Da li želite da preuzmete Nedeljnik android aplikaciju?

DA | NE

Kultura

“WC je koštao dve kune, a Gaga Nikolić je rekao…”: Kako su srpski prvi put posle rata “zvanično” prešli granicu sa Hrvatskom

"Vozio nas je tip koji je bio izbeglica iz Vinkovaca. Dragan Nikolić i ja smo ga molili 150 kilometara da stane da bi ljudi išli u WC. A on zabio glavu u volan čim smo ušli u Hrvatsku i grabi da se što pre dokopa Slovenije. Ipak, smilovao se i stao..."
Datum: 30/12/2017

“WC je koštao dve kune, a Gaga Nikolić je rekao…”: Kako su  srpski prvi put posle rata “zvanično” prešli granicu sa Hrvatskom

Foto-dokumentacija Borbe

Glumac Sergej Trifunović je u intervjuu za Nedeljnik – novogodišnji dvobroj koji je na kioscima od četvrtka 28. decembra – ispričao kako je bilo srpskim glumcima koji su odmah posle rata igrali predstave u Sloveniji i Hrvatskoj.

 “Pre pozorišta bili su Rambo i Partibrejkersi 1992. u Sloveniji. Ali 1998. smo mi, JDP, bili prvo pozorište koje je zvanično prešlo hrvatsku granicu na putu za Ljubljanu. U Cankarjevom domu igrali smo ‘Bure baruta’. Sećam se da nas je vozio tip koji je bio izbeglica iz Vinkovaca. Dragan Nikolić i ja smo ga molili 150 kilometara da stane da bi ljudi išli u WC. A on zabio glavu u volan čim smo ušli u Hrvatsku i grabi da se što pre dokopa Slovenije. Ipak, smilovao se i stao. Odlazimo Dragan i ja, kad piše da je WC dve kune. Pitam Nikolića: ‘Gago, je l' imaš kune?’, a on: ‘Ma boli me kuNac.’

Atelje 212 bio je prvo naše pozorište koje je gostovalo u Hrvatskoj. Bilo je to 2000. u Rijeci, u najlepšoj pozorišnoj sali. Tu je i Musolini imao ložu, tu je igrala Sara Bernar. Igrali smo ‘Porodične priče’. Bile su nenormalne ovacije. Sećam se, kad smo izašli napolje posle 45 minuta od kraja predstave, da je od 700 ljudi koliko je bilo u sali, njih 300 stajalo ispred pozorišta u nekoj tišini. Nisu oni nas čekali već su bili zatečeni predstavom, i onda, kada su nas ugledali, opet se prolomio neverovatan aplauz.

Što sam stariji, sve sam veći Jugosloven. Ne bih ništa s tim. Ne bih pravio novu Jugoslaviju ali nemam ništa protiv toga što se osećam predivno kao Jugosloven jer mi to širi vidik i identifikuje me s nekom mnogo većom mesnom zajednicom”, ispričao je Trifunović.

 

CEO INTERVJU ČITAJTE U NOVOGODIŠNJEM DVOBROJU NEDELJNIKA. DIGITALNO IZDANJE DOSTUPNO NA NOVINARNICA.NET

 


Ukupno komentara: 3



Sva polja su obavezna.



Ja
30.12.2017 - 16:30
Veliki jugos
Kada ponovo odes u Hrvatsku , reci im da si jugosloven. Hrvati cak vise mrze jugoslavene od Srba.
IgorN
31.12.2017 - 08:39
kaže ćerka Đoletova...
Nikada nisam imao poblema ni sa Hrvatima, ni sa Srbima, ni sa Mađarima, ni sa Bosancima... samo sa budalama!
dulefun
31.12.2017 - 15:19
biti Srbin u Hrvatskoj
Nešto razmišljam baš o tome jutros. Čini mi se da uopšte nije problem živeti u Hrvatskoj kao Srbin. Problem je samo to REĆI. A drugo, ne mrze oni Srbe iz Srbije, već samo svoje lokalne SRBE, koji neće da ćute da jesu SRBI. Pa onda posle ĆUTE (ko ZAKLANI).A da jesmo isti kulturni prostor nema dileme. Imali smo mnogo toga naučiti od njih, a i oni od nas. Samo nas neko već vekovima žestoko svađa. NAs uče kako su oni nas klali, a njih isto! Partizani bili cvećke, a ustaše i četnici klali! Kad pogledam kakav ološ mi imamo godinama i decenijama na vlasti uopšte nemam obraza da Hrvatima bilo šta prebacim! Slovenci su ispali gospoda za sve nas! Ja jednostavno ne želim da ostatak života provedem u mržnji! Oči su mi gladne lepote, a duša dobrih ljudi! U svom gradu ne mogu da nakupim jednu osrednju kafanu dobrih ljudi koje cenim, a tražim balvan u karakteru HRVATA! I to o Hrvatima govre najgore oni što nikad privirili nisu u Hrvatsku, niti upoznali i jednog Hrvata! Letos sam pre nego krenuo na put u Hrvatsku, pitao svog sina brucoša da li on mrzi Hrvate. Rekao mi je: Kako ćale kad ne poznajem nijednog? I bi me sramota što sam ga pitao. Moj sin, ljubi ga taja! Učini me i glupim i ponosnim jednom rečenicom!