Da li želite da preuzmete Nedeljnik android aplikaciju?

DA | NE

Intervju

Životna ispovest Saše Radulovića: Kako su mi ubili oca u Dobrovoljačkoj

Ovo je priča jednog čoveka, Saše Radulovića, lidera pokreta Dosta je bilo koji je za Nedeljnik prvi put u javnosti govorio o danu kada mu je, u Dobrovoljačkoj ulici u Sarajevu, ubijen otac, lekar i pukovnik JNA, načelnik saniteta Druge - Sarajevske armijske oblasti. Radulović u potresnoj ispovesti, kao čovek koji je iz prve ruke doživeo ono najgore, govori o značaju pomirenja na Balkanu i odgovornosti političara, bivših i sadašnjih, što i dalje živimo u devedesetim
Piše Nenad Čaluković
Datum: 26/04/2016

Životna ispovest Saše Radulovića: Kako su mi ubili oca u Dobrovoljačkoj

Foto: Igor Pavićević

Moj otac Budimir bio je lekar. Bio je pukovnik JNA. Načelnik saniteta Druge - ili kako smo mi to zvali - Sarajevske armijske oblasti.

Rođen je na Kosovu, u opštini Dečani. Školovao se u Nišu, kasnije je otišao za Beograd gde je završio Medicinski fakultet. Majka mi je iz Krajine, iz okoline Plitvica. Ona je završila Ekonomski fakultet u Beogradu. Rodio sam se u Bihaću, sticajem okolnosti, jer mi je tu živela baba. Očev put, odnosno vojna karijera ga je dovela do Sarajeva. Rat je tu zatekao moju porodicu.

Branimir Radulović
Budimir Radulović

 

 

Odrastao sam u Sarajevu. Stan je gledao na Dobrovoljačku ulicu. Preko te ulice sam prelazio gotovo svaki dan bar dva puta. Često i nebrojeno puta. Tu mi je bila osnovna škola, trafika, išao sam tu do samoposluge, do reke, u grad.

Družili smo se s komšijama muslimanima, živeli zajedno. Bilo je važno šta znaš, a ne odakle si i ko si. Nismo se delili po bilo kom osnovu. Poštovali smo jedni druge. I običaje - oni naše, mi njihove. Politika nas nije interesovala. Interesovao nas je život. Slušali smo Azru i EKV, Buldožer i Kazalište, Clash i Headse.

 

PRVE BARIKADE IZGLEDALE SU NAM SMEŠNE

Događaji su počeli u teškom pravcu da se kreću krajem osamdesetih, početkom devedesetih. Pre toga se ništa nije osećalo. Ili bar ja nisam osećao. Onda je počelo to turobno vreme. Završio sam fakultet i napustio zemlju 1989. godine, tako da nisam bio u Sarajevu u tom turbulentnom periodu.

Ljudi nisu verovali da će rat da stigne i u Sarajevo. Niko zapravo nije očekivao da ljudi u tako kratkom vremenu toliko mogu da se podele. Desilo se sve izuzetno brzo. U nekoliko meseci došlo je do potpunog raspada. Kad su počele da se podižu barikade u Sarajevu, ljudima iz moje generacije je sve to izgledalo smešno. Sećate se Top liste nadrealista?

Otac je bio optimista da Sarajevo neće eksplodirati, ali kako je prolazilo vreme - sve manje i manje. Borio se da pomogne svakom vojniku, svakom čoveku. Eskaliralo je, nažalost, do kraja. Odgovornost za to snose tadašnji političari sa svih strana. Nijedna država nastala iz bivše SFRJ do danas još nije ispravno pristupila zločinima i njihovim posledicama.

 

NAPAD NA KOLONU

Te 1992. sam bio u Nemačkoj, radio sam u Simensu kao inženjer. Čuo sam preko radija da se nešto desilo u Dobrovoljačkoj ulici u Sarajevu. Odmah sam zvao mamu, ali nisam mogao da je dobijem. Bila je čitava psihoza, koja je trajala danima. Bio je to napad na komandu u centru grada, a potom napad na kolonu koja je izlazila iz grada. U toj koloni bio je i moj otac. Ubijen je u toj koloni 3. maja 1992. Poginulo je još nekoliko ljudi. Tata je bio u sanitetskom vozilu na prednjem sedištu. Bio je to pucanj u glavu sa kratkog rastojanja. I to na mestu gde sam prošao hiljadu puta.

Nakon toga odvezli su ga u Vojnu bolnicu u Sarajevu, koja je, takođe, bila pod opsadom. Mama ništa nije znala šta se desilo. Ujutru bi se krišom od nje pričalo o tome, ali njoj niko nije govorio prave informacije. Slutila je da se nešto loše dogodilo. Komšije su znale, ali niko nije smeo da joj kaže. Svi su od nje skretali pogled i gledali u zemlju.

 

OBDUKCIJA

Majka je iz straha izašla iz stana i nakon toga se više nije vraćala. U stanu su ostale sve naše lične stvari - dvadeset pet godina naših života. Detinjstvo. Dokumenti. Sve porodične fotografije. Kod rođaka i prijatelja skupljam fotografije - jedva sam uspeo da pronađem jednu očevu. Uzeli su nam filmove sa letovanja. Oni koji su se kasnije uselili - sve su izneli. Kompletan nameštaj. Odneli su deo naših života. Ništa nije ostalo.

Posle nekoliko dana traganja, majka je očevo telo pronašla u Vojnoj bolnici. Nisu joj dali da preuzme telo. Nisu nam dali ni da prevezemo ubijenog oca do Beograda. Bili su to mučni pregovori, koji su trajali osam do deset dana. Uspeli smo nekako.

U Beogradu nas je sačekao profesor Zoran Stanković sa VMA, koji je uradio obdukciju. Sećam se da majci nisam dao da vidi očevo lice. Bio je to strašan prizor. Držala ga je samo za ruku.

 

I SAKRIVANJE ZLOČINA JE ZLOČIN

Verujem da iz tog rata u Bosni možete da nađete hiljade ovakvih ili sličnih porodičnih tragedija. Ono što me u svemu tome najviše boli jeste kada bilo koja strana pokušava jedan zločin da opravda nekim drugim zločinom. I onda kaže: "Ovaj zločin se jeste desio, ali to je zato što je bio drugi zločin." To nije ljudski. Svaki zločin je individualan. Svaki zločin zahteva da se pronađe i kazni krivac. I to ne samo zbog porodica žrtava, nego i zbog samog društva. Da biste se uopšte zvali društvo, morate da procesuirate zločine, inače niste društvo. Ukoliko sakrivate zločin, onda niste čovek. Ako sakrivate zločin, i to je zločin. A ako to ne znate, onda niste čovek.

Kad prepoznam zločine koje su počinili ljudi koji su se predstavljali kao srpska strana, ja u tom trenutku neću da govorim o zločinima koji su počinjeni prema nama. Ako to radimo, onda relativizujemo zločine.

Marčelo je poslao izuzetno važnu poruku: kad dođete u Srebrenicu, pred tim žrtvama izgubite nacionalnu pripadnost. To je jedini način kako jedino ljudski može da se gleda taj zločin.

Ne mogu da razumem kako nekome ko ima žrtve u svojoj porodici, može da umanji bol ako je tamo nekom drugom čoveku učinjen isti zločin. Mogu samo da razumem da oni koji su ubili mog oca i druge nedužne ljude odgovaraju pred zakonom. Isto tako želim da svi koji su počinili zločin u Srebrenici, odgovaraju pred zakonom.

Lako nam je da prepoznamo kada BiH neće da procesuira zločin u Dobrovoljačkoj, ali nam je veoma teško da prepoznamo kada država Srbija neće da procesuira neki zločin nad pripadnicima drugih nacionalnosti. Manji broj ljudi, uglavnom iz kulture, umetnici izgleda brže prepoznaju zločine, političari će izgleda stići na repu. A trebalo bi da bude obrnuto.

 

SUOČAVANJE S PROŠLOŠĆU

Kad govorimo o svim zločinima koji su se desili na teritoriji bivše Jugoslavije, moramo uvek pojedinačno da govorimo o tome: šta se desilo, ko su žrtve, ko su ubice. Očigledno nijedno društvo u regionu nije spremno da se suoči sa prošlošću, nego svi misle da brane neke uzvišene ciljeve time što sakrivaju i veličaju svoje zločince. Misle - ako bi se sve to otkrilo i kazalo tačno šta se desilo, to bi nekako umanjilo taj neki njihov cilj. Kakva greška.

Za narod u Srbiji, čini mi se, svi ti zločini su još vrlo daleko, osim za one čija je rodbina prošla neku moju sudbinu. Sve dok se nije pojavio onaj snimak sa "Škorpionima" koji pucaju u nedužne ljude, javnost nije verovala da se u BiH nešto tako dešavalo. Narod u Srbiji nije verovao da je i srpska strana činila zločine. Uvek se govorilo o zločinima nad Srbima, koji su nesporni, ali retko o zločinima Srba. Za to je kriva država.

Kad štitite zločince u sopstvenim redovima, kad imate zločince unutar svoje armije, ili svojih službi bezbednosti, odnosno čitavog državnog sistema, onda ti zločinci preko svojih veza, svojih prijatelja utiču na državnu politiku u pokušaju da zaštite sebe. A onda politička elita padne pod taj pritisak i smatra da je to sakrivanje zločina ili njihova minimilizacija - rešenje za Srbiju. A rešenje je potpuno suprotno. Ima jedna anglosaksonska izreka koju ja često koristim u ekonomiji - kad se nađeš u problemu, odnosno u rupi, onda prva stvar koju moraš da uradiš jeste da prestaneš da kopaš. Rešenje nije dublje u rupi, nego je rešenje da se izdignete iz problema.

Država, dakle, mora da prepozna da postoje žrtve, da je u njenom interesu da se to procesuira kako za njihove porodice, tako i za samo društvo. Političari u Srbiji i regionu, međutim, to nisu shvatili, nego stalno nešto kalkulišu. A kada bi izašli sa jasnim stavom o zločinima, građani bi to prihvatili.

Istina je i da srpske žrtve nisu prepoznate. Mislim da je to delom zbog pogrešne državne politike. Veliki broj Srba je stradao, i ogroman broj ljudi ostao bez imovine, i na prostoru BiH i na prostoru Hrvatske ili na Kosovu. A to je posledica toga kada imate nerazuman politički stav - kada pokušavate da mešate žrtve i stalno glumite Kalimera i vičete: "Ovo je nepravda, pa to ti je", onda praktično dođete u situaciju da se nesporne žrtve srpskog naroda ne prepoznaju. Potrebna nam je ozbiljnija i pametnija politika.

 

KO JE KRIV AKO NIKO NIJE KRIV?

Te naše žrtve se, dakle, ne prepoznaju dovoljno još ni u Srbiji, a u Sarajevu se tek sigurno ne prepoznaju. Naser Orić je odličan primer. Pretpostavimo da Naser Orić nije kriv za zločine. Srbi su nesporno stradali, radi se o ogromnom broju ljudi koji su ubijeni. Ko je onda kriv? Ne može društvo ili država, kao što je BiH da kaže - Orić nije kriv. Ako to već tvrde, onda BiH mora jasno da kaže ko je kriv umesto Orića. Ko? BiH mora da otkrije ko je to učinio.

Ne može Sarajevo da tvrdi da niko nije kriv za zločin u Dobrovoljačkoj. Pretpostavimo da Ejup Ganić nije kriv, a jeste. Sumnja se da je Ganić tim zločinom nameravao da dobije poverenje muslimana i smeni Aliju Izetbegovića. Tuzlanska kolona, takođe. Ne može biti da niko nije kriv za te počinjene zločine. Sarajevo to mora da utvrdi.

Isto je i sa zločinima koje su počinili Srbi. Neko je kriv za zločin u Srebrenici. To mora da se otkrije. I zbog žrtava, i zbog Srbije, i zbog naše budućnosti.

Ko god je pokušavao iz zločina da izvuče jeftine političke poene, doveo je ceo region u potpuno apsurdnu situaciju - da se slavi povratak Nasera Orića u Sarajevo, Ante Gotovine u Zagreb ili sutra Ratka Mladića u Beograd. A zločini? Mora se utvrditi šta se tačno desilo. Nikom ne treba ni tovariti ni oduzimati žrtve. Dok se to ne uradi, ne možemo napred.

Slično je recimo i sa rehabilitacijom Draže Mihailovića. U toj situaciji se moralo tačno utvrditi šta se desilo. Šta su mu komunisti natovarili, a šta je zaista Draža i njegov pokret uradio u Drugom svetskom ratu. Nema nikog ko za jedan četnički zločin može da kaže da je u redu. Ali te stvari treba razdvojiti. Ako to ne uradite kao što ne radi Republika Srpska - ako zapravo pokušavate da prikrijete svoje zločine, onda vas u svetu predstave ne kao legitimnu instituciju, nego kao nekog ko je problem, ko ne prepoznaje osnovne civilizacijske vrednosti i koga treba eliminisati. A politika treba da bude upravo suprotno.

Srbija je potpisnik i garant Dejtonskog sporazuma. Svi odnosi u BiH se mogu menjati samo saglasnošću svih strana koje su garant sporazuma. Zato podržavam svako rešenje do koga se dođe dogovorom svih strana. Podržavam RS i sve njene građane u odbrani svojih interesa onako kako ih vide unutar BiH.

 

PORODIČNE TRAGEDIJE

Meni su i dede ubijene u ratu. Obojica 1941. Tatin otac mi je ubijen na Kosovu. Kad je počeo rat, vraćao se iz Vojske Kraljevine s puškom, tamo su ga sačekali lokalni balisti i ubili. I njega i njegovog rođenog brata. Drugog dedu, maminog oca, ubile su mi ustaše. Imam, dakle, jedno porodično ludilo koje traje generacijama.

Danas ponekad odem u Sarajevo. Većina mojih prijatelja ga je napustila, i Srbi i Muslimani i Hrvati. Svi su oni više rasuti po svetu, nego što ih je ostalo u Sarajevu.


Ukupno komentara: 30



Sva polja su obavezna.



milan
26.04.2016 - 11:40
naše zablude
ovo što je i kako je izneo g-din Radulović je potpuno sa stanovišta normalnog čoveka tačno. Problem je što mnogi u ratu normalni gube kompas i što postaju ostrašćeni.Dok su drugi pravili zločine iz \"istorijskih\"razloga,mnogi Srbi koji su to uradili, uradili su iz ratnog profiterstva pogotovu na Kosovu i to bi trebalo sve isprocesuirati.Treba se samo setiti onih pokušaja s kraja 1991,ili možda početka 1992 kada su Sarajlije napravile proteste ne bili se bauk nadolazećih zlih vremena sprečio,ali besuspešno
Milos
26.04.2016 - 14:03
Istina
Sve je to lepo sto g Radulovic pricasamo ne mogu da razumem da li on to stvarno misli ako je tako on nema sta da trazi u politici da li vidi da istina svuda prva strada i da nije bitna interesi su ti koji preovladjuju.mozemo se mi pospati pepelom koliko hoces otkrivati svoje zlocine osudjivati ih ali nam to nece biti uzeto kao olaksavajuca okolnost vec naprotiv.ato kako se docekuju rat zlocinci ne bojte se Mladic nikada nece izaci za razliku od ove dvojice
mihailo milošević
26.04.2016 - 14:03
teške istine
kada truli kapitalizam sve smrdi na fašizam jer nova je izmet vraga, nismo cijenili ono što smo imali a imali smo onoliko koliko smo radili, za rad je vodila brigu država i to o svemu, za tu državu su se ljudi izborili ujedinjeni samo po opredjeljenju u borbi protiv fašizma, bili su to borci na koje se nije gledalo po nacionalnosti pa su zato bili i najbrojniji, no Slobo sve uništi svojim odlaskom i govorom na Gazimestanu
Boris
26.04.2016 - 14:03
point
Tako je Radule. Svi govore o zlocinima i pripisuju ih svima (uglavnom drzavama/narodima) sem konkretno onima koji su ih cinili - ratni profiteri koji uzivaju u svojim milionima i nekretninama.
mirko
26.04.2016 - 14:03
Dobrovoljačka
Ja sam u to vrijeme živio na teritoriji grada Sarajeva, ali srećom u onom dijelu koji nisu kontrolisale paravojne formacije SDA. Ovo o čemu govori gospodin Radulović direktno je prenosila tv Sarajevo, a komentarisao je Senad Hadžifejzović . Oni su to predstavljali kao agresiju na BH i Sarajevo, tog dana pobijeni su vojnici JNA , koji su nenaoružani bili u domu Armije. Glavni koordinator tih akcija bio je Ejub Ganić . Taj zločin, kada su pobijeni vojnici i Radulovićev otac, koji je sjedio u sanitetskom vozilu sa oznakom crvenog krsta i danas nakon 24 godine u Sarajevu slave kao nekakvu pobjedu i navodni spas grada od JNA agresije. Ovdje ne treba zaboraviti ni nesposobnost vojnog rukovodstva na čelu sa Kukanjcem, koji su podcijenili opasnost i izložili vojnike i starješine JNA smrtnom stradanju. Vjerujem da mnogi u Beogradu ne znaju pravu istinu , i po nekom stereotipu prihvataju bošnjačku verziju događaja.
Jovan
26.04.2016 - 14:04
A partizanski zlocini?
\"Nema nikog ko za jedan četnički zločin može da kaže da je u redu.\" Kao sto si ni za partizanske zlocine ne moze reci da su bili u redu.
JUVE93
26.04.2016 - 15:20
SRBIJA PROPOLA
Jedini lik koji uz dveri vredi na politickoj sceni
MOMA
26.04.2016 - 17:04
radulovic
IAKO NOSIMO ISTO PREZIME, NISMO U SRODSTVU, ALI SU NAM SUDBINEE PRIBLIZNO ISTE. MOJI SU STRADALI U JASENOVCU, TAMO SAM SE RODIO, ALI SU VALJDA UZ POMOC bOGA USPELI DA POBEGNU I DOKOPAJU SE SBIJE. sTA GOD, hRVATSKA JE JOS UVEK USTASKA TVOREVINA, I STO SE MENE TICE, MOGU DONETI KAKAV GOD ZAKON, ALI ZA MENE HRVATSKA NE POSTOJI. P.S. dA POBEGNEMO IZ JASENOVCA (ONO STO NOJE POKLANO) POMOGLA NAM JE JEDNA NEMICA
26.04.2016 - 17:04
Test
tesssssssst
mihailo milošević
26.04.2016 - 17:04
upit adminu
poslao sam komentar prije pet minuta ali ga ne vidim nema niti znaka da je on na čekanju, zašto je to tako
Stole
26.04.2016 - 17:04
Pametan i
Postoji jedna izreka: Pametan i budala su braća. Ovo što priča Radulović deluje pametno, ali, nema veze sa stvarnim životom, jer u stvarnom svetu žive deset posto pametnih i devedeset posto ljudi koji su siromašni i ograničeni po različitom osnovu, pameću, imovinom, zdravljem, itd, a ti ljudi su naša deca, roditelji, braća, bračni drugovi, prijatelji i slično. I, kako onda sprovoditi pravdu, zato i postoje narodi i države, a to Radulović nije, izglda, još naučio.
badja
26.04.2016 - 21:46
sirotan
Poprilicno mi ga je zao. Verovatno je odrastao u najgoroj nemaštini i bedi, baš kao i njemu slična deca funkcionera i uniformisanih lica tadašnje komunističke Jugoslavije.
ja
26.04.2016 - 22:32
Emoj sinko
Nista ti Radulovicu nisi rekao niti sta znas Ni otac ti nista nije znao cim je dozvolio da se voza sanitetom po Sarajevu . Morao je znati gdje zivi.
Kondor
26.04.2016 - 23:45
Ne vredi.......
Tacno je to sve g. Radulovicu, zao mi je vas a i svih ostalih , i mnogo krivo sto je to desilo mnogima i da se nista nije moglo ni spreciti ni kasnije procesuirati !!! ALI kad se uzme u obzir da su to sve u bivsoj SFRJ utadili i rasturili zapadni mocnici sa NATO, onda sve ovo sto ste napisali i objasnili , NE vredi, jer su oni tako hteli, i oni odredjujun sta je pravedni a sta ne !!!!! nazalost !!! Kako se dalje boriti protiv tog zla koje je jos tu, a mnogi to ignorisu !
milopero
27.04.2016 - 12:22
i?
i sta sad ovo znaci,jedna od hiljade tuznih prica sa ovih prostora.sve ovo sto je ispricao radulovic vec trube trecerazredni politicarcici a sto im unajmljene marketinske agencije pisu,jer sami ne bi mogli dve da povezu. sve u prici je posteno,aliu mislim da je vec svima jasna teorija zlocina...u ovoj prici nema niceg otreznjujuce mudrog,niti naznake resenja...ovo je mogao lik ispred dragstora da nam kaze... ali ipak respect za radulovica
cookta
27.04.2016 - 12:22
nazalost nanije jedini
Iste godine 3. aprila sam i ja osta bez oca. Imao sam svega 8 godina. On je poginuo u Baranji. Bio je rezervista i dao zivot za \"drzavu\". Iako se tacno zna sta se desavalo tog kobnog dana 1992. godine, ni dan danas nema krivca. Ratni huskaci, zlocinci su na vlasti, a nas zivot je unisten.
Stolac
27.04.2016 - 12:23
zelen bostan
E moj Saša - zelen bostane
Srba Moravac
27.04.2016 - 12:23
STRANI FAKTOR
G.din Radulović nam je opisao bezbrižne i lepe dane u Sarajevu,koje sam čuo od više ljudi koji su tamo živeli,rekao je dosta pametnih reči ali po meni ono najbitnije nije.Šta je to pokvarilo normalan suživot raznih nacionalnosti u Sarajevu i celoj Jugoslaviji ? Strani faktor koji je znao mentalitet i istoriju našeg naroda zapalio je vatru nacionalizma,ludila,ubistava koje se jednostavno nije moglo zaustaviti.Ne može se očekivati od ljudi prosečne, pa i ispod toga,obrazovanosti i kulture da se izdignu iznad situacije i oproste zločine nad svojom porodicom.Sledi još gora odmazda a spirala mržnje i odmazde se samo uvećava.Sve su to znale zapadne sile koje i sada u čitavom svetu,npr. Arapsko proleće, koriste istu formulu radi ostvarenja svojih ciljeva i interesa.Znatno lakše je sada davati savete i zaključke šta je trebalo raditi nego onda u vrtlogu bezumlja.Proputovao sam službeno bivšu veliku Jugoslaviju u više navrata i veoma mi je žao naše sudbine i nebrige kada nismo bili svesni kakvu smo državu imali i nismo uspeki da je sačuvamo.Mogao se naći način da se nešto promeni u sistemu i sačuva Juga ali veliki su odlučili da nam uvedu \"demokratiju\" po svaku cenu.Cenu plaćamo a tek će računi da stignu.
Milorad
27.04.2016 - 12:33
Neokomunista
Tipično za komunističko dete i komuniste uopste. Uvek izjednačavanje krivice, uzroka i posledice. Ustaša i četnika! Draža je bio oficir kraljevine Jugoslavije i stao na branik otadžbine. Pavelić zajedno sa nacistima ruši tu državu, ubijaju mu dedove na dva kraja te države, novi nacizam ubija mu oca, ali njemu nije to jasno.
Pravica Gordana
27.04.2016 - 13:43
Teške godine
Zaista ljudska priča, poznata nam je, jer smo prijatelji sa Radulovićima iz Jagodine. Poštovanje i srdačan pozdrav, Gospodine Raduloviću !
lalo
27.04.2016 - 16:09
ko je kriv
onaj ko je nametnuo rat, a od onih koji nas ko danas štite
katarina
27.04.2016 - 21:16
nije tako sve
Najveci problem i KRIVICA je sto su Muslimani prvi, bez razloga, poceli ubijati nevine: prvo svata na srpskoj svadbi, pa potom vojnike koji su se POVLACILI!!!To je generisalo odmazdu i sva ostala krvoprolica. I, nije ono sto su mu balisti i ustase ubile bez razloga dedove ,, porodicno ludilo,, vec je to patoloska mrznja koja se gajila , i onda i sad, prema Srbima! A zasto? E, to je veoma kompleksno pitanje.
Dragana St.Milosevic
27.04.2016 - 21:17
Šta dalje...?
Dobro.a gde je program.za bolje surra? Nije usamljen slucaj...! Sta dalje?
smiona
28.04.2016 - 00:03
Eto začto
davno sam napisala još 93 dok svaki narod ne iznjedri svoje zloćince mira nema.Nažalos ništa se ne dešava zato iste politike još vladaju i niko nesmije da upre prstom i zato je ovakav gorak okus u ustima i svaki narod ima osjećaj nepravde.
Srbin iz Republike Srpske
28.04.2016 - 20:39
Pojasnjenje
Jos jedan pokusaj BND (njemacka tajna sluzba) da dovede jos jednog svog covjeka u vrh Srpske politike kao sto je bio slucaj sa djindjicem. Ista skola,slicna prica. Pa gospodine Radulovicu zasto vi niste u Sarajevu i zasto tu pricu ne pokusate njima prodati? Izletili bi na vrat na nos...Ali u Beogradu mozete pricati i prodavati maglu imati,nazalost svoje pristalice.Srbijo,progledaj vec jednom dok nije prekasno.
Aleksandar
29.04.2016 - 00:48
Sarajevo
U sustini je ovo bukvalan i prost pogled jednog inzinjera Simensa u tom vremenu. Svaki drugi slabog uma bi ovako razmisljao. Posto sam na licu mjesta sve to dozivio mogu samo da potvrdim ovaj komentar sa naslovom \"Dobrovoljacka\" i naravno da dodam da ako ovako budemo kao Radulovic i dalje gledali na ono sta nam se dogodilo, nas Srba vise biti nece. I ovako je to diskutabilno jer sebe poturice i zapadna jeres vec odavno drugacije naziva. Krivci se znaju vec preko 10 vijekova a niko od njih da se pokaje. Moji Srbi bi nekome toboze bez pokajanja da oprastaju! Fazit! Pored porodicnih tragedija (a ne ludila) tanko i plitko razmisljanje Radulovica.
Невен
30.04.2016 - 11:32
Да није дрекавац Милане...
Теоретски свака Вам је на мјесту Саша... Али практично? Сваки злочин је злочин, и свако оправдање неког злочина злочином који је претходио том злочину је нехумано и лицемјерно, али у пракси ствари стоје другачије, огромна већина злочина који су починили Срби у претходном рату у босни је давно већ идентификована и велики број злочинаца је кажњен и осуђен по разним судовима Сарајева, Београда и наравно Хага. С друге стране злочини према Србима, а они најкрупинији су, протеривање Срба из Хрватске, убиства по хрватској, протеривање Срба из Сарајева, убиства по Сарајеву, прогони, па и та Добровољачка, у Сарајеву и Загребу се доживљавају као борбе за слободу, ратне побједе, оне нису ни на путу да се идентификују, па макар у свјести грађана, као злочини, а камоли да се процесуирају и казне. О злочинима демонске НДХ да и не причам, у Хрватској усташтво и дан данас је релативан појам, број људи који је осуђен за стравичне усташке злочине је мањи него број срба који је осуђен за злочине у босни. И онда се питам гдје ће нас одвести овакав однос према злочинима који се примјењује код срба с једне и других с друге стране, и Ваше размишљање да је сваки злочин, злочин, и да га треба осудити и не сакривати с другим злочином, с чим се у потпуности слажем ,јер сваки злочин је злочин... И на мој понос знам да велика већина срба размишља овако, а на срамоту оних других...
Dragan
30.04.2016 - 11:32
Vise od istine
Sve sto je izneo Gospodin Sasa Radulovic je gola istina i vise od toga, koju nece i ne zele da shvate svi oni koji bi trebali i morali da shvate. Jedno je sigurno, da bi svi mi gradjani odcepljenih Republika krenuli u bolje i srecnije dane i poceli normalno da zivimo, moraju svi koji su odgovorni za pocinjene zlocine na prostorima SFRJ biti procesuirani i osudjeni pre svega od svog naroda i bez izuzetka. To je jedini ispravan postupak najodgovornijih u svim drzavama Ex Jugoslavije. Samo tako ce sve zrtve biti osvecene i pocinioci izvedeni pred lice pravde, ako su bili spremni da to ucine onda neka i ispastaju za svoju svojevoljnu odluku. Svima je trebalo biti poznato i prisutno da svo to ;ludilo ne moze trajati vecno i da ce kad tad morati odgovaratai za svoja zlodela.
neidealni
04.05.2017 - 09:51
????
Vecina Srba iz tog Sarajeva kaze da nisu verovali da ce i Bosna buknuti, narocito ne Sarajevo; sto dovlaci zakljucak da je ta Bosna bila zasebna drzava koja sa Jugoslavijom nije imala bas sve veze; da su Sarajlije zivili u ljubavi i slozi koju Bog ne pamti; neki su toliko drski da kazu da su hrvatski Srbi za sve krvi jer su oni poceli. pa se onda ja pitam, ako su se Bosanci tako jako voleli i ziveli u slozi dok ih zli ljudi ne zavadise a kleta sudba ne rastavi, sto su se tako gadno pokrvili? logicno bi bilo da su se malo manje ili podnosljivije; ili je bilo po onoj sekspirovskoj koju cu malo preobliciti ali tu je, \'jake strasti gadno i uminu\'?
jedno
04.05.2017 - 09:51
ostena naivnost
Uz sva porodicna stradanja,da ne ponovim njegove reci \"porodicno ludilo\",reklo bi se da je gospodin Raduloic pomalo naivan...On, ocito ne zna da hrvati snimaju film o anti gotovini, za kojega ce jednoga dana traziti da ga se proglasi svecem,kao sto uporno hoce stepinca zlocinca proglasiti svecem..ps. izgleda da im niko nista ne moze..