SVET DANAS

Da, hobotnice su pametne, ali niko ne zna zašto

Glavonošci se ponašaju na načine koji sugerišu da su visoko inteligentni
Piše: Karl Cimer / The New York Times International Report
Datum: 28/01/2019

Da, hobotnice su pametne, ali niko ne zna zašto

Hobotnice su visoko inteligentne, ali ne dele mnogo drugih osobina koje su naučnici pronašli kod drugih inteligentnih životinja; Fred Tano/AFP – Getty Images

Da bi demonstrirao koliko hobotnica može da bude pametna, Pjero Amođo pokazuje YouTube video. Na njemu je hobotnica koja otvara kokos da bi se u njemu sakrila. Odmah zatim, to morsko stvorenje slaže školjke jednu na drugu i odnosi ih sa sobom.

"Ovo pokazuje da hobotnice nose to oruđe sa sobom zato što poseduju svest o tome da im ono može biti od koristi u budućnosti", kaže Amođo, diplomac na Univerzitetu Kembridž u Velikoj Britaniji.

Njegovo uzbuđenje se ipak meša sa zbunjenošću. Naučnici već decenijama istražuju na koji način je kod određenih životnja – majmuna, slonova, delfina i nekih ptica, između ostalog – evoluirala inteligencija. Ali sve teorije padaju u vodu kada je reč o glavonošcima, odnosno hobotnicama, lignjama i sipama.

Amođo sa još pet drugih stručnjaka za životinjsku inteligenciju istražuje ovo pitanje u članku objavljenom u novembru.

Za naučnike koji se bave proučavanjem životinjskog ponašanja, inteligencija bi mogla da podrazumeva sposobnost da se pronađu rešenja za probleme poput pronalaska hrane, na primer, ili veštinu planiranja za neke izazove u budućnosti. Naučnici su utvrdili zajedničke faktore koje dele sve inteligentne životinje.

Imaju velike mozgove, žive dugo i mogu da formiraju dugoročne društvene veze.

Ove sličnosti dovele su do obećavajućih objašnjenja na koji način su određene životinje postale pametne. Jedno od njih pretpostavlja da se inteligencija razvila kao adaptacija na pronalaženje hrane. Drugi istraživači pak tvrde da pametnije životinje "sarađuju i uče od drugih pripadnika iste vrste", objašnjava Amađo.

Glavonošci se ponašaju na načine koji sugerišu da su visoko inteligentni. Hobotnica nazvana Inki, na primer, nedavno je pobegla iz Nacionalnog akvarijuma na Novom Zelandu kroz otvor za vodu i, po svoj prilici, pronašla put do mora.

Istraživači sa Hebrejskog univerziteta u Izraelu postavili su pred hobotnice kutije u obliku slova L u kojima se nalazila hrana. Životinje su shvatile kako da gurnu i povuku komadić hrane kroz sićušnu rupu u zidu kutije.

Druga odlika koju glavonošci dele sa pametnim životinjama jeste relativno veliki mozak, ali tu se sve sličnosti završavaju, pošto se veći deo neurona kod hobotnica nalazi u pipcima.

Najčudnije, hobotnice ne žive dugo. Neke požive i do dve godine, dok druge umiru nakon samo nekoliko meseci. Glavonošci, takođe, ne formiraju ni društvene veze.

Amođo i njegove kolege smatraju da bi istorija evolucije glavonožaca mogla da objasni ovaj inteligencijski paradoks. Pre oko 275 miliona godina, preci glavonožaca izgubili su oklop. Onda su mogli da u potrazi za plenom istražuju prostore koji su im ranije bili nedostupni. To ih je, međutim, učinilo i ranjivim za predatore. To bi mogao da bude razlog što su glavonošci postali majstori prerušavanja i bežanja. To su činili tako što im se uvećavao mozak, rasla sposobnost za rešavanje novih problema, ali možda i za predviđanje budućnosti.

Ovo istraživanje moglo bi da nam dublje razjasni još nešto pored hobotnica: inteligenciju uopšte.

"Ne smemo se držati pretpostavke da postoji samo jedan način da se bude inteligentan", kaže Amođo. "Načina može biti mnogo."

© 2018 The New York Times


Ukupno komentara: 0



Sva polja su obavezna.