Da li želite da preuzmete Nedeljnik android aplikaciju?

DA | NE

Kolumna

Vic iz Brisela: Katalonija u EU posle Kosova

Jedina zemlja koja bi imala korist od fragmentacije Evrope je Rusija, tako da je Vašington već stavio jasno do znanja Pučdemonu, kao i cela EU, da će Katalonija ostati sama i izolovana ako krene secesionističkim putem
Piše: Željko Pantelić
Datum: 27/10/2017

Vic iz Brisela: Katalonija u EU posle Kosova

U briselskim diplomatskim kuloarima crni humor je omiljena razbibriga u pauzama sastanaka i poslednja zajedljiva opaska koja kruži na Šumanovom trgu glasi: "Znate kad će Katalonija da uđe u EU? Odmah posle Kosova." U verziji američkih diplomata i par država članica EU koje i dalje slušaju više Vašington nego Brisel, neslana šala je proširena i na Srbiju zbog njihovog uverenja da Beograd neće rešiti odnose sa Prištinom da bi ušao u EU.

Šalu, pa bila ona i neslana, na stranu, u evropskim prestonicama provejava sve veća bojazan da je rukovodstvo Katalonije usvojilo strategiju: "Što više Madrid bude represivan prema nama, to ćemo mi biti bliži ostvarenju našeg sna." Predsednik Generalitata Karles Pučdemon i njegovi ministri i saradnici ne odustaju od priče da je nezavisnost Katalonije rezultat "terapeutskog samoopredeljenja", aludirajući da su SAD opravdavale otcepljenje Kosova kao "terapeutsku secesiju".

Na površinu su isplivali veoma kapilarni kontakti između Pučdemona i kosovskih lidera. Štaviše, predsednik Katalonije se sreo sa Isom Mustafom pre par meseci kako bi se iz prve ruke upoznao sa kosovarskim secesionističkim iskustvom. Istovremeno organizacije bliske Generalitatu, kao ANC i Omnium, imale su seriju sastanaka i radionica sa ljudima koji su pravili kampanju za secesiju Kosova.

Plan katalonskih secesionista se u prvoj fazi bazirao na ciljanoj kampanji preko društvenih mreža i naklonjenih medija u ključnim državama EU i SAD, na prikazivanju Katalonije kao žrtve Španije, samovolje i autokratskog ponašanja imperijalistički nastrojenog Madrida. Drugi korak je predviđao stvaranje incidentnih situacija u kojima bi predstavnici centralne vlasti bili isprovocirani da upotrebe silu i obezbede video-materijal kao dokaz narativa o ugroženosti i maltretiranju Katalonaca. Treći korak je predstavljanje "terapeutskog samoopredeljenja" kao jedinog rešenja za katalonsko pitanje.

Ta strategija nije dala željene rezultate jer su i SAD i EU u bloku podržale Španiju. Tim pre što su procurile informacije da su se u kampanju za katalonsku nezavisnost uključile iste one hakerske grupe koje su doprinele da Velika Britanije izađe iz EU i Donald Tramp pobedi na izborima u SAD. Savetnici Donalda Trampa uspeli su da ubede svog šefa da je nezavisnost Katalonije opasan presedan po integritet ne samo Španije i EU, već i SAD. Jedina zemlja koja bi imala korist od fragmentacije Evrope je Rusija, tako da je Vašington već stavio jasno do znanja Pučdemonu, kao i cela EU, da će Katalonija ostati sama i izolovana ako krene secesionističkim putem.

S druge strane, na Evropskom savetu prošle nedelje u Briselu, španski premijer Rahoj dobio je odrešene ruke za rešenje katalonske krize. Jedina crvena linija je apsolutna zabrana upotrebe sile. Da Kataloniji preti velika izolacija pokazuje podatak da je preko 1.200 preduzeća napustilo pokrajinu od 1. oktobra, među kojima su gotovo sve multinacionalne kompanije. Čak su i najpoznatiji katalonski brendovi premestili svoja sedišta u druge delove Španije.

 

 

 


Ukupno komentara: 1



Sva polja su obavezna.



barakuda
29.10.2017 - 09:44
briselašijada
Dajte, Panteliću, ispričajte nam još koju briselsku crnohumornu caku. Ide vam od ruke.