Da li želite da preuzmete Nedeljnik android aplikaciju?

DA | NE

DOSIJE: MEMORANDUM SANU

Vanredna skupštine SANU, zapisnik: A Šta su govorili Dobrica Ćosić, Borislav Pekić, Vladimir Dedijer...

Na Vanrednoj skupštini govorili su: generalni sekretar akademik Dejan Medaković, predsednik Akademije Dušan Kanazir, potpredsednik Predsedništva SR Srbije Vukoje Bulatović, akademici Vasa Čubrilović, Vladimir Dedijer, Pavle Savić, dopisni član Miomir Vukobratović, dopisni član Nikola Čobeljić, akademici Miloš Macura, Antonije Isaković, Ivan Maksimović, dopisni član Predrag Palavestra, akademici Gojko Nikoliš, Sima Ćirković, Pavle Ivić, Vojislav Petrović, Miodrag Mića Popović, Dobrica Ćosić, dopisni član Mladen Srbinović, dopisni član Borislav Pekić, akademik Ljubisav Rakić, dopisni član Dragoslav Mihailović i dopisni član Kosta Mihailović.
Datum: 30/09/2016

Vanredna skupštine SANU, zapisnik: A Šta su govorili Dobrica Ćosić, Borislav Pekić, Vladimir Dedijer...

Dušan Kanazir, predsednik SANU:

Odluka da se pristupi izradi tzv. Memoranduma nije proizašla iz neke promene u dosadašnjoj osnovnoj aktivnosti Akademije, već iz osećanja dužnosti, kao i spremnosti da u ovom teškom trenutku pomogne društvu studijom koja bi na integralan način ukazivala na akutne probleme.

 

Dobrica Ćosić: To što se ove jeseni sa SANU zbilo i zbiva u Srbiji i Jugoslaviji, nije se zbilo u sto godina njenog postojanja, a koliko znam nije se zbilo nigde u svetu nijednoj akademiji nauka i umetnosti. Proglašeni smo neprijateljima svoje zemlje, izazivačima bratoubilačkog rata, protagonistima nacionalne mržnje i prikovani na domaći stub srama. Političke sile koje po svaku cenu nastoje da očuvaju svoju dominaciju i postojeće stanje u Jugoslaviji i Srbiji iskrivotvorile su naše namere i zloupotrebile nas za svoje ciljeve i međusobne obračune. U tome ih, razume se, svesrdno poslužuju domaća javna glasila. Ta kampanja protiv SANU razotkrila je političku hipokriziju vlasti prema stvaralačkoj inteligenciji ovog društva i obelodanila njen stvarni društveni položaj: nemoć i podređenost. A to se, svakako, nije slučajno i greškom dogodilo. Logičan je to čin jedne uporne i kobne politike u ovoj zemlji, koja istine proglašava neprijateljstvom i srpskim nacionalizmom, stara je to metoda jedne istorijski preživele ideologije po kojoj se veruje da su njenim ciljevima sva sredstva dozvoljena.

Vlast zahteva od nas da taj ukradeni nam nacrt proglasimo "platformom kontrarevolucije", da optužimo sebe da smo "razbijači Jugoslavije" i "neprijatelji socijalizma", da smo "izazivači bratoubilačkog rata", da se borimo za "svoju nacionalističku vlast". Vlast, dakle, traži od nas da priznamo krivicu koju nismo počinili, da se saglasimo sa presudama koje su izrečene, a da nismo ni saslušani.

Koji čovek s dostojanstvom i čašću akademika može da pristane na takvu ulogu danas i u ovoj kući?

 

Dejan Medaković: U ovom trenutku bitna je dilema da li je Skupština od maja 1985. možda i pogrešila što je uopšte odlučila da se pristupi izradi Memoranduma i tako siđe, kako neki i prebacuju, u arenu svakodnevnih političkih zbivanja. Ako je ishod ovog stava ispao drugačije od naših želja, to još ne znači da su naše namere bile neprijateljske. Nažalost, prevagnuli su toliki nesporazumi za čije prevazilaženje se SANU oduvek zalagala. U dramatičnim trenucima našega vremena, a reč nije samo o Jugoslaviji već o integralnom svetu, jedna društveno ravnodušna Akademija gotovo je nezamisliva i ona bi neminovno izneverila nade sopstvenog naroda.

 

Antonije Isaković: Potrebno je ostati, istrajati i raditi na svojim temeljnim načelima na kojima smo zasnovani, iako svet često nije zreo za istinu. Bolje je vreme svog života provesti u njenom otkrivanju, nego se brzo i lukavo prilagoditi i dokazivati podobnu istinu. Ponekad se učini da je takav put dobar, da donosi blagostanje. Brzo se otkriva da vas dave; sluga ostaje sluga - stvaralački rad u njemu biva pokidan, pa i uništen.

 

Vaso Čubrilović: Od samog početka sam bio protivan da se Srpska akademija nauka i umetnosti meša u, ma koliko god bila važna, pitanja dnevnog političkog značaja.

Pojedini akademici ne samo da imaju pravo nego ponekad i dužnost da daju svoja mišljenja o osetljivim pitanjima naše zajednice, ako to nađu za shodno, ali na svoju ličnu odgovornost. Sama Akademija mora se čuvati od uplitanja u dnevne političke probleme, ma kako oni bili značajni.

Uplitanje, ma na koji način, naše Akademije u politički osetljiva pitanja, neminovno će dovesti i do sukoba sa političkim faktorima. Ona je te sukobe uspešno izbegavala stotinu godina.

 

 

Zapisnik sa vandredne sednice SANU
Zapisnik sa skupštine SANU
 

 

 

Dejan Medaković: Sporenje sa društvom zaista nije naša želja ni potreba, ali isto tako ni saputničko življenje na margini društvenih zbivanja, kao i bezbedno okretanje i ocenjivanje samo davno prošlih socijalnih i ekonomskih kretanja i potresa, a sve u duhu italijanske poslovice "naknadne mudrosti puna su groblja".

 

Borislav Pekić: Da li institucija ovakve istorije, sastava, ranga i ugleda može, treba li, pa i mora li da se, već i po prirodi i svrsi svojoj, bavi naučnim temama čije se ispitivanje tiče prošlosti, sadašnjosti i budućnosti naroda kome pripada i zajednice u kojoj deluje? Ako bi odgovor na to pitanje bio potvrdan, a ja mislim da bi, sve ostalo ostala bi stvar mojih saznajnih moći i slobodnih uverenja.

 

Pavle Savić: Bilo je potrebno da i SANU, kao najviša kulturna tekovina srpskog naroda, uloži svoj glas protesta protiv nepoštovanja osnovnih ljudskih prava srpskog, crnogorskog i svakog naroda, jer joj to nalaže moral i uloga u stogodišnjoj istoriji postojanja.

Imam utisak da se ovim materijalom odstupilo od razumnog delanja i da se sugeriraju novi krvavi obračuni, dobro utisnuti u sećanje iz ne tako daleke prošlosti. Tzv. Memorandumom SANU je promašila svoju namenu.

Ali ima i nešto dobro u svemu ovom, a to je da je dat alarm za ozbiljno, veoma zabrinjavajuće stanje u kome se nalazi cela naša zajednica. Samo, bilo bi daleko korisnije po sve da Akademija posluži kao savetodavac izvršnim organima. Da se postigne veći uticaj nauke na regulativu nacionalnog života, na razvoj proizvodnosti rada, korišćenje savremenih naučnih rezultata...

 

Dobrica Ćosić: Srpska akademija nauka i umetnosti je uverena da je u ovim danima naš istorijski nalog - mobilizacija i organizacija celokupnih umnih i moralnih snaga naroda na ciljevima preporoda jugoslovenskog društva, odlučila se da odgovornim političkim činiocima iznese svoj pogled na stanje u kojem smo se našli.

Nije se, ubeđen sam, Akademija bavila dnevnom politikom zbog želje za nekakvim političkim partnerstvom, kako to tvrde službeni novinari, ili zbog zabluda o svojim pravima i zadacima, kako to dnevnopolitički govore neki ljudi, nego se Akademija, primorana istorijskim okolnostima, zamislila nad sudbinom naroda i društva kojima pripada, nauke i kulture kojima služi.

Ali u toj nameri, na tom patriotskom zadatku, Akademija je sprečena, rad je prekinut u njegovoj središnjoj fazi, Komisija sa svojim saradnicima je onemogućena da završi započeti posao. Učinjeno je to po onom ideološkom postulatu koji važi i u jugoslovenskom društvu: od činjenja zla, mnogo je veće zlo govorenje o zlu.

 

Vaso Čubrilović: Ostajem pri svom stavu da Akademija nije smela da se meša u osetljiva politička pitanja na način kako je urađeno u nacrtu Memoranduma njene komisije. Prvi razlog je da se time najviša naša naučna ustanova izlaže krizama od nedoglednog značaja za nju. To je trebalo imati u vidu kada se planiralo pisanje Memoranduma. Jer pored SANU u Beogradu postoji još sedam akademija nauka i umetnosti u pojedinačnim republikama i pokrajinama. Ko bi im mogao zabraniti da pišu memorandume protiv SANU isto tako usko shvaćene sa stanovišta svoga naroda ili svoje zemlje kako je to, nažalost, pokazao nacrt Memoranduma naše Akademije.

 

Pavle Savić: Taj memorandum nije doprineo ni koristio ulozi i zadacima Akademije, ni ugledu štampe, ni opštoj koristi. Sad, šta je, tu je - dete se rodilo, valja ga ljuljati.

Veoma sam pažljivo pročitao te 74 stranice. Kad rezimiram zaključke, bez obzira šta je o tome pisano i kako tumačeno, nesumnjivo sledi: tekst je konglomerat, delo mnogih autora, nesređen, heterogen i jednostran; ima obeležje pamfleta ili propagandnog materijala, a ne elaborata koji odgovara zadacima i stilu Akademijinih akata.

 

Vukoje Bulatović, potpredsednik Predsedništva SR Srbije: Političko rukovodstvo SR Srbije je dosledno zastupalo mišljenje da tekst Memoranduma nikako ne treba identifikovati sa SANU i svim njenim članovima.

 

Antonije Isaković: Pokušaj da se jednoglasna odluka prošlogodišnje Redovne skupštine, o izradi jedne vrste "memoranduma", počne predstavljati kao nagovor, manipulacija, zloupotreba "grupice politički ambicioznih" akademika, ili čak jednog - to je, uz ostalo, sračunato vređanje i nekih od najuglednijih ličnosti naše naučne i kulturne javnosti, jer su oni spomenutu odluku Akademijine skupštine shvatili ozbiljno i, kao članovi ili saradnici Komisije za elaborat, radili u njoj savesno, odgovorno. Verujem da to indignira i one među nama koji nisu učestvovali u izradi pokradenog i prokaženog dokumenta.

 

Miloš Macura: Radeći na tekstu Memoranduma, Komisija nije bežala od teških dijagnoza. Davati blage dijagnoze za teške boljke značilo bi ogrešiti se o svoju naučnu i građansku dužnost. Na primaocima poruke bilo bi da iskoriste što mogu, a da ostalo odbace. Da li je ceo taj poduhvat bio časno delo ili nije, presudiće istorija.

 

Dobrica Ćosić: Ima među nama iskusnih ljudi koji misle da nam ova glavobolja sa Memorandumom nije bila potrebna i da je za Akademiju mudro da bude što dalje od svake politike, koja ne može biti drukčija nego prljava. To bi svakako bilo lagodnije i lukavije, ali ne verujem da bi bilo i mudrije, ako se pod politikom podrazumeva delanje za opšte dobro, a mudrost shvata kao skladnost razuma i savesti, znanja i poštenja. Ima među nama i uglednih ljudi, za koje je politika zlo samo onda kada se javno kritikuje vlast, a nije im politika zlo kada se izražava odanost i lojalnost vlasti, bez obzira na stanje u zemlji, i nije im politika kad se ćuti o kanceroznom zlu koje se razrasta u našem društvu i na našem tlu. Takva "apolitična" politika, kao institucionalizovana lojalnost, mogla se nekad i s razlogom pokrivati dobronamernošću, međutim ona je ostala samo goli konformizam.

 

Vladimir Dedijer: Nedopustiva je kampanja koja se preko sredstava javnog informisanja i na raznim skupovima sručila od strane pojedinih najviših rukovodilaca na SANU. Nedopustiv je argument sile umesto sile argumenata. Tako je, na primer, predsednik Predsedništva SK jedne naše republike, nazvao Akademiju ispostavom CIA, a jedan član Predsedništva SFRJ proglasio je SANU neprijateljskom organizacijom, dok su se listovi i časopisi u toj republici utrkivali ko će više psovki izreći na račun SANU. Čule su se čak i uvrede da smo frankisti i mangupi.

 

Vaso Čubrilović: Opravdana je odluka Predsedništva SANU da se odbaci nacrt Memoranduma. Pažljivo sam ga pročitao. Ne slažem se sa njegovim izlaganjima i zbog naučne metodologije u pisanju, subjektivističkog izlaganja i izrazito političkog jezika i stila, i zbog osnovnih postavki, potpuno pogrešno postavljenih kada je u pitanju ocena najviše naučne ustanove u Srbiji i srpskom narodu...

 

Pavle Ivić: Članovi Izvršnog odbora Srpske akademije nauka i umetnosti sproveli su, ili tačnije - sprovodili su - nalog Redovne skupštine. Nisu činili ništa više i ništa manje od onog što smo mi od njih zahtevali i očekivali. Ne svojom krivicom, nego zbog besprimerne krađe a zatim organizovane hajke za koju, nažalost, ima mnogo i oveštalih staljinističkih primera, oni nisu dovršili zadati im posao i nisu nam doneli na proveru i overu govor, elaborat o moralnoj, ekonomskoj i nacionalnoj krizi jugoslovenskog društva. A o nečemu što nije gotovo, niko razuman i odgovoran za svoje postupke ne može da raspravlja ni da donosi sud.

Zašto je onda baš Srpska akademija nauka i umetnosti izabrana da bude žrtveni jarac na mističnom obredu za održavanje kulta (kad već ne i realnosti) jugoslovenskog državnog jedinstva? Zašto i po čijem naređenju? Posle čijeg i kakvog dogovora? Posle čije i kakve nagodbe?

 

Dragoslav Mihailović: Neki čovek s obrazinom na licu, kao u operi "Pikova dama", šunja se u mraku uz pomoć baterijske lampe po sobama izvesne zgrade. Iz neke fioke, načinom složenim i hrabrim, on uspeva da ukrade jedan dokument koji bi se uskoro dobio redovnom poštom i zatim da ga, takođe uz opasnost, preda svom naredbodavcu pikovom žandaru ili pikovom kralju. Različitost ovog slučaja, koji će se uskoro razotkriti kao afera zgrade u Knez Mihailovoj ulici broj 35 u Beogradu, od onog nazvanog votergejtskim, kad je položaj izgubio predsednik jedne velike države, jeste u tome što se potom neće istraživati ko je čovek s obrazinom, ko pikov žandar ili pikov kralj, nego ko je ukradeni dokument pisao, iako bi se i piščevo ime u redovnoj pošti moglo lepo saznati.

Isto tako, neće se postaviti ni pitanje ostavke predsednika ove male države. Umesto toga, tražiće se ostavke funkcionera zgrade u Knez Mihailovoj ulici. Neočekivanost ovog originalnog obrta biće u tome što će ostavke tražiti upravo učesnici noćnog maskenbala u toj kući. Naravno, pritom će se opasno i pretiti.

 

Dušan Kanazir: Nipošto nije reč ni o kakvoj "tajnoj" i "zatvorenoj" aktivnosti Srpske akademije nauka i umetnosti, već o normalnoj, decenijama staroj proceduri obrade tekstova u Akademiji, koja nažalost u ovom slučaju nije završena na uobičajen način, i to ne krivicom Akademije.

Kome je i zašto bilo potrebno puštanje u javnost toga nedovršenog teksta, i to uoči značajnog jubileja SANU, bez činjenica na koje bismo se mogli osloniti, svako mišljenje u vezi s tim pitanjem ostaje u domenu pukih nagađanja i pretpostavki.

 

Vukoje Bulatović: Mi se ne možemo, niti želimo, upuštati u sholastičke rasprave o putevima i načinima na koje je tekst Memoranduma dospeo u javnost. Kada bismo pristali na takve rasprave, praktično bismo pristali i na logiku da tekst Memoranduma ne postoji, a da su oni delovi teksta koji izazivaju osudu i odbijanje javnosti neke fantomske misli čije se poreklo i autorstvo ne zna, pa da bi, shodno tome, trebalo misliti kako te misli zapravo i ne postoje.

Bez obzira na pobude i motive autora ovog teksta, njegova dikcija i njegove poruke su eminentno političke i na njihovo tumačenje se ne mogu primenjivati merila koja mogu važiti za književne ili pesničke tekstove.

To, drugim rečima, znači da se o tekstu Memoranduma mora suditi kao o političkom programu koji, kao i svaki politički program, ima određene ciljeve i podrazumeva određene akcije koje vode do tih ciljeva. Imajući sve to na umu, potrebno je uveriti sve građane naše zemlje da SANU nije, niti to namerava da bude, mesto sa kojeg će polaziti pozivi na razbijanje jugoslovenske socijalističke zajednice ili zahtevi za uspostavljanje naknadne istorijske pravde za srpski narod, pravde koja bi se, neminovno, ostvarivala na štetu drugih jugoslovenskih naroda i narodnosti.

 

Dušan Kanazir: Javna kritika nije sačekala konačnu verziju teksta, službeno upućivanje konačne verzije tzv. Memoranduma onima kojima je bila namenjena. U štampi, uglavnom, nije bilo stvarne i konkretne kritike, već se u stvari vodila kampanja koja se pretežno svela na etiketiranja, što se kosi sa principima etike i slobodne misli.

Takav postupak Akademija ne prihvata i nelegalna i neuobičajena pojava tzv. Memoranduma neće u našem demokratskom društvu izazvati sumnju u SANU kao ustanovu najvišeg naučnog i društvenog značaja.

 

Dejan Medaković: Stvoreno je veštačko pitanje ograđivanja ili odricanja od teksta na kome je rad bio u punom jeku. Pravo pitanje je: zašto je uopšte došlo do ove afere, kome je ona bila potrebna, i pre svega kako se oštećena strana može još smatrati odgovornom, ili čak krivom, za tešku moralnu i radnu povredu nanetu ovoj ustanovi spremnoj da sarađuje, a da se ne spori sa društvom kojem pripada.

 

Vladimir Dedijer: Imam dva konkretna predloga Skupštini. Prvo, da se izabere jedna nezavisna komisija koja bi ispitala kako je nedovršen tekst Memoranduma dospeo u javnost i ko je organizovao čitavu tu provokaciju kao i da li je neko iz Akademije u tom nečasnom poslu učestvovao.

Drugo, smatram da je nužno da se izvrši zadatak koji je postavila Redovna godišnja skupština SANU na svom zasedanju u 1985. godini. Ovo se mora izvršiti po strogoj naučnoj metodi i uz maksimalnu primenu tolerancije mišljenja, podrazumevajući učešće mnogo većeg broja članova SANU u ovom poslu.

 

Vaso Čubrilović: Moje je mišljenje da treba odobriti odluku Predsedništva Akademije da se odbaci nacrt Memoranduma, raspusti Komisija koja je na tome radila; drugo, da se preporuči organima Akademije da ubuduće izbegavaju uvođenje Akademije i njenih ustanova u pitanja koja nemaju izrazito naučni značaj.

 

Dobrica Ćosić: Od zahteva i očekivanja da priznamo da smo počinili politički kriminal, kratkovidi ljudi od nas traže nešto još nečasnije: da spasavamo ugled SANU time što ćemo na ovoj skupštini osuditi samo "grupu", samo "nekolicinu" akademika, sa podluciferom Antonijem Isakovićem, koji su za svoje "mračne, nacionalističke ciljeve" obmanuli naivne akademike i zloupotrebili Akademiju u svojoj "prljavoj borbi za osvajanje lične vlasti". Sa čvrstom "dobronamernošću" prema Akademiji zahteva se od nas da iz svojih redova izdvojimo nekoliko žrtvenih jaraca.

Ali tu se isprečilo nešto kao matematika. Kako da u ime tih "viših interesa" i "spasavanja Akademije" izvršimo tu moralnu izdaju i žrtvujemo nekolicinu akademika, jednog potpredsednika, kad tu grupu koja je učestvovala u izradi Memoranduma čine najmanje 23 akademika, a to je skoro četvrtina od efektivnog radnog sastava ove Akademije, i što je najbitnije, ta "grupa akademika" nije ilegalnim mahinacijama uzurpirala zadatak da napiše Memorandum, nego je ona taj zadatak dobila od Predsedništva.

 

Stevan Karamata: Mislim da je iznošenje ovog oblika tog teksta u javnost moralo u našim uslovima da izazove reakciju koju doživljavamo, ali za to svakako snose odgovornost onaj i oni koji su taj oblik teksta pustili uz interpretacije i interpretacije interpretacija u javnost. Rad na "Memorandumu", kako je bio zamišljen, kao racionalnom, naučnom i sažetom dokumentu koji uz analizu prošlog ukazuje i na rešenja za budućnost, bio je nužan i treba ga nastaviti.

 

Antonije Isaković: Odluka zaista može biti jednostavna, ako bude volje i spremnosti da se stoji samo iza istine o stvarnom učinku ljudi koji su bili zaduženi da sprovode jednoglasnu odluku naše prošlogodišnje skupštine, a sprečeni su da dovrše svoj rad i daju priliku ovoj skupštini da se ona sama izjasni o dokumentu. Ovako, imamo jedan torzo od rukopisa koji može da ostane na savesti ovoj kući, ako se ona ogreši o najbolje namere sadržane u tom nesrećno prekinutom, nedorečenom, teško ozleđenom radu.

Kao takav, rukopis o kome je reč ni do čega nije doveo, niti je mogao dovesti; doveli su drugi - do čega su doveli!

 

ZAKLJUČCI

 

1. Skupština je svojim tajnim glasanjem dala poverenje Izvršnom odboru Predsedništva;

2. Skupština daje podršku Zaključcima Predsedništva i Izvršnog odbora od 21. oktobra 1986. godine;

3. Skupština ocenjuje da je delovanje Predsedništva i Izvršnog odbora u slučaju takozvanog Memoranduma u skladu sa odlukama Skupštine od 25. maja 1985. godine i sa zakonskim propisima;

4. Skupština predlaže Predsedništvu da razmotri mogućnost i nađe odgovarajuće puteve daljeg rada na izvršavanju zadataka sa Skupštine od 25. maja 1985;

5. Skupština preporučuje Predsedništvu da i dalje razvija saradnju sa drugim jugoslovenskim akademijama na rešavanju suštinskih problema cele naše društvene zajednice;

6. Izražavajući neslaganje sa načinom na koji je ceo slučaj oko takozvanog Memoranduma tumačen u javnosti, Skupština predlaže Predsedništvu da ispita odgovornost onih koji su omogućili da ovakav nedovršeni dokument dospe u javnost i izazove neželjene posledice;

7. Skupština izražava spremnost da se između Akademije i društvenopolitičkih institucija prevaziđu trenutne teškoće i nesporazumi i da se obostrano nađe način za nastavljanje plodonosne saradnje u korist naše zajednice u celini.

 

GLASANJE


Glasanje o poverenju članovima Izvršnog odbora Predsedništva Akademije

Rezultati izbora o glasanju za poverenje predsedniku Akademije, akademiku Dušanu Kanaziru

- glasalo članova 115

- za 101

- protiv 8

- nevažećih listića 6

 

2. Rezultati izbora o glasanju za poverenje potpredsednicima Akademije:

za akademika Aleksandra Despića

- glasalo članova 115

- za 89

- protiv 13

- nevažećih listića 13

 

za akademika Antonija Isakovića

- glasalo članova 115

- za 88

- protiv 18

- nevažećih listića 9

 

Rezultati izbora o glasanju za poverenje generalnom sekretaru akademiku Dejanu Medakoviću

- glasalo članova 115

- za 100

- protiv 9

- nevažećih listića 6

Ukupno komentara: 3


Sva polja su obavezna.



Mateo
02.10.2016 - 14:21
Zašto u prošlost
Zbilja. čemu sve ovo? Koga zanima zaboravljeni Memorandum, čiji su svi akteri pokojni? Ili se možda radi o potrebi da se na Srbiju baci nekakva mrlja, kopajući po njenoj prošlosti? Valjda su zato sa Memoranduma skinuli prašinu Dojče Vele, Slobodna Evropa i zagrebački Večernji list? Ne razumem potrebu Nedeljnika da se pridruži toj kampanji i da se nadje u takvom društvu?
Lune
08.11.2016 - 14:00
memorandum SANU
Hm,hmm...gde su tu Bogdan Bogdanovic, gde je tu Gojko Nikolis...??
Lune
11.11.2016 - 13:26
Sta su rekli ?
Hm,hmm Vojko i Savle..?