Da li želite da preuzmete Nedeljnik android aplikaciju?

DA | NE

Kolumna

Trampova odbrana bezobzirnog rasiste

Predsednik Endrju Džekson nije tretirao samo svoje robove kao životinje već je direktno odgovoran i za tzv. "Stazu suza"
Piše: Željko Pantelić
Datum: 14/09/2017

Trampova odbrana bezobzirnog rasiste

Foto: Profimedia

Američki predsednik Donald Tramp "nije propustio još jednu priliku da propusti priliku" da pokaže da je dostojan funkcije koju obavlja. Ako je neko imao ideju da Tramp nema simpatije za rasističke i druge ekstremističke grupe koje propagiraju belu supremaciju i slične budalaštine morao je da se pomiri sa gorkom istinom posle poništavanje Obamine odluke da na novčanici od 20 dolara umesto lika predsednika Endrjua Džeksona bude štampan portret američke heroine u borbi za prava žena i ljudska prava Araminte Ros, poznatije kao Harijet Tabman.

Nije tajna da se Donald Tramp među prethodnim stanovnicima Bele kuće najviše identifikuje sa Džeksonom. Baš kao što i pojedini istoričari prave paralelu između sedmog i 45. predsednika SAD. Međutim, i pored istorijskog konteksta koji uvek treba imati na umu kada se prave poređenja, Džekson svakako ne pripada grupi istorijskih ličnosti koji mogu da se nađu u "panteonu" jednog modernog političara a kamoli predsednika najmoćnije države na svetu.

Džekson nije bio samo robovlasnik već je bio bezobzirni rasista koji nije krio svoj prezir prema drugim rasama. Nije tretirao samo svoje robove kao životinje već je direktno odgovoran i za tzv. "Stazu suza". On je kao predsednik SAD zloupotrebio svoj položaj i prevario pet indijanskih plemena koji su prihvatili da žive po pravilima i običajima belaca koji su došli iz Evrope. Tzv. civilizovana indijanska plemena koja su živela u dobrim odnosima sa svojim belim komšijama u južnjačkim državama SAD su nasilno deportovana, po svojevoljnoj odluci Džeksona, u Oklahomu.

Predstavnici indijanskih plemena su podneli tužbu Vrhovnom sudu SAD protiv odluke predsednika Džeksona i sud, na čijem je čelu je bio Džon Maršal, je presudio u njihovu korist proglašavajući odluku predsednika protivustavnom. Na nju je Džekson provokativno odgovorio:"Maršal je doneo presudu, neka pokuša da je sprovede". Odgovor kakav se sigurno sviđa Trampu i koji bi on rado upotrebio na pojedine odluke drugih američkih institucija koje brane američku demokratiju i pravnu državu od samovolje njujorškog tajkuna.

Na "Stazi suza", prvom etničkom čišćenju u modernoj istoriji SAD propatilo je nekoliko desetina hiljada ljudi, od kojih je nekoliko hiljada umrlo, ne stigavši nikada do Oklahome. Predsednik Barak Obama je želeo da pruži jedan jasan signal da je velika sramota za SAD što su jednog rasistu i insipratora etničkog čišćenja počastvovali stavljanjem na novčanicu od 20 dolara. Zato je umesto lika Džeksona na novčanici trebalo da bude štampan portret Harijet Tabman. Osobe koja je dijametralno suprotna Džeksonu.

Tabmanova je rođena u ropstvu i njeni roditelji su bili robovi u Merilendu, odakle je pobegla kao devojčica.

U Američkom građanskom ratu svojom hrabrošću, harizmom i inteligencijom. Tabmanova je prva žena koja je predvodila oružane trupe u američkoj istoriji i zahvaljujući njenim gerilskim i špijunskim akcijama spašeno je na hiljade ljudi u ratu između Amerike koja se borila protiv robovlasništva i Amerike koja je branila ideju da belci mogu da imaju u vlasništvu ljude druge rase. Po završetku građanskog rata 1865. godine Tabmanova se posvetila borbi za pravo žena da biraju i budu birane na izborima. Nažalost, umrla je par godina pre nego što su se Amerikanke izborile za pravo glasa. Ipak, Tabmanova je postala ikona boraca za ljudska prava i simbol za borbu protiv diskriminacija bilo kog tipa. Ona bi bila prva žena i prva osoba sa drugačijom boje kože na američkim novčanicama da se nije isprečio Donald Tramp.

Nikakvo iznenanđenje za čoveka koji se divi insipratoru etničkog čišćenja, citira s ushićenjem Musolinija, ima razumevanje za robovlasnike i rasiste a kada vidi lepu ženu on bi samo da je zgrabi za onu stvar. Ostaje samo nejasno da li je Tramp poništio odluku zato što se divi naredbodavcu etničkog čišćenja ili zato što ne podnosi ideju da ga sa novčanice od 20 dolara gleaju oči jedne žene, još uz to, tamne puti.

 

 

 


Ukupno komentara: 0



Sva polja su obavezna.