Da li želite da preuzmete Nedeljnik android aplikaciju?

DA | NE

Politika

Tri pravila za promenu političkog sistema Srbije: Obaveznost glasanja, "pravilo deset godina", ukidanje cenzusa

Direktna posledica uvođenja ova tri pravila bi dramatično upristojilo delovanje političkih činilica u našoj zemlji, smatra Goran Nikolić
Datum: 19/05/2017

Tri pravila za promenu političkog sistema Srbije: Obaveznost glasanja, "pravilo deset godina", ukidanje cenzusa

Foto Tanjug

"Ako bi srpski parlament smogao snage da donese samo tri zakona, a poželjno je da ih 'zakucamo' i ustavnim odredbama (da bi ih vlastodršci teže promenili), politički sistem zemlje doživeo bi zemljotres, u pozitivnom smislu. Naime, zemlja bi se preko noći demokratizovala u toj meri da bi bila i evropski uzor", piše u autorskom tekstu za Nedeljnik dr Goran Nikolić. Ta tri pravila o kojima govori bila bi: obaveznost glasanja, "pravilo deset godina", ukidanje cenzusa.

Nikolić smatra da su predložena "pravila" su tako jednostavna i lako razumljiva, da bi i "najveštiji", odnosno najbeskrupulozniji političari teško mogli da izbegnu njihovo primenjivanje.

"Direktna posledica uvođenja ova tri pravila bila bi popularizacija, odnosno omasovljenje, političkog delovanja, dok bi zbirno vremensko ograničavanje trajanja političko-državnih mandata već bilo učitano u današnje odluke političkih aktera i njihovih satrapa, što bi dramatično upristojilo njihovo delovanje", piše Nikolić.

 

Obavezno glasanje

Na izborima u Srbiji izlaznost uglavnom ne prelazi 60%, a poslednjih godina je prosečno oko 54%.

Nikolić navodi da je realna izlaznost veća, budući da dobar deo punoletne populacije nije u zemlji, a opet značajan deo njih nije zainteresovan da svoje biračko pravo iskoristi na biračkim mestima u inostranstvu.

"Činjenica je da je izlaznost onih o čijoj se sudbini praktično odlučuje na izborima, a to su mladi, veoma niska, dok je i izlaznost populacije srednjih godina znatno niža od izlaznosti starijih sugrađana. To implicira da rezultati izbora ne odražavaju starosnu strukturu stanovništva, te prioriteti onih koji su najstariji deo populacije imaju potencijalno veću šansu da budu realizovani.

Da bi se ovaj problem razrešio, potrebno je doneti zakon koji bi na efikasan i relativno jednostavan način regulisao pravo i delimičnu obaveznost glasanja. Svako, naravno, ima pravo da ne izađe na izbore, ali bi ga ta "lagodnost" koštala Ľ prosečne srpske plate prethodne godine (oko 95 evra trenutno). Administracija ne bi bila dodatno angažovana oko ove kazne jer bi se ona naplaćivala pri uzimanju nove lične karte (dakle, samo bi se pored ostalih uplata za ličnu kartu dodala i ova, "kaznena"). Podaci o (ne)izlasku na izbore od dana donošenja zakona bili bi prosleđeni Ministarstvu unutrašnjih poslova -- koje je na opštinskom nivou odgovorno za izdavanje ličnih karata - od Republičke izborne komisije", piše Nikolić uz predloge kako bi se regulisale negativne posledice ovog zakona.

 

Ukidanje cenzusa

"Ukidanje cenzusa doprinelo bi najboljoj mogućoj reprezentativnosti svih političkih ponuda. Takvo pravilo već postoji za liste nacionalnih manjina, a i ono bi moglo biti unapređeno tako što bi se za sve liste određene nacionalne manjine prvo računao zbirni rezultat, pa bi se po Dontovom sistemu delili osvojeni mandati. Na taj način bi pluralnost političkog delovanja u okviru većih manjinskih grupacija bila poboljšana, posebno kod Mađara i Bošnjaka, dok bi njihove rasute glasove u manjoj meri nego do sada uzimale stranke sa centralom u glavnom gradu", piše Nikolić.

On navodi da bi najvažniji efekat bio bi taj što ni 47% osvojenih glasova ne bi bilo dovoljno da se dobije natpolovična većina u skupštini.

"To bi eventualno nateralo i najveće stranke da uvažavaju partikularne interese raznih marginalizovanih manjina, kakve su npr. zaštitnici ekološkog sistema ili borci za jednaka rodna prava", piše Nikolić.

 

Pravilo deset godina

Ključna promena bila bi uvođenje "pravila deset godina", smatra Nikolić i podseća da je pored ostalih i ugledni londonski The Economist predlagao ovo pre nekoliko godina.

"To bi značilo da svaka državna i politička funkcija može maksimalno trajati ukupno deset godina, bez obzira na eventualne prekide. Paradoksalno je da je potreba za ovakvim ograničenjem davno prepoznata, ali da je praktično pomeranje moći od šefa države prema premijeru obesmislilo donesene ustavne odredbe o najčešće maksimalno dva mandata za predsednika republike. Predsednički politički sistem koji preovladava u obe Amerike (bez Kanade) i u dobrom delu Afrike uglavnom ima tu ugrađenu "kočnicu", iako se smatra da je parlamentarni sistem reprezentativniji i praktično ga sve evropske zemlje sprovode. Ono što je potrebno uraditi jeste da se trajanje tri ključne državne funkcije u Srbiji, a to su: premijer, predsednik republike i predsednik skupštine zbirno ograniči na 10 godina", smatra Nikolić.

 

OPŠIRINIJU ANALIZU GORANA NIKOLIĆA ČITAJTE U NOVOM NEDELJNIKU KOJI JE NA KIOSCIMA OD 18. MAJA, ILI U DIGITALNOM IZDANJU KOJE JE DOSTUPNO NA NOVINARNICA.NET

 

 

Ukupno komentara: 1


Sva polja su obavezna.



Alex
20.05.2017 - 19:57
Delimično se slažem
Sve je OK za obaveznost i 10 godina, ali ovo sa cenzusom neće puno popraviti stanje jer ćemo i dalje imati polusvet u skupštini. Bolje je umesto toga uvesti većinski sistem. Em ćemo dobiti ravnomernu zastupljenost svih delova Srbije u parlamentu, em ćemo tačno znati za koga glasamo, a on će znati da ako ne opravda očekivanja, nema reizbora. Samo tako je poslanik vlasnik svog mandata.

Sva izdanja