Da li želite da preuzmete Nedeljnik android aplikaciju?

DA | NE

In memoriam

Tri godine od odlaska Mikija Rakića: Najveće tajne najvažnijeg čoveka u državi

Juče je održan trogodišnji pomen Miodragu Mikiju Rakiću, jednom od najuticajnijih ljudi srpske politike u vreme vlasti Borisa Tadića. Tim povodom objavljujemo arhivski tekst iz Nedeljnika koji pokazuje zašto je taj čovek bio toliko važan za društvene i političke tokove u Srbiji
Piše Veljko Lalić
Datum: 14/05/2017

Tri godine od odlaska Mikija Rakića: Najveće tajne najvažnijeg čoveka u državi

printscreen

Mnogi Mikijevi ljudi se prisećaju reči šefa kabineta Vojislava Koštunice Aleksandra Nikitovića koji je na prvom sastanku 2007, kada je krenula priča o objavljivanju rata organizovanom kriminalu, rekao da je to opasno, i da je pitanje kako će da se završi. No, svrha ovog teksta nije da se bavi posledicama, već da zabeleži neke nepoznate stvari o čoveku koji je vukao mnoge konce iz senke, koji se na vrh države popeo sa samo 27 godina, i otišao pre četrdesetog rođendana. Naša ideja jeste da vam prenesemo nekoliko stvari koje su nam ispričali najbliži Rakićevi prijatelji, ali i sam Miki Rakić.

Krenimo redom: Miki Rakić je bio najvažniji čovek u državi od dolaska Tadića na vlast do njegovog pada 2012. godine. Kada ga je 2004. uveo sa sobom u kabinet bilo je to iznenađenje za mnoge jer je imao samo 27 godina. Tadić je, ipak, u njemu video sjajnog operativca, čoveka koji ima veliku moć "rasute pažnje", kako ga opisuju neki njemu najbliži ljudi. I čoveka koji, naravno, ima talenat za bezbedonosne stvari.

Miki ulazi u taj svet još iz ministarstva odbrane gde hvata prve kontakte sa bezbednosnim aparatom, ali posle 2007 godine kada DS ulazi prvi put u Vladu postaje prvi čovek Borisa Tadića za bezbedonosna potanja. Tada dolazi i do famoznog susreta Tadića i Koštunice, na kojem Tadić i Rakić iznose plan borbe protiv organizovanog kriminala.

Svi već uveliko znaju za ime Darka Šarića, iako se u medijima kasnije tvrdilo drugačije. Ali, Koštunica okleva zbog referenduma u Crnoj Gori, te ovoga, te onoga. Na kraju, Aleksandar Nikitović, njegov šef kabineta izgovara čuvenu rečenicu:

"Da li oni diluju drogu u Srbiji. Ne. Da li oni troše novac u Srbiji. Da. Da li možemo da ih pohvatamo na otvorenim morima. Teško. Zašto onda da ulazimo u to..."

Upućeni kažu da je ovo bio kamen oko kojeg se Koštunica i Tadić više nikad nisu spojili, ali posle pobede 2008. godine i preuzimanja kompletne vlasti u Srbiji (sada sa SPS-om) jedna od prvih odluka Tadića jeste da se udari na crnogorski klan Darka Šarića, u sklopu velike borbe protiv organizovanog kriminala, kao i da se u što kraćem roku okonča saradnja sa Haškim tribunalom.

Prvi zadatak BIA zato je bio hvatanje preostalih Haških begunaca. Koštuničin direktor BIA Rade Bulatović u danu kada napušta agenciju donosi odluku da se rasformira tajni tim od nekoliko operativaca zaduženih za Hag. Ali, to naravno prvog dana na poslu saznaje novi direktor Saša Vukadinović. On obaveštava Mikija Rakića, a onda se desio telefonski razgovor, o kojem je nekoliko ljudi svedočilo i u specijalnom dokumentarcu o saradnji s Haškim tribunalom koji je napravio Slaviša Lekić.

Miki je pozvao Radeta i rekao mu: "Vidi, u subotu će neko biti uhapšen. Potrudi se da ne budeš ti".

Mreža je otkrivena. Svi detalji oko skrivanja Radovana Karadžiča koji se koristio lažnim identitetom I ličnom kartom Dragana Dabića odjednom su dostupni našim operativcima. Tadić je saznao I da je Koštunica sve znao više od šest meseci, tako da njihovo poverenje više nikad nije uspostavljeno.

Karadžić je napravio grešku u kontaktu s bratom Lukom. Jednom opozicionom lideru čak je slao i govore. BIA je imala sve, ali Koštunica nije dozvoljavao hapšenje.

Tako je tri dana po stupanju na dužnost Saša Vukadinović rešio jednu od najvećih misterija u Srbiji. Usledilo je hapšenje i Ratka Mladića, koga je neko vreme krila vojska, da bi na kraju kada je uspeo da se izvuče nakon što mu je policija kucala na vrata u jednom stanu na Novom Beogradu, počeo da se krije kod rođaka. Totalno gerilski. Na kraju saradnja s hagom okončana je hapšenje Hadžića.

Saradnja sa Hagom rešena je u rekordnom roku. Usledio je udar na crnogorski kartel. Od ranije su informacije o njima imali Britanci I počela je zajednička operacija sa njihovom agencijom SOCA. U policiji je bio zadužen UBPOK. Krenulo se u akciju kojom je u Srbiji rukovodio Miki Rakić.

Počela su praćenja na otvorenim morima, razgovori u Srbiji. Širila se mreža u koju su odjednom počeli da upadaju i naši političari. Britanci su pokrenuli i satelite. Mreža prisluškivanja bila je sve veća. To su, inače, kako nam objašnjava jedan od učesnika najsloženije operacije jer je nemoguće zaustaviti tankere na otvorenom moru. Akcije kreću kada se utovaruje ili istovaruje droga, a prva stvar se radi u Latinskoj Americi gde su Šarići kupovali kokain iz prve ruke, a druga na otvorenom moru kada se na bovama izbacuje droga koju zatim kupe brzi gliseri i ostavljaju na sigurnom mestu.

Razvaljene su njihove šifre, BIA je otkrila da ne šalju ni mejlove već sve čuvaju u draftovima. Tako da je kommpletna akcija bila spremna. Ali, onda se desilo nešto neočekivano... Grupa Darka Šarića znala je sve šta se dešava. Informacije su curele iz Beograda. U Grčkoj je pokušano jedno presretanje. Bezuspešno. Bila je to prva pobeda Šarićevaca u ovom ratu.

Tadić i Rakić odlučuju da saopšte kako je operacija propala i kako odustaju od daljih istraga. Grupa za Šariće je rasformirana. Britanci su obavešteni da od posla nema ništa. I pored velikog pritiska iz Britanije Tadić, Rakić i Saša Vukadinović udlučuju da u najvećoj tajnosti nastave dalje. Kontaktirana je CIA, pa dalje DEA u Rimu.

Za operaciju je bila zadužena BIA, koja stupa u kontak s američkom agencijom za borbu protiv droge DEA, ali oni ne pokazuju preveliki entuzijazam. Misle da su to male pošiljke, da nije posao za njih. U jednom trenutku iz DEA kažu kako oni ne rade pošiljke ispod 300 kilograma, na šta naš operativac kao iz topa tvrdi da sad ide oko tone. na čist blef zakazuje se sastanak u Beogradu. Tajnim susretima prisustvuje CIA, pošto je američko pravilo da na svim sastancima bili koje agencije mora da prisustvuje predstavnik CIA. Naši dolaze za kompletnom dokumentacijom. Amerikanci su iznenađeni kapacitetima srpskih službi, ali insistiraju das se u akciju uključe samo BIA i DEA. Ništa Englezi, ni slučajno policija.

Počinje jedna od najvećih operacija te godine u svetu. Amerikanci satelitima pokrivaju sve. Stižu snimci iz celog sveta. Jasno saznanje da je crnogorski kartel direktno povezan sa najvećim narko-kartelima iz Latinske i Južne Amerike. Naši s druge strane javljaju da počinje operacija dopremanja droge jer od ranije znaju da kada kreće pošiljka svi Šarićevi ljudi napuštaju zemlju.

I, jedno jutru u centralu BIA javlja se Frenk iz Rima i kaže kako je operacija uspela. Nema još informacija koliko je droge, ali kae da je mnogo. U BIA vanredno stanje. Kao i u državi. Narednih četiri pet sati niko ne saopštava šta se desilo u Latinskoj Americi, niti koliko je droge zaplenjeno. U Srbiji se prate pripadnici klana Darka Šarića. BIA beleži Šarićev poziv Rodoljubu Raduloviću, poznatijem kao Miši Banani. Kaže da je veliki problem. Ali ni oni ne znaju šta se dešava. Miša istog trenutka zove Dačića koji je službeno na Kipru. On mu kaže da zove Branka Lazarevića... To je jedan od razgovora zbog kojeg je podignuta optužnica protiv bivšeg šefa kabineta Ivice Dačića pred Specijalnim sudom u Beogradu.

U međuvremenu u Beograd stiže informacija da je zaplenjeno 2.7 tona kokaina. Vukadinović zove Rakića. On utrčava ulazi kod Tadića. Crnogorski klan je rasturen. Bila je to najveća zaplena droge te godine na svetu. DEA je dobila povećanje budžeta od inače 4.2 milijarde dolara (BIA ima 50 miliona). Uveče stiže informacija da je zaplenjeno 2.2 tona, a da je dopdatnih 500 kilograma u jednom zidu, pa iz cele akcije još dodatnih dve tone. Zbog ove akcije ukupno je zaplenjeno pet tona kokaina.

Danas će se svi složiti da je to pre svega bila akcija kojom je rukovodio Miki Rakić. Danas će u bezbednosnim strukturama ljudi pričati i kako je on uspeo da izmiri civilnu i vojnu službu, koja svuda ima animozitet, a kod nas smo videli kako sve izgleda s prebijanjem brata premiejra Vučića. taj problem imaju uostalom i Amerikanci koji su doživeli 11. septembar jer nisu dovoljno razmenjivali informacije. Zato je u SAD uvedeno pravilo da se na čelu CIA i DIA smenjuju civil i vojnik, Petreus je bio poslednji . general na čelu CIA, da ne ulazimo sad u to otkud mu je odmah smeštena seks afere itd. Kod nas je, ipak, sve te službe uspeo da umreži Miki Rakić. Iako se ne vole uspeli su da rade zajedno. Mesto šefa Biroa za koordinaciju službi bezbednosti postalo je toliko važno da ga je posle Mikija Rakića preuzeo Aleksandar Vučić, koji i dalje nezvanično obavlja tu funkciju jer posle njega niko nije postavljen na to mesto.

Prvi čovek Biroa je i čovek koji zna sve tajne u zemlji. A, to je očigledno ovde uvek bilo najvažnije. I u bezbednosnom i u političkom smislu. Saradnici Mikija Rakića danas ga opisuju kao doslednog, odlučnog i izrazitog patriotu. Protivnici ukazuju na njegove veze sa zapadom, koje u Srbiji uvek bude sumnju. Miodrag Rakić s druge strane to nije krio, njegova teza jeste bila da bi sve Srbe trebalo odvesti u Njujork na jedno putovanje da vide šta je svet i kako funkcioniše. On se protivio tome da u Srbiji samo možeš da podigneš Putinovu sliku i postaneš patriota. Ili još gore sve ostale proglasiš izdajnicima.

S druge strane to bilo upravo to nasleđe koje je nasledila Demokratska stranka preuzimajući vlast 2008. godine. Bila je to tanka većina (127 poslanika u Skupštini) neizvesna. Zato je Miki Rakić i govorio da je "Tadić je uz sebe imao samo Republiku Srpsku i Mileta Dodika"

"Svi su ostali bili protiv. I crkva, i Crna Gora, i zapad, i Rusija... I tajkuni. I mafija... Na kraju i građanska inteligencija iz koje je sam Tadić dolazio".

To je uostalom prirodno svuda u svetu. Nikolić je Tadiću pretio ubistvom ako pristane na Euleks, pa je kasnije on potpisao Briselski sporazum i ukidanje institucija na Kosoviu. Baš kao što u komustičku Kinu nije otišao Kenedi, već Nikson.

Za Mikija Rakića govori se i da je bio najzaslužniji za cepanje Srpske radikalne stranke. To se uostalom i pominje u depešama Vikiliksa. Ljudi njemu bliski danas kažu da su oni to podržali, ali da je do pucanja došlo kada je Šešelj tražio od Nikolića da podrži Koštunicu za premijera (videti noseći tekst u Nedeljniku o povratku Šešelja). Tada je počelo prijateljstvo Rakića i Vučića, na kojem su obojica uvek insistirali. Rakić je jednostavno preuzeo komunikaciju s Vučićem, a Tadić s Nikolićem.

Nakon toga dolazi i do te famozne ideje koju vam danas niko neće potvrdi, a koja kaže da je praktično napravljen dogovor da se Vučiću posle vanrednih izbora 2011. da Beograd, a da Đilas ide na premijersko mesto. To je ideja koju su izneli naprednjaci, i o kojoj se razmišljalo sve do mitinga SNS 2011. godine. Upućeni kažu da je tada Tadić odustao od nje, kao uostalom I od prevremenih izbora 2011. godine. Miki je ostao u manjini, kao i kada je pred donošenje odluke o predsedničkim izborima izneo svoj stav da je protiv. Većina u kabinetu i gotovo svi u stranci tada su bili za. Ali, uglavnom je tako bilo kada se ne posluša Miki Rakić. Sledio bi poraz.

 

*Iz teksta objavljenog u Nedeljniku 148, od 13. novembra 2014. godine

 

 

Ukupno komentara: 0


Sva polja su obavezna.



Sva izdanja