UMETNOST I DIZAJN

Anđeli u Americi: Remek-delo iz ere Regana i AIDS-a i danas je relevantno

"Anđeli u Americi" Tonija Kušnera vraćaju se na Brodvej posle 25 godina.
Čarls Mekgart
Datum: 25/04/2018

Anđeli u Americi: Remek-delo iz ere Regana i AIDS-a i danas je relevantno

Toni Kušner, čiji se komad "Anđeli u americi" vraća na Brodvej posle 25 godina. Fotografija: Brajan Derbala za Njujork tajms

Na karakterističan način, Toni Kušner ovih dana radi previše stvari odjednom i kasni sa većinom. Tokom februara morao je da prođe kroz 60 kutija svojih papira; radio je na scenariju za Breda Pita i završavao drugi, novu verziju "Priče sa zapadne strane" za Stivena Spilberga; razmatrao je da li da preradi svoj prvi komad "A Bright Room Called Day"; razmišljao da li da napiše jedan o američkom predsedniku Donaldu Trampu; završavao je drugi čin opere koju piše sa Džini Tesori o smrti Judžina O"Nila; i prisustvovao je probama Nacionalnog teatra predstave "Anđeli u Americi" sa Endruom Ggarfildom i Nejtanom Lejnom koja je preseljena iz Londona na Brodvej i čija je premijera bila 25. marta.

Razlog zašto Kušner, 61, može da se bavi tolikim projektima je uspeh "Anđela", ne samo zbog Tonija i Pulicera koje je dobio već i zato što je u pitanju najvažniji komad druge polovine 20. veka. Istovremeno je realističan i vizionarski, ispunjen besom Reganove ere, epidemijom AIDS-a i homofobijom. Lik Roja Kona (koga ovoga puta igra Lejn), advokata i političkog fiksera je toliko monstruozan da ne možete da sklonite oči sa njega.

Pa ipak "Anđeli" su previsoka lestvica za preskakanje. Neki njegovi kritičari kažu da ništa što je uradio posle - komadi kao što su "Slavs!", "Homebody/Kabul" i "The Intelligent Homosexual's Guide to Capitalism & Socialism With a Key to the Scriptures" - nije tako dobro.

Neki se žale da previše vremena troši pišući scenarija za filmove. (Autor je scenarija za "Minhen" i "Linkolna" koja je oba režirao Spillberg). "Ne mislim da je Spilberg toliko veliki režiser koliko je Toni veliki pisac", rekao je njegov prijatelj Leri Krejmer, dramaturg i gej aktivista. "Mnogo bih voleo kada bi se vrtio pisanju komada".

Kušner se ne kaje zbor svog rada na filmu, kaže da uživa u pisanju scenarija, da je od Spilberga naučio dosta o pripovedanju i da na taj način plaća račune.

Kušner dodaje da je znao da će zauvek biti poznat po "Anđelima". "Mislim da sam uradio dobar posao. Mislim da je to dobar komad ali i da mu je mnogo koristilo vreme u koje je napisan".

Komad je završio na Brodveju baš u vreme kada je počela da jenjava epidemija AIDSa i kada se Amerika otresla Reganove zaostavštine. U to vreme nije bio siguran da želi da ponovo proživi to vreme kada je AIDS bio smrtna kazna a gej brakovi nemogući.

"U Nacionalnom pozorištu smo pronašli da je komad vrlo svremen", kaže. "Zaboravio sam da su se "Anđeli" i kritika antimigracione politike i da mnogo toga u njima ima veze sa prirodnom sredinom i krajem sveta".

Ako išta, kaže, lik Roja Kona je postao još zlokobniji i relevantniji. "Ne možete da čujete ono što Roj pri

a o lojalnosti i ne pomislite na vavilonskog đavola u Beloj kući koji nema ni gram lojalnosti".

"Anđeli u Americi" su bili narudžbina Tonija Takonea tadašnjeg direktora Eureka pozorišta u San Francisku i dramaturga Oskara Eustisa. Trebalo je da budu komedija o gejevima, Jevrejima i Mormonima, priseća se Eustis i možda bi trajali 90 minuta. Umesto toga, dobili su dvodelni komad od sedam sati. Imao je smešnih momenata ali je veći deo priče bio zastrašujuć, inspirisan epidemijom AIDSa i Kušnerovim ličnim iskustvima obelodanjivanja svoje homoseksualnosti.

Kušner je uvek kompulsivno prepravljao svoje tekstova. A poznat je i po tome da se posvađao sa svakim režiserom sa kojim je radio. Čak je i otpustio Eustisa, bliskog prijatelja. Ali Kušner kaže da sada nije toliko loš i da Marijana Eliot, koja režira rimejk komada, ima sreće.

"Mislim da je Toni polako počeo da veruje svetu i svom komadu", rekao je Eustis.

Kušner, koji je u braku sa Markom Harisom, piscem, urednikom i dokumentaristom, kaže da se trudi da omekša.

"Gledao sam supruga kako snima ddokumentarac zasnovan na njegovoj knjizi "Five Came Back". Bio je to dvogodišnji proces i nešto se zakomplikovalo i gledao sam kako se nikada nije naljutio ni na koga, nikad anije napisao mejl od 5000 reči besneći zbog gluposti i imbecilnosti svih. Ponašao se kao džentlmen i uradio je šta treba i rezultati su bili spektakularni. Ja nisam on ali svejedno mislim da bih mogao da uradim nešto tako".

© 2018 The New York Times


Ukupno komentara: 0



Sva polja su obavezna.