Da li želite da preuzmete Nedeljnik android aplikaciju?

DA | NE

Kolumna

Zbogom momci: Potresna priča o Nikaragvi

Stranice knjige koje dočaravaju entuzijazam i radost ogromne većine ljudi neposredno nakon revolucije - kampanje opismenjavanja, pretvaranje kasarni u škole, oduzimanje zemlje i fabrika od klana Somosa i njihovih saučesnika kako bi bile raspodeljene društvenom staležu sa niskim primanjima - istinski su potresne, jer je reč o začetku nečega što se činilo da će postati velika transformacija Nikaragve u slobodnu, demokratsku i modernu zemlju. To se nije desilo
Piše: Mario Vargas Ljosa
Datum: 12/08/2017

Zbogom momci: Potresna priča o Nikaragvi

Foto Profimedia

Nisam pročitao autobiografiju Serhija Ramiresa Adiós muchachos (Zbogom momci, 2007) kada je objavljena, ali sam to učinio sada, ganut. Reč je o trezvenoj, veoma dobro napisanoj knjizi, čija je prva polovina burna, a druga prilično tužna. Autor pripoveda o Sandinističkoj revoluciji koja je 1979. okončala strahotnu Somosinu dinastiju u Nikaragvi, jednu od najkorumpiranijih i najokrutnijih diktatura u istoriji Latinske Amerike, u kojoj je on imao značajnu ulogu, prvo kao zaverenik i otporaš, a potom i kao potpredsednik vlade na čijem čelu je bio komandant Danijel Ortega.

Bile su to veoma teške i dugotrajne godine borbe, požrtvovanosti i junaštva, tokom kojih je hiljade Nikaragvanaca izgubilo život i slobodu, pretrpelo mučenje, izgnanstvo i višegodišnje zatvorske kazne, suprotstavljajući se Nacionalnoj gardi čije divljaštvo nije imalo granice.

Pobunjenici su, naročito u početku, bili ponizni ljudi, najsiromašniji među siromašnima, ali su im se potom pridružili ljudi iz srednje klase, a naposletku i stručnjaci, preduzetnici, poljoprivrednici, zapravo mahom njihova deca, vođena širokogrudim idealizmom. Ta zamisao će, nakon pada diktature, obeležiti početak perioda pravde, slobode i progresa za narod kojem pripadaju Ruben Dario i Augusto Sesar Sandino. Mnoge žene su se borile u prvim redovima te revolucije, kao i mnogi katolici - Nikaragva je zemlja gde je katolicizam najživlji u celoj Latinskoj Americi - i Ramires s mnogo razumevanja opisuje različite struje koje su činile taj raznolik savez komunista, socijalista, demokrata, liberala, kastrista, koji su prvobitno podržali revoluciju, pre nego što je počeo njihov neumitan razdor.

Stranice knjige Zbogom momci koje dočaravaju entuzijazam i radost ogromne većine Nikaragvanaca neposredno nakon revolucije - kampanje opismenjavanja, pretvaranje kasarni u škole, oduzimanje zemlje i fabrika od klana Somosa i njihovih saučesnika kako bi bile raspodeljene društvenom staležu sa niskim primanjima - istinski su potresne, jer je reč o začetku nečega što se činilo da će postati velika transformacija Nikaragve u slobodnu, demokratsku i modernu zemlju.

 

CELA KOLUMNA U NOVOM NEDELJNIKU KOJI JE NA KIOSCIMA OD 10. AVGUSTA, ILI U DIGITALNOM IZDANJU DOSTUPNOM NA NOVINARNICA.NET

 

 

 


Ukupno komentara: 0



Sva polja su obavezna.