Da li želite da preuzmete Nedeljnik android aplikaciju?

DA | NE

Feljton

"Želeo je da vidi ćerkin grob": Poslednji dan Ratka Mladića u Srbiji (8)

"On je onda u jednom momentu apostrofirao Bruna. Pa je onda pokazao i neku aroganciju prema njemu, pa kaže: 'Je l' voliš ti Cecu?', pita on Vekarića. On kaže: 'Volim', šta da kaže čovek. 'E', kaže, 'donesi mi sutra jagode, ja mnogo volim jagode', kaže Ratko Mladić njemu"
Piše Slaviša Lekić
Datum: 30/11/2017

"Želeo je da vidi ćerkin grob": Poslednji dan Ratka Mladića u Srbiji (8)

Foto Profimedia

Za razliku od medijskog i gotovo holivudskog spektakla kad je uhapšen Radovan Karadžić, praćenog uličnim nemirima daleko većeg intenziteta, privođenje pravdi generala Mladića imalo je sve elemente antidrame.

Na prvom snimku posle hapšenja, video se pogureni, bled i vidno dezorijentisan čovek, sporog hoda i gotovo izgubljenog pogleda.

"Dolazi onako unezveren sa kapom na glavi, otrcano odelo, i jednom velikom kesom u ruci punom lekova", priziva uspomenepomoćnik tužioca za ratne zločine Republike Srbije Dragoljub Stanković.

Odmah po hapšenju, Mladića je pregledalo pet lekara. Insistirao je da među njima budu i predsednica Skupštine Srbije, inače neuropsihijatar, Slavica Đukić-Dejanović, i Zoran Stanković, u tom trenutku ministar zdravlja.

Na početku, saslušanje u sudnici je prekidano zbog njegovog lošeg psihofizičkog stanja. Kako je vreme prolazilo, kao da se vraćao u formu.

"On je stalno pričao, videlo se da ima taj napad logoreje, vidi se da je lice koje nije komuniciralo dugo sa nekim", govori Vladimir Vukčević, bivši tužilac za ratne zločine Republike Srbije.

"Njega su pratila dva stražara. On je pred sobom video uniformisana lica i on se prema njima ponašao kao komandant. Ti sedi ovde, usred sudnice, ti sedi ovde, ti sedi ovde, ti mi daj ovde stolicu", priseća se tužilac Stanković.

"Komentariše, naravno, sve nas, ali je prvo pitanje bilo - ko je koje nacionalnosti tu ko sedi i posebno se zadržao na meni, je l', veoma sam sumnjiv u tom smislu kao Bruno Vekarić čiji je otac Dubrovčanin. I kada je mene pitao koje sam nacionalnosti, ja sam pitao njega: 'A vi, generale?' Oslovio sam ga 'generale'. On se onda prosto naljutio", veli Vekarić.

Istražnom sudiji je po svaku cenu želeo da ispriča sudbinu svog ubijenog oca. Od zamenika tužioca je tražio knjige Tolstoja i Turgenjeva, televizor...

"On je onda u jednom momentu apostrofirao Bruna. Pa je onda pokazao i neku aroganciju prema njemu, pa kaže: 'Je l' voliš ti Cecu?', pita on Vekarića. On kaže: 'Volim', šta da kaže čovek. 'E', kaže, 'donesi mi sutra jagode, ja mnogo volim jagode', kaže Ratko Mladić njemu", svedoči tužilac Stanković.

"U jednom momentu je rekao da je bio u prilici da me ubije, ali da ne bi zato što sam mlad i da nema on takav odnos prema ljudima", priseća se Vekarić.

Osim porodice i nekoliko prijatelja, tražio je da ga poseti i Rasim Ljajić, medijski najeksponiraniji tragač za Mladićem.

"Najradije bih preskočio taj razgovor", kaže, posle svega, Ljajić.

Znao je da odbrojava poslednje sate u Srbiji. Imao je poslednju molbu.

"Mladiću je bila želja da vidi, da poseti grob ćerke", kaže Vekarić.

U subotu, poslednjeg dana maja, u zoru u šest sati, uz ogromne mere obezbeđenja, kolona se uputila na Topčidersko groblje. Sve vreme u pripravnosti je bio specijalni lekarski tim. Umesto dogovorenih 30, Mladić se zadržao 45 minuta.

"Mi smo se odnosili prema njemu kao prema čoveku. Nismo se odnosili prema njemu kao, kako se on odnosio, prema optužnici, prema ljudima koje je on uhapsio", ne bez gorčine kaže Vukčević.

U tom poslednjem pozdravu bilo je mnogo simbolike. Čovek koga su zvali gospodarem života i smrti sada se oprašta od ćerke, čiju smrt mnogi vide kao značajan faktor Mladićeve promene ponašanja u ratu, pa i onog što se dogodilo u Srebrenici. Od nje se opraštao i general koji je mogao da zaustavi svačiji život, ali nije mogao da spreči smrt najvoljenije osobe koja je samoubistvo izvršila pucnjem iz očevog službenog pištolja. Navodni razlog: sramota zbog onog što je on činio u Bosni.

Trinaest sati kasnije, sa beogradskog aerodroma, specijalnim avionom, Mladić se zaputio u Ševeningen na suočenje sa pravdom.

Činjenica da je u Hagu kada su prozvali generala Ratka Mladića, sudijama nezgrapno i levom rukom, salutirao oronuli starac sa kačketom, kao da nije bila slika koju je bilo ko želeo da vidi. Porodicama žrtava činilo se da pravda stiže kasno. Ovi drugi bi i tada, kao i u godinama Mladićevog skrivanja, radije salutirali plakatu generala u punoj veličini.

Na prvim narednim predsedničkim izborima Boris Tadić je izgubio od Tomislava Nikolića, nekadašnjeg protivnika Tribunala i desne ruke haškog optuženika Vojislava Šešelja. Saša Vukadinović i Svetko Kovač su smenjeni. Miodrag Rakić je umro. Američki memorijalni muzej Holokausta najavio je projekat pod nazivom "Dosije Mladić", u okviru kog će objaviti kompletnu ratnu priču, dokumenta i temeljne izveštaje sa suđenja Ratku Mladiću u Haškom tribunalu. U Srbiji i drugim zemljama regiona nema slične akcije suočavanja sa prošlošću.

Možda zato što na Balkanu postoji verovanje da se ono što je u prošlosti, kad tamo i ostane, najbolje čuva!

A u toj prošlosti general Ratko Mladić je i dobar Srbin i heroj. I loš čovek i zločinac.

Između ta dva mišljenja ostaje provalija. Duboka. I krvava!

(kraj)

 

Ostale nastavke feljtona na Nedeljnik.rs pogledajte OVDE 


Ukupno komentara: 0



Sva polja su obavezna.