NAUKA I TEHNOLOGIJA

Baš kao ni ljudi, ni miševi se ne predaju tako lako

U nizu eksperimenata, glodari i ljudi su ostajali u poduhvatima u koje su investirali
Erika Gudi
Datum: 20/08/2018

Baš kao ni ljudi, ni miševi se ne predaju tako lako

Istraživanje Univerziteta Minesote ukazuje da na miševe kao i na ljude utiču "potopljeni troškovi". Fotografija: Zek Vajz za Njujork tajms

Zamislite da ste u želji za lepim provodom, platili 175 dolara za ulaznicu na brodvejski mjuzikl. Dok sedite na balkonu, polako shvatate da je gluma loša. Da li u pauzi odete ili ostanete na celoj predstavi?

Studije o donošenju odluka pokazuju da će većina ljudi ostati gde jeste, iako novac koji su potrošili ranije logički ne bi trebalo da utiče na izbor. Ali, logika tu ne igra preveliku ulogu, makar ne onoliko koliko psihologija. Naravno, postoji i zvaničan naziv za ovaj misaoni proces.

Ova "zabluda potopljenih troškova", kako je ekonomisti nazivaju, jedan je od mnogih načina gde ljudi dozvoljavaju emocijama da utiču na njihove izbore, ponekad i na svoju štetu.

Ali tendencija da se u jednačinu uključe i potrošene investicije izgleda nije ograničena samo na Homo sapiensa.

U studiji objavljenoj prošlog meseca u žurnalu Science, stručnjaci sa Univerziteta Minesota su naveli da na miševe i pacove, kao i na ljude, utiču troškovi.

Što više vremena ulože u čekanje na nagradu, manje su šanse da će odustati od trke. To je odavno poznato u psihologiji. Ali, mnoge je iznenadilo što isti princip važi i u životinjskom svetu, koji bi trebalo da bude imun na ovakve stvari.

"Šta god da se dešava sa ljudima, dešava se i sa životinjama", kaže A. Dejvid Rediš, profesor neuronauke na Univerzitetu Minesota i autor studije.

Važnije od sličnosti među vrstama jeste otkriće studije da se efekat potopljenih troškova pojavljuje samo kod subjekata koji jure nagradu, navodi Rediš, ali ne i kod onih koji još uvek razmatraju da li će nešto da rade ili ne.

Životinje vreme razmatranja ne računaju kao deo svog investiranja, što je, kaže Rediš, pokazatelj da se različiti moždani procesi odvijaju u različitim aspektima donošenja odluka. Ideja se kosi sa stavom "vreme je vreme i trošite ga u svakom slučaju", dodaje.

Šeli Flagel, profesor psihijatrije na Univerzitetu Mičigen, koja nije učestvovala u studiji, smatra da istraživanje ima "dalekosežne implikacije".

Na primer, kaže, to ponašanje podseća na ponašanje klasičnih "zavisnika".

U studiji koju je vodio doktorand Brajan Svajs, tri istraživačke laboratorije Univerziteta Minesota radile su testove na miševima, pacovima i ljudima.

Glodari su trenirani da traže pelet sa ukusom u lavirintu gde je "restoran" bio u svakom uglu.

Ljudi su na kompjuteru tražili video-snimke mačića, plesnih takmičenja, pejzaža ili biciklističkih nezgoda. I ljudima i glodarima je dato određeno vreme da ispune zadatak.

Kod glodara, životinje su prvo prolazile "zonu ponude" ispred restorana i čule ton koji ih je obaveštavao koliko će morati da čekaju na pelet-nagradu – čekanje je nasumično variralo između jedne i 30 sekundi.

Životinja je mogla da preskoči ponudu i u tom slučaju se povlačila iz igre ili je ulazila u "zonu čekanja" restorana gde bi se silaznim tonom označio period odbrojavanja. U bilo kom trenutku tokom odbrojavanja, glodar je mogao da napusti restoran.

U ljudskoj verziji eksperimenta, subjektima je dat snimak sa dugmićima sa opcijama "ostani" i "preskoči".

Ikonica u uglu ih je obaveštavala koliko će morati da sačekaju da pogledaju snimak.

Kliktanjem na dugme "ostani", odbrojavanje bi počelo i napredak bi se video na ekranu.

Studija je pokazala da što su duže glodari provodili vremena u "zoni čekanja" veće su bile šanse da će izdržati odlaganje do kraja, iako su zbog dužeg čekanja imali manje vremena da traže hranu.

Slično, što su duže ljudi čekali da se video skine, više su ostajali na kursu.

Iznenađujuće, količina vremena potrošena na razmatranje da li da prihvate ponudu nije uticala na to da li će ostati ili otići.

"Očigledno, najbolja stvar je brzo ući u zonu čekanja", rekao je Rediš. "Ali to niko ne čini. Nekako sve tri vrste znaju da ako uđete u zonu čekanja, platićete potopljene troškove, i onda provedu ekstra vreme razmišljajući u zoni ponude kako ne bi zaglavili."

© 2018 The New York Times

Ovaj tekst objavljen je u štampanom izdanju Njujork tajmsa na srpskom, koje se dobija uz svaki primerak Nedeljnika od četvrtka, 16. avgusta.


Ukupno komentara: 0



Sva polja su obavezna.