SVET DANAS

Bio je to "Rat hemičara"

Prvi svetski rat koji se završio primirjem 11. novembra 1918. ozloglašen je zbog užasnih uslova na bojištima
Teo Emeri
Datum: 11/12/2018

Bio je to "Rat hemičara"

U eksperimentalnoj stanici američkog univerziteta vojnici testiraju gas maske u laboratoriji tokom Prvog svetskog rata. Fotografija: National Archives and Records Administration

VAŠINGTON - Pod krošnjama drveća, tim geofizičara proučava tlo u potrazi za ostacima iz ratnog perioda. Postavili su elektromagnetni skener na vrhu brežulljka od lišća kako bi pokupili podatke o predmetima sakrivenim u zemlji.

Godine 1918. minobacači i artiljerija gađali su ovo mesto u blizini Dalekarlija rezervoara, jednog od glavnih izvora vode za glavni grad Amerike. Ali nijedna vojska se ovde nije borila. Granate su ispaljene sa Američkog univerziteta gde su naučnici radili na hemijskom oružju, eksplozivima i gas maskama korišćenim u Prvom svetskom ratu.

Na stogodišnjicu kraja rata, tim koji radi u šumi podsetnik je da je Veliki rat imao još jedno ime „rat hemičara“, ime koje je odražavalo ključnu ulogu nauke u sukobu.

Aleks Zal, projekt menadžer Inženjerskog korpusa američke vojske zamislio se nad otkrićima eksperimenata iz 1918. „Koristili su najsavremeniju tehnologiju 100 godina pre razvoja hemijskog orružja“, rekao je Zal , 62. „U to vreme to je biila vrhunska tehnologija i evo nas, 100 godina kasnije kako koristimo vrhunsku tehnologiju u pokušaju da popravimo materijal koji je ostao“.

Prvi svetski rat koji se završio primirjem 11. novembra 1918. ozloglašen je zbog užasnih uslova na bojištima. Oko 8,5 miliona vojnika je poginulo a 21 milion njih je ranjeno. Manje se pamti uloga nauke u ratu. Rat je podstakao tehnološki napredak na polju optike, radija i sonara. Nemačke podmornice jezdile su ispod talasa. Avijacija, u povoju kada je rat počeo, sunula je do zrelosti do kraja rata. Tomas Edison je svoje naučno znanje stavio na raspolaganje američkoj mornarici.

Čak i pre nego što su Sjedinjene Države ušle u rat, Nacionalna akademija nauka predvidela je potrebu saradnje izmeđju naučnika, univerziteta, industrije i vojske. Predsednik Vudro Vilson osnovao je Naučni istraživački savet 1916. i kada je 1917. potpisao objavu rata, sektretar za spoljne poslove Nacionalne akademijr Džordž Hejl poslao je telegram kolegama u Britaniji, Francuskoj i Rusiji: „Ulazak SAD u rat ujedinjuje naše ljude od nauke sa vašim u postizanju zajedničkog cilja“.

Vrhunski fizičari, hemičari i inženjeri su se dobrovoljno prijavili.

Dve godine posle iznenadnog nemačkog napada hlorinom u Flandriji, Belgija, američka vojska nije imala zaštitnu opremu niti kapacitete da razvije hemijsko orružje. Lekari nisu imali iskustva u lečenju vojnika sa hemijskim opekotinama ili koji su se nagutali otrovnog gasa.

Da bi ispravili te nedostatke, Odeljenje za rat je formiralo laboratoriju nazvanu Eksperimentalna stanica američkog univerziteta. Do kraja rata, gotovo 2000 vojnika, naučnika i civila radilo je u kampusu. Vojska je iznajmila obližnje poljoprivredno dobro kako bi na njemu testirali svoje naprave zbog čega su deo zemljišta vojnici nazvali „Dolinom smrti“. Stanica je imala ispostave u celoj zemlji što je poduhvat koji neki porede sa Menhetn projektom, kada se tokom Drugog svetskog rata radilo na razvoju atomskog naoružanja,

Kada se rat završio, naučnici su otkrili da su razvili novo oružje luizit, agens zasnovan na arseniku koji su planirali da bace na Nemce 1919. da je rat potrajao.

Eksperimentalna stanica vraćena je Američkom univerzitetu po završetku rata. Tokom decenija, preduzetnici su okolno zemljište pretvorili u stambene kvartove, transformišući tako „Dolinu smrti“ u Spring vali. Nasleđe Drugog svetskog rata mahom je zaboravljeno do 1993. kada su radnici uskopali zalihe raketa što je podstaklo veliku operaciju čišćenja.

Prošle godine Eliot Gerson i njegova supruga Džesika Hercstajn kupili su kuću gde su roditelji Hercstajnove živeli decenija. Vojska je podbrobno pretražila i očistila imanje i proglasila ga bezbednim.

Ali tri originalne trukture Eksperimentalne stanice i dalje postoje. Na pošumljenoj padini iznad autoputa, korov sakriva betonsku platformu - podijum za lansiranje eksperimentalnih raketa. Iza kuće, dva bunkera su zarasla u bršljan. Gerson, 66, iz zove „tajnim arheološkim nalazištem u šumi“, dokazom sto godi starih naučnih aktivnosti.

Unutra, on pokazuje na rupe u zivodima gde su naučnici verovatno ubacivali gas u prostoriju. Iako je sada bezopasna, struktura je podsetnik jezivog oružja koje je ovde testirano, rekao je on.

„I dalje su oko nas podsetnici o ovom malo poznatom ali izuzetno važnom poglavlju američke istorije“, rekao je Gerson. „Neki od najboljih hemičara SAD ovde su bili okupljeni u pokušaju da spasu Saveznike pošto su Nemci upotrebili hemijsko oružje“.

© 2018 The New York Times


Ukupno komentara: 0



Sva polja su obavezna.