiš li ih?", pita.

O da, vidim ih. Desetine slonova, sa klempavim ušima i podignutim surlama, mnogi bez kljova.

Ispostavilo se da slonovi i ljudi dele osnovnu razvojnu anomaliju koja vodi poreklo od istih grešaka u našoj DNK.

Kljove su prerasle verzije gornjih lateralnih sekutića – zuba odmah pored prednjih a pre očnjaka. Jednostavnije rečeno, slonovi bez kljova nemaju te sekutiće.

Naučnici još uvek ne znaju šta je tačno prouzrokovalo bezubost, ali su napredovali u otkrivanju genetskog programa iz razvoja zuba kod sisara uopšte. Ispostavlja se da je u pitanju star i široko rasprostranjen kod.

"Razvoj zuba je bio veoma konzervativan tokom evolucije", kaže Irma Teslef, razvojni biolog sa Univerziteta Helsinki u Finskoj. Ona je otkrila da se mutacije povezane sa zubnim abnormalnostima kod miševa pojavljuju i u genetskim studijama ljudi kojima nedostaju neki zubi ili im je zubalo loše formirano.

"Slonovi nisu ništa više drugačiji od ljudi nego što su to miševi", rekla je ona. "Zato je sasvim moguće da su u ceo proces uključeni isti geni."

Nedostatak sekutića je druga najpoznatija forma takozvane zubne ageneze. Normalna stopa stanja je dva do četiri procenta, što je vrlo slično broju bezubih slonova u Africi.

U većini slučajeva, kljove su odbačeni očnjaci koji se kod divljih svinja krive na stranu i ka gore ili nadole kod morževa. Kod narvala, jednoroga Arktika, kljova je jedan prerasli očnjak koji prolazi kroz levu gornju usnu životinje.

Narvalova kljova je "jedina kljova u prirodi koja raste pravo, i jedina spiralna kljova", kaže Martin Tomas Nvija, stručnjak za narvale koji predaje na Harvardskoj školi zubne medicine.

Kljove su po pravilu višestruko korisne sprave. Divlje svinje ih koriste i ofanzivno i defanzivno, u borbi tokom sezone parenja i da bi oterale predatore veće od sebe. Morževi ih koriste kao kuke za hvatanje, da se izvuku iz vode na led, kao oružje protiv polarnih medveda i u seksualnom kontekstu, ali ne i, što se obično misli, kao pribor za jelo i otvaranje ostriga.

Svrha narvalove kljove je tema za razgovor. Neki stručnjaci veruju da je koristi da bi pecao plen. Nvija i njegovi saradnici misle da je u pitanju senzorni organ koji detektuje promenu u slanoći i temperaturi vode.

Slonovi koriste svoje moćne zube kako bi iskopali so i minerale, polomili grane i prošli kroz šipražje, kako bi rascepili drvo i skinuli koru, izvadili mladunče iz blata ili podigli spavalicu na noge.

Sa verande sam gledala par slonova koji su ukrstili svoje kljove, od kojih je svaka teška oko 45 kilograma, sedam puta teža od prosečne kljove ženke.

Ali biofizička svojstva koja čine kljove tako sjajnom alatkom jesu i razlog što ih ljudi toliko žele. Slonovača je oduvek tražena zbog svoje lepote, obradivosti i navodnih magičnih svojstava.

Slonove su dugo ubijali zbog slonovače. I pored međunarodnih napora da se zabrani trgovina slonovačom, potražnja i dalje kreira biznis vredan bar milijardu dolara godišnje.

Krivolov je podstakao stručnjake da se zapitaju da li su slonovima zaista potrebne njihove kljove i da li bi možda bilo bolje da se bezubost proširi po afričkoj slonovskoj populaciji.

Šejn Kembel-Stejton, profesor asistent ekologije i evolutivne biologije na Kalifornijskom univerzitetu, sa kolegama je počeo da poredi slonove sa kljovama i bez kljova u Gorongosi, u potrazi ne samo za genom koji utiče na nestanak kljova već i za naslednim šablonima.

Zašto su, na primer, gotovo svi bezubi slonovi Afrike ženke?

Dr Kembel-Stejton takođe traži uzroke nestanka kljova.

"Znamo da kljove igraju važnu ulogu u nabavljanju hrane. Stoga, ako neki nemaju tu alatku, da li oni drugačije koriste okruženje i mogu li te promene da imaju posledice po druge životinje koje zavise od slonova kao inženjera ekosistema", zapitao se on.

Možda, ali se trenutno čini da slonovi bez kljova u Gorongosi uživaju. "U fantastičnom su stanju, ovo je dobar habitat za njih i nema nikakvih indicija da su gladni", kaže Džojs Pul, naučni direktor Elephant Voicesa, istraživačke grupe za zaštitu prirodne sredine koja radi u Gorongosi.

© 2018 The New York Times


Ukupno komentara: 0



Sva polja su obavezna.