Da li želite da preuzmete Nedeljnik android aplikaciju?

DA | NE

Društvo

Umesto srpskog, svet uči hrvatski: Sve manje lektora za srpski jezik u inostranstvu

Namera je da se uvedu pravila ko i pod kojim uslovima može da radi na stranim katedrama, na koji način će njihov rad da bude finansiran i kako će mreža lektorata da izgleda. Nadležnost nad lektoratima godinama je bila izgubljena između različitih ministarstava
Datum: 22/02/2018

Umesto srpskog, svet uči hrvatski: Sve manje lektora za srpski jezik u inostranstvu

Foto: Profimedia

Nekada se srpski jezik učio na univerzitetima u 30 zemalja, a naša država slala je u svet stotine lektora. Nemar je doveo do toga da danas imamo desetak lektorata u svetu, a mnoge katedre za srpski jezik preuzeli su lingvisti koji predaju hrvatski, bosanski, pa i crnogorski jezik. Kako bi se osipanje zaustavilo, a mreža lektorata poboljšala, tri ministarstva - kulture, prosvete i spoljnih poslova - formirala su radnu grupu koja treba da se bavi ovim problemom i u čiji rad su uključeni i profesori Filološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu, pišu "Novosti".

Namera je da se uvedu pravila ko i pod kojim uslovima može da radi na stranim katedrama, na koji način će njihov rad da bude finansiran i kako će mreža lektorata da izgleda. Nadležnost nad lektoratima godinama je bila izgubljena između različitih ministarstava.

"Prvi zadatak je da radna grupa utvrdi kriterijume za izbor lektora, kakvo obrazovanje i iskustvo je potrebno za taj posao", rekao je Vladan Vukosavljević, ministar kulture.

"Mnoge lektorate izgubili smo na duže staze. Kada naš lektor ode u penziju ili iz nekog drugog razloga napusti radno mesto, dešava se da na njegovo mesto najčešće Hrvatska pošalje svog lektora i plaća njegov boravak. Ostali smo čak i bez lektorata u Moskvi, Rimu, Trstu... Prioritet nam je da prvo rešimo problem u tim gradovima. U isto vreme Hrvatska ima oko 60 lektora u svetu, a Slovenija 45", rekao je Vukosavljević za "Novosti".

Rad stručnjaka za jezik, prema međudržavnim ugovorima, finansiraju države domaćini - mi plaćamo strance u Srbiji, a druge zemlje naše profesore. Problem je što u mnogim državama taj iznos nije dovoljno veliki za život, a ima i zemalja koje ne ispunjavaju svoj deo obaveze. Recimo, lektore grčkog jezika u Beogradu finansira Srbija, ali zato Grčka ne čini isto, pa nema naših državljana na katedrama slavistike u Atini i Solunu.

U Kopenhagenu lektori su iz BiH, naših lektora nema ni u Atini i Solunu, a i u Beču bosansko-srpsko-hrvatski jezik ne predaju kadrovi iz Srbije. U Mađarskoj imamo dva lektora, a u Poljskoj šest. U Pekingu ih je petoro, mada postoji potreba i za većim brojem.

Mnoge katedre gde smo nekada imali svoje predstavnike preuzele su naše komšije, najviše Hrvati. Oni sufinansiraju, a u mnogim država i u potpunosti finansiraju rad svojih stručnjaka za jezik, svesni važnosti širenja sopstvene kulture i jezika. O lektorima je, u vreme SRFJ, brinuo Zavod za međunarodnu naučnu, kulturnu, tehničku i prosvetnu saradnju, koji je ugašen nakon raspada države. Do 2009. godine njihov rad bio je u nadležnosti Ministarstva prosvete, postojala je i komisija za izbor lektora, koje su predlagali univerziteti. Tada je neko odlučio da ugasi rad komisije.

Osim propisa, prioritet je i da se reši pitanje finansiranja njihovog rada, da se utvrdi kako izgleda mreža lektorata i kako je treba širiti.

Plan je da država sufinansira lektore u državama gde ne dobijaju dovoljno novca za život od univerziteta domaćina, kao i da u celosti plaća boravak tamo gde proceni da je to strateški veoma važno. Srbija, između ostalog, nema lektore ni u Sloveniji, Danskoj, Luksemburgu, Belgiji, Argentini, Kubi, Izraelu, Norveškoj...

U većini država srpski jezik izučava se kao zajednički predmet, srpsko-hrvatski ili bosansko-srpsko-hrvatski, pa kada studentima vežbe drži lektor iz Hrvatske, Crne Gore ili Bosne i Hercegovine, srpski jezik, po pravilu, ostane u drugom planu.


Ukupno komentara: 2



Sva polja su obavezna.



Pricu o dva razlicita jezika (srpski i hrvatski) izmislili - nacionali
22.02.2018 - 13:07
"UHLJEBITI SE", IDE - "UKRUSITI SE", NE IDE
Na zalost, u zanatu okrutnih nacionalista prva stvar na koju se okome kad uzmu vlast i koja strada je naravno - JEZIK. Ide se dotle, da se cak oformi u drzavnom vrhu specijalna i jako dobro placena \"Komisija za jezik\", a ciji clanovi leze potrbuske i izmisljaju novokomponovane rijeci. Kao na primjer rijec \"nogostup\". Veliki pisac Miroslav Krleza jednom prilikom je izjavio : Srpski i hrvatski su jedan te isti jezik, a kojeg Hrvati nazivaju \"hrvatskim\", a Srbi \"srpskim\" jezikom. Postoji u svakodnevnom zivotu cesto primjenjivani povratni glagol \"UHLJEBITI SE\", a koji je krunski dokaz da se radi o jednom te istom jeziku. Tako u hrvatskim medijima mozemo cesto procitati ili cuti da se neko \"uhljebio\" (ubacio se u drzavnu firmu preko debele veze na izmisljeno \'radno mjesto\' na kojem prima pristojnu platu i \'duska\' - do penzije). / Dj.T. /
Angelina
23.02.2018 - 13:05
Savet
Uskoro završavam studije Srpskog jezika i književnosti. Da li me neko može uputiti kako se prijavljuje za mesto lektora u nekoj stranoj zemlji. Hvala!