Da li želite da preuzmete Nedeljnik android aplikaciju?

DA | NE

Društvo

Vladimir Kostić: Ako Srbija misli da joj SANU nije potrebna, to nije problem

On kaže da je SANU bila marginalizovana i izložena mržnji pojedinih ljudi, koji čak ne znaju gde se nalazi zgrada ove institucije, ali da male nacije moraju da shvate da je nauka deo civilizacijske pismenosti
Datum: 19/03/2017

Vladimir Kostić: Ako Srbija misli da joj SANU nije potrebna, to nije problem

Foto Igor Pavicevic

"Beograd je mogao da živi Narodnog muzeja, bez Muzeja savremeno umetnosti, može bez svega pa i SANU. Pamtim sedam vrhunskih laboratorija koje su ugašene u poslednjih sedam 40 godina Da li se nešto promenilo u životu građana? Ne mnogo, ali vi danas za brojne probleme ne znate koga da pitate, atada set imali", rekao je Vladimir Kostić, predsednik Srpske akademije nauka i umetnosti odgovarajući na pitanje o komentarima da Akademiju treba ukinuti.

"Ako Srbija misli da joj Akademija nije potrebna, to nije problem, sve možemo da ukinemo. Ali je potrebno postaviti pitanje zašto je imaju drugi narodi ili kako da procenjujemo naučnike", Kostić je istakao da država mora da podrži bazične i društvene nauke i da ne sme da prepusti nauku "nemilosrdnoj trci na tržištu", dodao je Kostić.

Kostić je rekao je da je Srbiji neophodno nacionalno finansiranje nauke.

"Ako to ne bude urađeno, jedino što ćemo moći da ponudimo jeste jeftina radna snaga i polovični stručnjaci koji će čitati tuđe radove i pričati o njima. Ako želimo da budemo deo društva znanja, to ne smemo da dozvolimo", naveo je Kostić za "Politiku".

On dodaje da je problem što u Srbiji imamo mnogo više dobrih učenika nego dobrih učitelja, a posle situacije devedesetih, ugnezdio se i mentalitet "večitog gliba".

Govoreći o tome koliko se uvažava mišljenje SANU, Kostić je ukazao da trenutno 17 akademika aktivno utiče u radu raznih tela koja kreiraju nauku - matićni odbori, Nacionalni savet za nauku i drugi.

"Oni imaju impozantne biografije. U nauci su celi život i niko ne može da im nametne određeno mišljenje, pa ni SANU, jer toliko dobro poznaju nauku i njene probleme. Zato želimo da pojačamo rad i uticaj Odbora za visoko obrazovanje, organizujemo tribine, pozivamo stručnjake koji imaju šta da kažu", rekao je Kostić.

On kaže da je SANU bila marginalizovana i izložena mržnji pojedinih ljudi, koji čak ne znaju gde se nalazi zgrada ove institucije, ali da male nacije moraju da shvate da je nauka deo civilizacijske pismenosti.

"Društveno-humanističke nauke jedan su od znakova za prepoznavanje vremena. Bojim se da se malo provincijalizujemo, da se zatvaramo", zaključio je Kostić.

 

 

Ukupno komentara: 0


Sva polja su obavezna.



Sva izdanja