Da li želite da preuzmete Nedeljnik android aplikaciju?

DA | NE

Original

Zauvek prva dama

Do sredine drugog mandata, postala je ambicioznija - pokrenula je dve obrazovne inicijative, "Reach Higher" i "Let Girls Learn", a tokom prethodnih godinu i po dana postala je i prva dama pop kulture, usavršila baratanje društvenim mrežama (zahvaljujući svojim dvema tinejdžerkama), pevala karaoke sa Džejmsom Kordenom i praktično šarmirala apsolutno sve. Izvojevala je pobedu u poboljšanju zdravlja čitave nacije počevši od školskih užina koje su bile krcate kalorijama i sadržale premalo nutrijenata
Piše Margita Milovanović
Datum: 10/01/2017

Zauvek prva dama

Foto: Tanjug

Ona je (bila) prva first lady crne puti, i jedna od najmlađih uz Džeki Kenedi. Desna ruka 44. predsednika Amerike (a nije Džo Bajden), jedina prva dama sa dve diplome Ajvi lige, i prva prva dama koja je progurala reforme u prehrambenim navikama američkog naroda. Možda i najviša sa svojih 180 centimetara. Ipak, za potencijalnu revolucionarku, ostrašćena Mišel Obama u srži je konvencionalna. Mirno je razoružala sve skeptike i osam godina u Beloj kući obavljala sjajan posao.

Uloga prve dame u američkom javnom životu umnogome je oblikovana ličnošću, stilom i interesovanjima (ili nedostatkom navedenog) osobe koja je zauzima. "Sve radimo po sopstvenom nahođenju", rekla je Mišel za Vog. "Mogla sam da čitavih osam godina provedem radeći bukvalno bilo šta i, u određenom kontekstu, to bi bilo sasvim u redu. Mogla sam da se bavim cvećem. Mogla sam da se bavim dekoracijama. Ili zabavom. Jer svaka prva dama ima puno pravo da sama definiše svoju ulogu. A to je čudesan dar slobode."

Ona je svoju ulogu zaista zauzimala i definisala polako. Tokom predizborne kampanje bezbroj puta joj je postavljano pitanje kakva će prva dama biti. Odgovor je uvek bio isti: "Ne znam dok ne budem bila tamo."

Predsednik Obama napisao je jednom: "Kao i mnogim drugim ženama političara, ta uloga joj je poverena. Ona nikada nije tražila da bude prva dama. Ali uvek sam znao da će u tome biti neverovatna i da će poslu dati sopstveni pečat. Zato što je ona ono što vidite - briljantna, zabavna, velikodušna žena koja je iz nekog razloga pristala da se uda za mene. Mislim da su joj ljudi naklonjeni jer se prepoznaju u njoj - posvećena mama, dobar prijatelj i neko ko se ne libi da se s vremena na vreme našali na svoj račun."

Kada se smestila u Belu kuću i pomogla svojim ćerkama da se prilagode novom načinu života, Mišel se bacila na posao, odmah se uključivši se u podršku porodicama vojnika i propagiranje zdrave ishrane.

Do sredine drugog mandata, postala je ambicioznija - pokrenula je dve obrazovne inicijative, "Reach Higher" i "Let Girls Learn", a tokom prethodnih godinu i po dana postala je i prva dama pop kulture, usavršila baratanje društvenim mrežama (zahvaljujući svojim dvema tinejdžerkama), pevala karaoke sa Džejmsom Kordenom i šarmirala apsolutno sve. Negde usput, postala je najveći politički govornik našeg vremena - bolja od Bila Klintona i sopstvenog muža - čiji govori zaista pokreću javni diskurs. A pored svega, ostala je jedna od najglamuroznijih žena na svetu sa smelim modnim instinktom kome se dive i školarke i bake. Bela kuća definitivno se promenila u poslednjih osam godina - postala je toplija, manje zvanična, i mnogo više diverzifikovana. Obamalot, ako vam je draže.

A jedan od načina na koje je Mišel Obama zadržala dodir sa stvarnim svetom, uprkos izolovanosti koju boravak u Beloj kući neminovno nosi, jeste kroz mnogo vremena provedenog sa mladim ljudima, uglavnom studentima i uglavnom privatno i off the record. Vrlo brzo nakon što je pristigla u Belu kuću, pokrenula je mentorski program za devojčice sa smetnjama u razvoju, što je praktično značilo da se od 2009. godine jednom mesečno u Beloj kući sastajala sa dvadesetak srednjoškolki.

"Provodim kvalitetno vreme sa tim devojčicama", objasnila je. Erik Valdo, izvršni direktor Mišelinog projekta "Reach Higher" (koji nastoji da ohrabri sve američke đake da nastave sa obrazovanjem i nakon što završe srednju školu), svoju šeficu naziva "školskim savetnikom Amerike" i govori da je loše iskustvo koje je imala u srednjoj školi osnovni razlog zbog kojeg je obrazovanje na njenoj agendi prioritet. "Savetnik joj je rekao da nije siguran da je ona 'materijal za Prinston'. A kada je dospela na Prinston, osećala se izgubljeno." Ona to priča deci sa kojom se susreće, kaže Valdo, "a ona imaju iste strahove, i vidite kako se to događa, ona je odjednom stvarna osoba".

A voli Mišel i da posećuje studente, tamo gde ih je najviše - u školama i kampusima - i onda kada se najmanje nadaju. Tako ih je jednom iznenadila: njima je rečeno da u posetu dolazi Nik Kenon, voditelj i glumac, a kada se iza zavesa promolila Mišel Obama, prvo su poskočili u tišini kao da ih je zdrmao električni šok, a onda se prolomila vriska i plakanje. Kažu, ako želite da razumete šta Mišel Obama predstavlja za crne tinejdžere, treba da čujete taj zvuk.

Ona im priča sa koliko neizvesnosti i nesigurnosti se suočila na početku. Na pitanje da li bi išta promenila u vezi sa svojom brucoškom godinom, kaže: "Verovatno bih probala više stvari... Ne treba da vreme provodite sami u sobama osim ako učite. Izađite. Upoznajte ljude, predstavite se drugima. Samo pretpostavite da svi žele da vas poznaju, okej?"

Ipak, nikada joj nisu bile svojstvene stidljivost i povučenost, kako bi se to moglo učiniti. "Mišel je uvek bila glasna", rekla je njena majka, Merien Robinson. "Ako nešto ne valja, ona će to reći. Kada je bila na Prinstonu, njen brat me je pozvao i rekao mi. 'Mama, Mišel ovde govori ljudima da ne predaju francuski kako treba.' Mislila je da se ne fokusiraju dovoljno na veštinu razgovora. 'Samo se pretvaraj da je ne poznaješ', rekla sam mu."

Dok su ona i njen brat Kreg bili deca, Robinsonovi su crkvu posećivali s vremena na vreme, ali ako je postojalo načelo u koje su čvrsto verovali i kojeg su se nepokolebljivo držali, bila je to sloboda mišljenja. Još od malih nogu učili su ih da sami donose odluke i da za njih snose posledice.

"Mnogo važnije od čitanja i pisanja bilo je naučiti ih da misle", rekla je Merien. "Rekli smo im: 'Poštujte svoje učitelje, ali ne oklevajte da pitate, da preispitujete. Ne dozvolite čak ni nama da vam govorimo šta da radite. Pitajte nas zašto.'''

Nije Mišel, kaže Kreg, nikada bila bezobzirna prema drugima, ali se nekako prirodno nametala kao vođa.

Kada su njega regrutovali da igra košarku na Prinstonu, Mišel je odlučila da krene za njim, iako Prinston te 1981. godine nije bio nimalo gostoljubiv prema bilo kakvim manjinama; bila je to vrlo seksistička sredina, mesto snažnog segregacionizma. Ipak, Mišel je uspešno diplomirala sociologiju na temi "Crni ljudi obrazovani na Prinstonu i crna zajednica", baveći se načinom na koji se pohađanje Prinstona odražavalo na osećaj povezanosti crnih studenata upravo sa crnom zajednicom iz koje su potekli. Međutim, na njen zahtev, teza je bila pod embargom sve do novembra 2008. A onda ju je objavila na sajtu Politika, a projekat posvetila "mami, tati, Kregu i svim svojim prijateljima".

Pravo sa Prinstona otišla je na Harvard, na studije prava. Nakon što je diplomirala, zaposlila se u jednoj čikaškoj firmi i specijalizovala za zakon o intelektualnoj svojini. Radila je tamo tri godine, dok se nije, kako je i sama rekla, "razočarala u korporativnu Ameriku". Onda se zaposlila u čikaškoj kancelariji za program pod imenom "Javni saveznici" koji mladim ljudima obezbeđuje plaćenu praksu u neprofitnim organizacijama. Kada se prvi put pojavila u Čikago tribjunu, bilo je to u članku o tzv. generaciji X. Rekla je reporteru: "Nosim džins, a direktorka sam."

Mišel i Barak upoznali su se na leto kada je dobila zadatak da mu bude tutor. Njene koleginice upozorile su je da je stažista sladak, ali, rekla je kasnije Baraku, mislila je da ih impresionira bilo koji crni čovek u odelu i sa poslom. Uprkos njenom stavu da je viđanje sa nekim sa kim radi "otrcano", Baraku je pošlo za rukom da osvoji šeficu. On je kasnije pisao u svojoj knjizi da je čak pokušala da mu "namesti" nekoliko svojih prijateljica. Ipak, do kraja leta ubedio ju je da odu da pogledaju film - "Do the Right Thing" Spajka Lija - i smažu po sladoled. Na letovanju 2004. godine, Barak je na recepciji hotela upoznao Spajka Lija; Mišel se prisetila kako mu je rekao: "Mnogo ti dugujem", jer mu je ona tokom filma, pre mnogo godina, dozvolila da joj dodirne koleno.

Njih dvoje postali su miljenici internet komune; od beskrajnih foto-galerija sa njihovim najupečatljivijim trenucima u javnosti do članaka u velikim listovima, kao što je Gardijan, u kojima se ispreda njihova ljubavna priča. Ali ono mnogo važnije, Obama se ne bi kandidovao da njegova supruga nije dala zeleno svetlo; eksplicitno je naglasio da je ona imala moć veta. "Njen prvobitni instinkt bio je da kaže 'ne'", rekao je Obama za Njuzvik. Brinula je da bi oni koji ga podržavaju mogli da mu "smeste", a bezbednosni rizici zaista su bili toliko ozbiljni za potencijalnog afroameričkog predsednika da je Obama dobio zaštitu tajnih službi ranije nego bilo koji drugi kandidat u istoriji. Ipak, Mišel se nagodila s njim. Ako će ući u predsedničku trku, moraće da uradi nešto za nju: da prestane da puši. Kada su pitali je li predsednik Obama nosio nikotinske flastere, Mišelin brat Kreg odgovorio je: "Mišel Obama je flaster!"

A pričaju i da tu predsedničku trku ne bi izdržao bez nje. Kada bi postajao sve uznemireniji, okretao bi se njoj. Ona ga je pažljivo slušala, pomagala mu sa govorima i smirivala ga. "Oni su u skoro telepatskoj vezi."

Njena nepretencioznost donela joj je simpatije onog dela naroda i medija do kojih većina nekadašnjih prvih dama nikada nije doprla. Prve dame gotovo su po pravilu uvek naginjale veselim temama, zato Mišelina direktnost i uključenost u goruće društvene i političke probleme ume da bude zbunjujuća, neočekivana. I sama je priznala da su joj često savetovali i nagovarali je da malo promeni ton, da nabaci neki "radosniji", da jednostavno bude afirmativnija i pozitivnija u svojim izlaganjima.

"Ona je suštinski iskrena", kaže glavni strateg Obamine kampanje Dejvid Akelrod. "Pojavi se, kaže šta misli, šali se. Ne odmerava reči, niti ih bira pomoću antene za političku korektnost."

Nije da ne ume da bude blaga i ženstvena. Samo se njena gordost gotovo po pravilu rasplamsa kad joj sugerišu da mora da bude tiša, glupavija, malo manje nezavisna. Neki novinar jednom ju je pitao da li je uvredilo kada je Bil Klinton prokomentarisao poziciju Baraka Obame u iračkom ratu kao "bajku". Prvo je rekla: "Ne." Nakon samo nekoliko sekundi usijale su joj se oči i razdraganim glasom rekla je: "Iskopala bih mu oči", kad je jedan od njenih savetnika odmah uputio značajan pogled. "Šalim se", dodala je. "Vidite, to je ono zbog čega upadam u nevolju."

Razni stručnjaci često su govorili da preterano priča o stvarima koje nisu za javnost - kao ono kakav je Barakov jutarnji zadah - ali sva je prilika da njenom suprugu samo ide u prilog kada ona kaže da je on "'Hari Poter' tata" i da redovno čita svojim devojčicama.

Roditeljstvo je, mnogo više nego politika, neiscrpna pokretačka sila za Mišel. Strastvena je u konfrontiranju s problemima koje zaposlene žene imaju kada je neophodno da uspostave ravnotežu između porodičnog i poslovnog života. Zato se neretko dešava i da je njene ćerke Saša i Malija inspirišu na akciju.

"Desilo se nešto sa mojom devojčicom; imali smo dobrog pedijatra, koji se ozbiljno bavi gojaznošću kod dece, i došlo je do toga da mi je jednom rekao da je ona na granici. Onda počnete da čitate sa nalepnica i shvatite da se u svemu što jedemo nalaze ogromne količine šećera. Sve što možete da kupite u flaši ili kako god upakovano je kao otrov, a ljudi toga mahom nisu svesni", objasnila je Mišel. "Sada u kući držimo činiju punu svežeg voća. Ali da bi šestogodišnjakinja pojela voćku, ona mora da bude sveža - neće pojesti braon bananu, znate. Ko ima vremena da stalno ide po sveže voće? Ko to može da priušti, povrh svega?''

U kuhinji njenih prethodnica Hilari Klinton i Lore Buš pripremala se organska hrana; Mišel je otišla korak dalje u pokušaju uspostavljanja sveopšteg koncepta zdrave ishrane i zasadila organsku baštu u Beloj kući, prvi povrtnjak još otkada je Elenor Ruzvelt bila prva dama. U januaru 2010. godine započela je inicijativu "Let's Move!" čiji je cilj da se uhvati ukoštac sa jednim od najviše zabrinjavajućih trendova u 21. veku u Americi - gojaznošću kod dece. A 2012. godine, napisala je knjigu American Grown koja se temelji na njenom iskustvu sa gajenjem bašte i takođe se usredsređuje na promovisanje zdrave ishrane. Republikanci su je, naravno, kritikovali, u svom republikanskom maniru na Tviteru obaveštavali kad krenu u "Dunkin' Donuts"; Ted Kruz čak je iskoristio njenu zdravstvenu politiku kao kontraargument za samopromociju, obećavši da će se prženi krompirići vratiti u sve kafeterije na velika vrata kad njegova žena bude postala prva dama.

Ali Mišel se nije dala omesti. Izvojevala je pobedu u poboljšanju zdravlja čitave nacije počevši od školskih užina koje su bile krcate kalorijama i sadržale premalo nutrijenata; "Healthy, Hunger-Free Kids Act" stupio je 2010. na snagu i postao fokus kampanje "Let's Move!". Angažovala je i predsednika Obamu koji je, kako je Politiko objasnio, "kada je kampanja pokrenuta, dao izvršno naređenje da se kreira prva nacionalna agenda za gojaznost kod dece".

Mišel i Barak 2012. takođe su se javno izjasnili kao pristalice gej brakova. Tada su viši zvaničnici još jednom potvrdili uticaj koji Mišel ima na svog supruga, rekavši da su ona i jedna od savetnica, Valeri Džeret, vrlo istrajne u zagovaranju istopolnih veza i bračnih zajednica u Obaminom životu.

"Ovo je vrlo važno pitanje za milione Amerikanaca", napisala je tada na Tviteru. "Za Baraka i mene, od velikog je značaja da principe jednakosti i pravde prenesemo na naše devojčice. To su osnovne vrednosti kojima se deca uče u vrlo ranom uzrastu i koje bi trebalo da implementiraju u sve sfere života. U zemlji u kojoj našu decu učimo da su pred zakonom svi jednaki, diskriminisanje istopolnih parova naprosto nije ispravno."

Na Nacionalnoj demokratskoj konvenciji iste te 2012. godine dodala je: "Barak zna šta je američki san jer ga živi. I on želi da svi u ovoj zemlji imaju tu priliku, bez obzira na to ko smo, odakle, kako izgledamo ili koga volimo."

Neumoljiva je kada je reč o principima kojih se treba držati bez obzira na sve. U poslu je, kažu, kao gladijator. Neće vam se smeškati tek onako, kurtoazije radi, već je njen široki osmeh privilegija koju treba zaslužiti. I bolje da joj ne stajete na put, jer svi članovi Obama tima saglasni su u jednom -- ona će uvek braniti ono u šta veruje. A sada kada odlazi iz Bele kuće i svi se pitaju ko će Mišel Obama biti u budućnosti, kada više ne bude bila prva dama, ona ima odgovor vrlo sličan onome koji je dala i na pitanje šta će se promeniti kada se useli u Belu kuću.

"Otići ću onako kako sam i došla", kaže. "Neću znati kako će stvari izgledati dok se to ne bude dogodilo. Nikada ranije nisam bila bivša prva dama. Ali uvek ću na neki način ostati uključena u javnu službu i javni život. Onog trenutka kada sam napustila posao u pravničkoj firmi, više se nikada nisam osvrnula. Uvek me je činilo živom da svoje talente i svoj dar koristim da pomognem drugim ljudima. Bolje spavam noću. Srećnija sam."



Ukupno komentara: 0


Sva polja su obavezna.



Sva izdanja