Da li želite da preuzmete Nedeljnik android aplikaciju?

DA | NE

Kolumna

Zašto je važan Beograd

Otkako nema Jugoslavije, Srbija sanja o ulozi lidera na Balkanu - a baš su nas lepo ubedili da nam to pripada - što nije jenjavalo ni sa redukcijom na "Zapadni Balkan". Stvar je u tome što Srbija teško može da bude lider, ali Beograd može. Na relaciji od Beča do Crnog mora, na Dunavskom koridoru nema većeg i važnijeg grada
Piše: Veljko Miladinović
Datum: 24/11/2017

Zašto je važan Beograd

Foto Dragan Trifunovic/helivideo.rs

"Ne doživljavam je (ulogu gradonačelnika) kao komunalnu ulogu. Mislim da Beograd zaslužuje politiku. Beograd se zadovoljavao mnogo godina administrativnom vlašću, dok je politika bila na nekom drugom mestu, takođe u Beogradu smeštena, ali ne u Beogradu kao gradu, nego u Beogradu kao centru neke centralne vlasti."

Mogao je ovo da kaže svako ko se u najširim raspravama pominje kao mogući kandidat za gradonačelnika. Osim Siniše Malog, naravno.

Ovo je, međutim, rekao Zoran Đinđić, pre nego što će biti izabran za gradonačelnika Beograda i pre nego što će jedne februarske večeri 1997. sa Starog dvora zasevati varnice i posle 50 godina skloniti petokraku iz glavnog grada Srbije. Sa onog mesta gde je petokraka ostvarila i prvu veliku pobedu - u Beogradu, na lokalnim izborima 1920. kada je Filip Filipović, prvi komunista Jugoslavije, pobedio na izborima za gradonačelnika. Nije de facto vodio grad, ali to jeste bila najava za nešto što će doći, u drugim istorijskim okolnostima, dve i po decenije kasnije. Baš kao što se ni Đinđić nije nasedeo u gradonačelničkoj fotelji, ali je ucrtao put za ono što će se dogoditi tri godine kasnije.

I Nikola Pašić je pre nego što će prvi put postati predsednik vlade, biti izabran za gradonačelnika Beograda. I nije se tada bavio visokom politikom već kaldrmisanjem ulica (komunalna uloga), ali to je bio samo jedan stepenik do pijedestala najvećeg državnika u modernoj istoriji Srbije. Drugo vreme, druga tehnologija, ali princip je uvek isti.

Uostalom, ni Milošević nije postao moćan zato što je starinom iz Lijeve Rijeke, niti zato što je pio viski sa Rokfelerom u Njujorku, nego zato što je bio predsednik Gradskog komiteta Beograda - najjačeg u Jugoslaviji. Kao što nije osvojio vlast na Kosovu polju, nego tako što je na Osmoj sednici počistio - Gradski komitet. Na Kosovu se stiče popularnost, u Beogradu se osvaja vlast.

Kada je opozicija 1996. pobedila na lokalnim izborima - a istovremeno poprilično doživela debakl na saveznim (nešto preko 20 odsto) -- tešili su se činjenicom da sa vlašću u gradovima "kontrolišu" skoro 60 odsto stanovništva i 100 odsto spoljne trgovine. Jer sve je bilo u Beogradu ili išlo preko Beograda.

Otkako nema Jugoslavije, Srbija sanja o ulozi lidera na Balkanu - a baš su nas lepo ubedili da nam to pripada - što nije jenjavalo ni sa redukcijom na "Zapadni Balkan". Stvar je u tome što Srbija teško može da bude lider, ali Beograd može. Na relaciji od Beča do Crnog mora, na Dunavskom koridoru nema većeg i važnijeg grada.

Beograd je uvek bio verifikacija. Niko nije mogao da kaže da je uspeo ako nije uspeo u Beogradu. Bez obzira na to da li neko voli Beograd i da li je sa njim na "ti". Znao je to i svaki zagrebački pisac, od Krleže koji je snevao kako Zagreb plovi kao dereglija i ukotvio se pred Beogradom kao da mu je predgrađe, pa do Miljenka Jergovića i svih koji veruju u jedan jugoslovenski kulturni prostor. Znao je to i Goran Bregović, čije Bijelo dugme jeste sarajevski bend, ali nije pisalo istoriju u sarajevskoj "Slozi", nego na beogradskoj Hajdučkoj česmi. A, recimo, Ćiro Blažević je znao da nikada neće biti najveći trener ako ne bude na klupi Zvezde...

Hrvatski istoričar Zlatko Hasanbegović, prilično neuspeli ministar kulture koji rado govori na pomenu žrtvama Blajburga i kome iscrtavaju "U" na čelo, on sa takvim bekgraundom, u jednom intervjuu mi je rekao: "Kadijević-Adžićevi tenkovi prvo su izašli na beogradske ulice kako bi se sačuvala 'država', a zapravo režim i tekovine Miloševićevog 'socijalizma', a zatim su krenuli u 'odbranu srpstva' i 'Jugoslavije'."

Beograd ni desnici sa "zaraćene strane" nije neprijatelj, bar onima kojima je potrebna verifikacija.

Srbija možda nema kapitalizam, ali ima Beograd. A to nam je, izgleda, jedini kapital.

 

Pročitajte u novom Nedeljniku veliko istraživanje o beogradskim izborima i šta o prvim interesantnim izborima u Srbiji posle pet godina kažu Mali, Đilas, Šapić, Šutanovac i ostali glavni akteri kampanje koja nam predstoji...

CEO TEKST U NEDELJNIKU OD 23. NOVEMBRA, U DIGITALNOM IZDANJU DOSTUPNO NA NOVINARNICA.NET

 

 


Ukupno komentara: 1



Sva polja su obavezna.



Beograd je pun k'o sipak seljaka
06.02.2018 - 14:49
NE TREBA PRETJERIVATI S VAZNOSCU BEOGRADA (UZ TO BEZ METROA)
Ne treba pretjerivati sa vaznoscu Beograda, mada sam se u njemu rodio jedne godine, i to, eto, bas na Novu Godinu, u 03 sata ujuru (!), u sanatorijumu, a u beogradskom kvartu - Nova Gradina. Poslije su me roditelji, bez mog pitanja (bijah beba, a i da nisam bio, zasigurno me ne bi konsultovali!!), odnijeli u Sarajevo gdje djetinjstvo provedoh iznad Bascarsije u raji sa Goranom Bregovicem, aktuelnim carem folk-muzike (glazbe) vascijelog Balkana. Da se razumijemo : Beograd je veliki grad (svi seljaci iz Srbije nagle da sto prije odsele u Beograd!), ali mada sam u njemu rodjen ne interesuje me bas toliko. Vise volim zivjeti u Splitu i natenane pijuckati espresso \"kavu-kafu-kahvu\" na jednom od brojnih \'stekata\' na splitskoj Rivi, pritom buljeci u modru mediteransku pucinu i bijele brodove koji dolaze-odlaze. Klima super, miluje me topli povjetarac, gledam u plavi Jadran kao da ga nikad dotad u zivotu nisam vidio, opusten sam, ma, 100\% \'osajlio\', a \"trebe\", one zgodne, splitske, setkaju mi pred ocima, sve gore-dole. Problem je - i to veliki - sto sutradan moram zbog tih i takvih zgodnih cura splitskih otici \"pod hitno\" - oftalmologu iliti ocnom ljekaru. Bole me i peku oci od te silne ljepote, splitskih \"treba\"...