MIŠLJENJA I KOMENTARI

Beleške o puter republici

Danska uspeva da ostane veoma otvorena za svetsku trgovinu a da istovremeno ima veoma nizak nivo nejednakosti i pre i posle redistribucije
Pol Krugman
Datum: 22/08/2018

Beleške o puter republici

Foto: Profimedia

Na odmoru sam, trenutno u Danskoj, i nažalost, toliki sam štreber da mi misli idu ka... ekonomiji. Jer verujem da je priča o Danskoj veoma značajna za nas.

Ja sasvim sigurno nisam stručnjak za ekonomiju Danske. Dansku u ovom slučaju koristim kao ogledalo za ostatak sveta. Ali ona je veoma interesantno ogledalo. Naročito dve lekcije koje mislim da Danska može da nas nauči: priča o globalizaciji i o mogućnosti stvaranja pristojnog društva.

Blagosloveni da su proizvođači sira

Okej, kao što predusretljivi prolaznik kaže u "Žitiju po Brajanu", to je metafora koju ne treba bukvalno shvatiti: blagoslov se odnosi i na sve proizvođače mlečnih proizvoda. U slučaju Danske, blagoslov je urodio plodom.

Tokom stvaranja prve globalne ekonomije, one koju su omogućile pruge, parobrodi i telegrafi, svet je bio razdvojen između industrijskih nacija i poljoprivrednika/proizvođača koji su ih snabdevali. A poljoprivredne nacije, čak i ako su se isprva bogatile – poput Argentine – na kraju bi izvukle kraći kraj pretvarajući se u banana republike koje je politički i ekonomski obogaljila njihova uloga.

Danska je, međutim, postala ne banana republika nego puter republika. Parobrodi i parne mašine za odvajanje kajmaka omogućili su Danskoj da postane ogroman izvoznik putera (i svinjetine) u Ujedinjeno Kraljevstvo, što je uoči Prvog svetskog rata dovelo do ogromnog prosperiteta.

Interesantna stvar u vezi s tim skokom izvoza je da je na neki način to proizvodnja dodatne vrednosti, poput izvoza modernih ekonomija koje se oslanjaju na uvoz – osim što je u slučaju Danske, uvoz stočne hrane iz Severne Amerike pomogao da stekne ključnu prednost.

Dobra vest je da ova poljoprivredna orijentacija nije značila ćorsokak. Umesto toga postavila je osnove za izvanredne performanse na duže staze. A u slučaju Danske, globalizacija se izjednačila, kako politički tako i ekonomski: umesto dominacije stranih korporacija ili domaćih veleposednika, ona je dovela do dominacije ruralnih saradnji.

Zašto je onda Danska priča toliko srećna? Danci su imali sreće sa proizvodom koji su pretvorili u komparativnu prednost. Poput azijskih zemalja koje su predvodile prvi talas modernog razvoja razvijenih zemalja, i oni su u globalizaciju ušli sa obrazovanom populacijom. Moguće je da su imali sreće i zbog prosvetiteljskog ponašanja elite.

Ja ne forsiram univerzalnu lekciju da je globalizacija sjajna za sve; naprotiv. Rezultati zavise od detalja: zemlja može da proizvede poljoprivredne proizvode, da bude "zavisna" ali da to koristi kao osnovu za trajno uzdizanje u Prvi svet.

A u današnjem svetu, Danska uspeva da ostane veoma otvorena za svetsku trgovinu a da istovremeno ima veoma nizak nivo nejednakosti i pre i posle redistribucije. Globalizacija ne mora da bude u sukobu sa društvenom pravdom. Kad već pričamo o tome...

Ne-užasi "socijalizma"

Izvestan broj ljudi američke desnice i neki samoproklamovani centristi kao da su zbunjeni usponom političara koji sebe nazivaju socijalistima. Ali taj uspon je bio predvidljiv i predviđen. Evo šta se dogodilo: decenijama je desnica pokušavala da uguši svaki pokušaj da se izbruse neke oštre ivice kapitalizma, bilo kroz garancije zdravstvenog osiguranja, veće prihode ili bilo šta drugo, vičući: "socijalizam". Pre ili kasnije ljudi su bili prinuđeni da se deklarišu kao socijalisti svaki put kada pokušaju da učine naš sistem manje žestokim. Istina je da u Sjedinjenim Državama gotovo da ne postoji osoba koja želi da vlada drži sredstva proizvodnje. Ono što oni žele je socijalna demokratija – ona koja im garantuje zdravstvenu zaštitu, zaštitu od siromaštva.... koju gotovo svaka druga napredna zemlja pruža.

Danska, gde porez čini 46% BDP-a – u poređenju sa američkih 26% – bez sumnje je glavna socijaldemokratska zemlja na svetu. Prema konzervativnoj doktrini, kombinacija visokih poreza i pomoći "uzimačima" mora da uništi podsticaje kako stvaranja poslova tako i zaposlenja. Zbog toga Danska ima problem sa velikom nezaposlenošću, je l’ tako?

U Danskoj ima verovatno više zaposlenih odraslih osoba nego u Americi. Rade kraće, iako je to možda i stvar socijalne zaštite. Ali ono što nam Danska pokazuje jeste da možete da imate državu koja brine o svojim građanima velikodušnije nego što to čine SAD i da istovremeno imate i veoma uspešnu ekonomiju.

Zapravo, dok je BDP po glavi u Danskoj niži nego u SAD – zbog kraćih radnih sati – zadovoljstvo životom je znatno veće.

© 2018 The New York Times

Ovaj tekst objavljen je u štampanom izdanju Njujork tajmsa na srpskom, koje se dobija uz svaki primerak Nedeljnika od četvrtka, 16. avgusta.


Ukupno komentara: 0



Sva polja su obavezna.