Da li želite da preuzmete Nedeljnik android aplikaciju?

DA | NE

Sport

Zašto nam je potrebna Balkanska liga u fudbalu?

Fudbalski vikend, veoma uspešan za ex-SFRJ narode (narodnosti ovog puta da ostavimo po strani) - Srbija, Hrvatska, BiH, Crna Gora su pobedile, Slovenija odigrala nerešeno sa Englezima, a mladi Makedonci su se pred dvadesetak hiljada navijača u Skoplju plasirali na Evropsko prvenstvo - došao je u trenutku kada se aktuelizuje priča o pokretanjem zajedničke lige. Zašto je takva liga dobro rešenje?
Piše: Zoran Panović
Datum: 12/10/2016

Zašto nam je potrebna Balkanska liga u fudbalu?

Foto Profimedia

Ako je Janez Janša uradio toliko mnogo na destrukciji Jugoslavije, onda ima neke istorijske bizarnosti da jedan drugi Slovenac reintegriše stvar. Eto, Slovenac Aleksandar Čeferin novi je predsednik UEFA. Na neki način on je i "novi Kučan" - u smislu da nema te "asimetričnosti" na koju Region ne bi u njegovom resoru pristao. I više od toga. Prvi čovek Fudbalskog saveza Srbije Slaviša Kokeza sigurno neće zatezati i "braniti ćirilicu". Pare su u pitanju. A njih nema bez dizanja kvaliteta.

Čeferin je u više navrata na prostorima bivše Jugoslavije isticao da se zalaže za regionalnu ligu koja bi imala prohodnost ka Ligi šampiona. To govori čovek koji je nasledio Mišela Platinija.

Pomalo egzotično zvuči i da je inicijativa za Balkanku ligu stigla sa sastanka u Moskvi 13 fudbalskih saveza, među kojima su bili Srbija, BiH, Makedonija, Slovenija, Crna Gora, Hrvatska, Rumunija i Bugarska. Kao "fudbalski Informbiro".

Od bitnog čoveka za srpski fudbal koji zna evropske fudbalske tajne, čujem da je ovakva liga jedini način za spas regionalnih klubova jer Liga šampiona ide ka još većem podizanju kvaliteta uvođenjem više timova iz najkvalitetnijih liga. Real Madrid nema nikakav marketinški interes da igra sa Ludogorecom, niti Barselona da ide na noge Bate Borisovu u Belorusiju.

Balkanskom ligom se sužava mogućnost timova iz "nezanimljivih" zemalja koji bi ušli u elitno takmičenje. S druge strane, zagrebački Dinamo koji bi bio prvak takve "balkanske" lige, verovatno bi bio jači od ovoga koji igra s Juventusom. Partizan bi mogao da se nada snazi koju je imao dok ga je vodio Lotar Mateus a u njemu igrao Taribo Vest. Zvezda ne bi valjda bila lošija od Zvezde Valtera Zenge.

 

Deo Zvezdinih navijača bi se verovatno usprotivio jer ne bi želeo da njihov tim igra sa hrvatskim, ali njihov klub u ABA košarkaškoj ligi već igra sa Zadrom i te su utakmice odavno rutinske (bez gostujućih navijača, doduše). Zvezda ipak nije NVO za zaštitu ćirilice i Visokih Dečana, već klub napravljen za veliku državu i veliku ligu


Deo Zvezdinih navijača bi se verovatno usprotivio jer ne bi želeo da njihov tim igra sa hrvatskim, ali njihov klub u ABA košarkaškoj ligi već igra sa Zadrom i te su utakmice odavno rutinske (bez gostujućih navijača, doduše). Zvezda ipak nije NVO za zaštitu ćirilice i Visokih Dečana, već klub napravljen za veliku državu i veliku ligu.

Najavljena balkanska liga je i ostvarenje "jugofuturizma", kako su Petar Janjatović i rokeri u one teške dane predvideli neminovnost "jedinstvenog prostora" koji postoji pored kulture i u privredi i u sportu. "Jugoslovenstvo" bi razblažili - racionalizovali - klubovi iz Rumunije, Bugarske, Mađarske..., a fudbalski jugonostalgičari bi bili zadovoljni.

Zajedničko prvenstvo bi dovelo sponzore i publiku. Da bi se izbegli incidenti, kopiraće se model ABA košarkaške regionalne lige i SEHA rukometne, odnosno da se utakmice igraju bez gostujućih navijača.

Srbija će, kako čujem, učestvovati sa Crvenom zvezdom, Partizanom i Čukaričkim, Hrvatska sa Dinamom, Hajdukom i Rijekom, BiH sa Sarajevom i Željezničarom, Slovenija sa Mariborom i Olimpijom, Makedonija sa Vardarom, a Crnu Goru će predstavljati Budućnost iz Podgorice. Rumunija, Kipar, Bugarska, Albanija i Mađarska će ponuditi svoje timove.

Svi u regionu imaju problem s huliganima, njihovim nacionalističkim narativima, kao i sa infrastrukturom. Sasvim je sigurno da nijedan klub iz Jugosfere (Tim Džuda), neće imati levičarske navijače kao Livorno recimo, niti će negovati tradicije antifašizma i boriti se za prava radničke klase. Ovdašnji klubovi zaboravljaju svoje izvore, a neguju svoje kontradikcije; komunističko poreklo i nacionalističko dokazivanje. Pokretačka, a uistinu i sva snaga Dinama iz Moskve bio je Lavrentij Pavlovič Berija, šef Staljinove tajne policije. Pokretačka snaga Crvene zvezde bio je Slobodan Penezić Krcun. Navijači moskovskog Dinama nose transparente sa Berijinim portretom i natpisom "Samo vas posmatram", Zvezdini su totalno zaboravili na Krcuna i prešli u četništvo.

Plan je da Balkanski kup (takav bi mu izgleda bio zvanični naziv), prvi put bude odigran u sezoni 2017/18.

Najavljena integracija (koja neće ugasiti nacionalne šampionate, već će ih svesti na "košarkaški model" u odnosu na ABA), podseća me kako se nekad dizao kvalitet u fudbalu.

Krenimo redom, poučno je.

Kongo (jedno vreme Zair) je afrička zemlja, ali "kongo" je bio i žargonski naziv za nekadašnju jedinstvenu drugu ligu SFRJ u fudbalu. Kažemo jedinstvenu, zato što je ona dugo bila podeljena na dve, danas moderno rečeno, divizije - istok i zapad.

Stvaranjem jedinstvene došlo je neminovno do koncentracije kvaliteta i do velikih duela Pelistera iz Bitolja i Dinama (potonje Cibalije) iz Vinkovaca, Trepče iz Kosovske Mitrovice i Gošk Juga iz Dubrovnika, Teteksa iz Tetova i Iskre iz Bugojna, Leotara iz Trebinja i Belasice iz Strumice, Varteksa iz Varaždina i Galenike iz Zemuna... Baš nadrealno, kao slovenački policajci iz Poreča u jedinici saveznog SUP-a na Kosovu 1981. prilikom gušenja iredentističkih demonstracija.

Onaj ko poznaje političku klimu u Kongu (Zairu), bar od svrgnutog diktatora Mobutu Sese Seka (ako se sećate, bio je Titu na sahrani), do građanskog rata i potonjeg lidera Lorana Kabile, koji je takođe bio žrtva atentata, pa do njegovog sina i aktuelne krize u toj afričkoj zemlji, zna da je fudbalski ekvivalent vojnopolitičke situacije u Kongu, što se tiče "stila igre" bila druga fudbalska liga SFRJ.

Znaju to vilica i zubi Bajra Župića.

 

Teško da će ova liga povratiti "maderašku" atmosferu, taj špriceraški osećaj zebnje, taj miris "deset s lukom" s Autokomande. Tek teško da će takva liga imati svog Velibora Džarovskog. Ali biće strasti u kladionicama


Dobro, noge su se lomile i u "seriji A", na primer ona Nenada Gračana, ali su uklizavanja u "kongu" bila kudikamo učestalija i rizičnija. Da ne pominjemo traume pomoćnih sudija - najbližih publici. Ali bio je to i rasadnik talenata: Sulejman Halilović (Dinamo Vinkovci), Bajro Župić (Novi Pazar), Ljubinko Drulović (Sloboda Užice), Miralem Zjajo (Iskra Bugojno), i ruku na srce, "kongo" je od "serije A" SFRJ bio lošiji samo utoliko što nije imao "veliku četvorku", a da ne pominjemo koliko je superioran u odnosu na bilo koju današnju eks-YU prvu ligu.

Po čemu je još "kongo" bio interesantan? Pa u njemu nije bilo nacionalističkih ispada kao u "seriji A" SFRJ. Klubovi su više tretirani kao "gradski" (čaršijski) i regionalni, a ne kao nacionalni simboli. Evo primera: ne sećam se da je neko, pa ni Srbin, u Vinkovcima dobio batine ako je došao kao deo "konga". Moji prijatelji iz užičke Slobode (nekada ozbiljan "kongo" tim), kažu mi da su u Vinkovcima uvek bili srdačno dočekani kao "simpatične Ere", a ne četniks Srbi, a da su Vinkovčani u Užicu bili "dobri Slavonci", a ne genocidni Hrvati.

Ali ima li tog voza iz Beograda sa navijačima Zvezde i Partizana koji nije kamenovan u Vinkovcima, tom "grdnom sudilištu" - najvećem železničkom čvorištu bivše nam zajedničke zemlje i glavnom toponimu navijačkog križnog puta od Beograda do Zagreba?

Kada je jedan od gurua "novog primitivizma" Elvis Dži Kurtović spevao pesmu "Supermen" u kojoj pogrešno proriče: "... kad Džoni (Štulić) bude išao da svira tezge po Sovjetskom Savezu, a velika četvorka budu Partizan, Rijeka, Hajduk i Trepča...", mislili smo da je to vrlo smešno ali, eto, vidimo da su bespuća povjesne zbilje (Tuđman) dokazala da bi ta Elvisova "velika četvorka" bila premija, za svaku sadašnju "prvu" ligu. Pa možda i za neku "jadransku" u fudbalu.

Ta tema o regionalnoj fudbalskoj ligi ciklično se senzacionalistički obnavlja. Danas deluje najopipljivije, ali sad već i kao egzistencijalno pitanje za ozbiljne klubove. Na primer, još oktobra 2006. u emisiji "Dvoboj" na hrvatskoj TV Nova, tema je bila podizanje kvaliteta hrvatskog fudbala i u tom cilju mogućnost pravljenja regionalne lige, nalik onoj košarkaškoj. Iako se pominjala i Austrija, i Slovenija, i BiH, i Bugarska, suština je, naravno, bila na ponovnom okupljanju "velike četvorke". U Hrvatskoj je to pomalo i dalje tabu tema, mada svi nekako znaju da je to i "tihi interes". Tada je Ćiro Blažević uslovno bio za regionalnu ligu. Igor Štimac (Hajduk) bio je skeptičan. Ćirin beli šal je Srbima draži artefakt epohe od onog Rugovinog crvenog, ili od džempera Vasila Tupurkovskog.

Bilo je u vreme te emisije i sitnih pakosti. Tipa da je Ćiro uplaćivao "zajam za privredni preporod Srbije", kako bi se dodvorio Miloševiću i preuzeo Zvezdu. Za one mlađe, legenda kaže da je Ivan Stambolić 1987. zvao Blaževića u Zvezdu, ali da su "ne" navodno rekli Cvetković i Džajić, pa je Ćiro produžio u FK Prištinu gde su ga čekali Vokri, Batrović, Šalja, Murići... Ali da nije bilo Blaževićeve loše procene, Prosinečki ne bi bio u Bari-Zvezdi.

Uprkos fami o toj hipotetičkoj ligi, ona košarkaška jadranska smiruje strasti. Znamo da košarka nije fudbal, ali brzo su se tu stvari normalizovale, fascinacije su se izgustirale, a incidenti su ostali na izolovanim - ritualnim; lajt kamenovanje u Zadru, parole tipa "ubij, zakolji...", i tako to - u suštini sporadično i marginalno.

Jeste li zaboravili da je za sezonu 2011/12, za Jadransku ligu vajld kard dobio i nejadranski, slavni Makabi, a da je interesovanje pokazivao i Panatinaikos? U aktuelnom srpsko-hrvatskom ludilu, koje kao da sa Plenkovićem malo jenjava, jeste li zaboravili da je srpski trener Vladimir Androić vodio Košarkaški klub Zagreb? Jeste li zaboravili da je Prosinečki trenirao Zvezdu? Da su Giga i Emilija Popadić iz "Boljeg života" reklamirali hrvatske supermarkete (u postratnoj eri koristeći popularnost iz predratne), i da HDZ pred izbore uvek kao da bi od blata pravio srbokomunističku Jugoslaviju da bi ponovo mogao da je ruši i podigne sebi rejting... Dakle, i balkanska liga bi s vremenom, manje-više, postala rutina u tradicionalnoj opskurnosti narcizma malih razlika i kontrapunkt velikih destruktivnih salda.

Najave balkanske lige su povod i da se setimo bivšeg predsednika Crvene zvezde Vladana Lukića, koji možda nije ni svestan koliki je civilizacijski iskorak u jesen 2011. napravio svojim predlogom o mogućoj regionalnoj ligi klubova iz Srbije, Bugarske, Rumunije, Grčke i Turske. Sa turskim klubovima u vreme Lukićevih snova, a danas i sa mađarskim ili albanskim, faktički se napušta teza o "pravoslavnoj ligi", a Zvezda kao institucija više se ne limitira projektima Nove Vizantije - "odbrane ćirilice" i antiekumenstva, jer u Lukićevoj "ligi" nije bilo hrvatskih, slovenačkih i BiH klubova (bar onih iz Federacije). Ovakve lige nas podsećaju da nam je EU i iza leđa i da ova Rumunija nije ona iz koje je bežao Belodedić i njegovi sunarodnici od kojih su neki koristili plinske boce kao torpeda preko Dunava.

Možda je u pravu bio Lukić i možda bi hrvatskim klubovima, što se kvaliteta tiče, bolje bilo u nekoj "alpe-adria" ligi nego u nekoj eks-YU plus neko iz "nove Evrope" Donalda Ramsfelda. Ali, takva liga strukturalno nije moguća. Kao što ni Gibonija neće da slušaju u Udinama a hoće u Čačku.

U Lukićevoj verziji Balkan liči i nenamerno na "turski komonvelt", pa je otuda Čeferinova liga komfornija? I s njom ona gadna reč "balkanizacija" kao da dobija sasvim drugi kontekst.

 

Ne sećam se da je neko, pa ni Srbin, u Vinkovcima dobio batine ako je došao kao deo "konga". Moji prijatelji iz užičke Slobode (nekada ozbiljan "kongo" tim), kažu mi da su u Vinkovcima uvek bili srdačno dočekani kao "simpatične Ere", a ne četniks Srbi, a da su Vinkovčani u Užicu bili "dobri Slavonci", a ne genocidni Hrvati


Mala Antanta - vojni savez Jugoslavije, Čehoslovačke i Rumunije (1920-1938), uz podršku Francuske, formiran zbog straha da će Austrija ili Mađarska probati da povrate nekadašnje teritorije Austrougarske, smatran je "petom silom u Evropi". Ako se formira Čeferinova, malo modifikovana, "Mala Antanta", uz podršku Kokeze, ona bi bila moguće šesta sila - posle Engleske, Španije, Nemačke, Italije i Francuske. A pre Portugalije i Holandije možda.

U takvoj ligi neće biti, recimo, Veleža. Da li će se ikad van "velike četvorke" pojaviti trio fantastikus Kajtaz-Jurić-Tuce? I da li će se u novoj ligi lomljenje bilo čije noge čuti čak na TV kao u ovom tekstu već pomenuto lomljenje noge Nenadu Gračanu?

Ona Jugoslavija, ma koliko bila "veštačka", uspela je da iznedri autentičnu i prilično prirodnu (sup)kulturnu scenu, kojoj su fudbal i njegova mitologija integralni deo. Opet, uprkos svoj "boljoj prošlosti", naivnoj nostalgiji, a sada već psihodeliji i nadrealizmu tog vremena, ne treba preterivati, jer su i sukcesori Titolenda bili često bolji od tvorevine iz koje su izašli. Treće mundijalsko mesto Hrvatske u Francuskoj, recimo, veći je uspeh od čileanskog polufinala SFRJ, kada je zbog Titovog nerazumevanja fudbala, i ustupka koji je učinio Aljendeu, Jugoslavija propustila šansu da igra u finalu.

Teško da će ova liga povratiti "maderašku" atmosferu, taj špriceraški osećaj zebnje, taj miris "deset s lukom" s Autokomande. Tek teško da će takva liga imati svog Velibora Džarovskog.

Ali biće strasti u kladionicama. Kao što danas i devojkama i ženama treba dati mogućnost da grudi nabave preko socijalnog, kao zubne proteze, da ne bi bile frustrirane (jer takvo je vreme), tako i kladionice ne treba oporezovati previše (bar sa stanovišta pametne vlasti), čak ih treba i subvencionisati. Koliko samo one vezuju i socijalizuju ljude za sitne pare - za jeftino pivo i sitnu kintu za tiket. I pritom svi imaju osećaj stručnosti, a ne proćerdanosti. Koliko samo socijalnog i političkog mira čuvaju kladionice. One čuvaju ljudske tempirane bombe bolje nego obdaništa decu. Zamislite sve te ljude na ulicama u potrazi za utehom ili zadovoljenjem pravde?

A zamislite njihovu sreću dok traže dvojku Maribora protiv Vardara? Da ne pominjemo Hajduk i Zvezdu i sećanja na dane kad je Torcida na jug unela protivgradni top u delovima, sklopila ga i opalila. Srećom neprecizno. Ili kad se setimo kako su se samo splitske babe dohvaćale saksija kad dođu "crveno-beli"...

 


Ukupno komentara: 2



Sva polja su obavezna.



miki
12.10.2016 - 15:41
dzaba
Sve je ti lepo samo se zaboravlja jedna stvar koja je presudno uticala na kvalitet fudbala a ti je da fudbaleri nisu mogli da idu u inostranstvo pre cini mi se 27godine,a ne kao danas jos ne znaju cestito ni nos da obrisu a vec su tu menadzeri,ugovori,novac koji je u nasem fudbala misaona imenica,nema te lige koja ce zadrzati fudbaleri bez ozbiljnih para i privatizacije klubova a da ne pricam o resavanju statuse\"navijaca\"
vox
13.10.2016 - 15:54
Odgovor na pitanje
Balkanska liga nam je potrebna da završimo krvoproliće iz 90-ih. Da nastavimo gdje smo stali i da se raskvitamo.