UMETNOST I DIZAJN

Ava DuVernej, prva Afroamerikanka rediteljka filma vrednijeg od 100 miliona dolara

DuVernej je završila Diznijev film "A Wrinkle in Time", adaptaciju naučno-fantastičnog klasika za mlade Medlin L'Engle iz 1962.
Melena Rizik
Datum: 22/04/2018

Ava DuVernej, prva Afroamerikanka rediteljka filma vrednijeg od 100 miliona dolara

Foto: Profimedia

LOS ANĐELES - "Ovo je kuća koju je izgradio Wrinkle", kaže režiserka Ava du Vernej dok pokazuje kompleks od tri zgrade - veliku kancelariju oko prostranog dvorišta, produkcijski prostor smešten u dvospratnici i svetao prostor za razne događaje koji je nekada bio bivša fabrika farbe. "Učinićemo ga prikladnim za crnkinje", kaže.

DuVernej je upravo završila Diznijev film koji je to platio, "A Wrinkle in Time", adaptaciju naučno-fantastičnog klasika za mlade Medlin L'Engle iz 1962. I taj film je pun crnih žena i prikladan za crnkinje.

Njen izbori u kastingu, tonu i viziji su jednako šokantni kao i činjenica da ona režira fim. Du Vernej je prva obojena žena na čelu projekta vrednog 100 miliona dolara. Dok je slušate kako priča, čini se da njoj ovaj presedan znači manje od prilike da poseje seme, kako to kaže, da kultiviše nov način gledanja sveta. Odlučila je da "feminizuje" svet o tvrdoglavoj srednjoškolki - u ovom slučaju meleskinji - koja traga za nestalim ocem naučnikom i spasava svet od zla.

"Kada pomenete feminizaciju ljudi misle da će biti nežan i mek na nekim mestima, ali ja mislim o snazi na drugim mestima, onim koja se uglavnom previde", kaže 45-godišnja DuVernej.

Njeni prethodni projekti poput drame o građanskim pravima "Selma" i dokumentarca "13TH" o masovnim zatvaranjima - kao i njena kompanija Array koja distribuira filmove nepoznatih režisera, dali su joj aktivističku platformu koja je neodvojiva od njenog glasa.

"Wrinkle" nije laka knjiga za adaptaciju. Da bi spasila oca, Meg Mari, heroina koja voli fiziku i koju igra sada 14-godišnja Storm Rid - sa bratom i prijatelljem putuje kroz galaksije, sreće fantastična bića i zastrašujuće zveri. Ali njena putanja je elipsasta i kada končno sretne negativca, on je mozak. "Negativac je tama u vama", kaže DuVernej. "Ne postoji Dart Vejder, nikakve scene borbe. Njena akcija je progresivna i unutrašnja".

DuVernej je imala podršku ekipe u svojim, kako kaže, "teškim" naporima: "Pristala sam na ovo jer sam mislila da bi bilo zabavno sarađivati sa Avom", rekla je njena prijateljia Opra Vinfri koja igra Gospođu Koji, duha koji pomaže deci. Ris Viterspun, nestrplljiva Gospođa Štajebilo i Mindi Kaling koja citira Rumija i OutKast kao Gospođa Ko su drugi članovi ekipe: one su izabrane delom zato što su grupa producenata koji menjaju Holivud.

Multikulturni kasting - poput "Hamiltona" - je pomogao DuVernejovoj da proda svoju viziju Dizniju. "Kada je to tako predstavila, više niste mogli da zamislite drugačiji film", kaže Tendo Nagenda, izvršni potpredsednik zadužen za produkciju u Dizniju koji joj je i poslao scenario.

Nagenda, koji je odrastao u Los Andjelesu u porodici oca Uganđanina i majke iz Belizea, kaže da je projekat doživeo kao deo misije DuVernej da proširi narativ u Dizniju.

To što "Wrinkle" u bioskope dolazi uzbro posle Rajan Kuglerovog "Crnog pantera", još jednog Diznijevog filma koji je ponovo napisao kulturni kod Holivuda, znači da će ili biti blokbaster hit ili gorko razočaranje.

Male su šanse da će postati fenomen poput "Crnog pantera", kaže Nagenda ali taj film - i marketinške lekcije iz njega - mogli bi da dovedu novu publiku. "Publika reaguje na priče koje ih predstavljaju i gde vide da imaju glas a mislim da naš film to ima".

DuVernej navodi da "Wrinkle" nema toliko široku publiku kao film o Marvelovom superheroju. Film je namenjen publici starosti 8 do 12 godina.

Rid, zvezda filma, svesna je uticaja koji bi ova uloga mogla da ima na druge devojčice. "Osećam odgovornost, kao da moram da ih podstičem i inspirišem", kaže.

A nijedna od ovih fantazija ne utiče na misiju DuVernej a to je kultivisanje novih perspektiva i realnosti.

Za nju, "Selma" i "A Wrinkle in Time" imaju zajedničku osnovnu poruku:

"Borba za građanska prava i društvenu pravdu zahteva maštu, potrebno je zamisliti svet koji nije tu i zamisliti ga da postoji. To je isto kao da zamislite da ste u budućnosti ili prostoru gde niste".

© 2018 The New York Times


Ukupno komentara: 0



Sva polja su obavezna.