Da li želite da preuzmete Nedeljnik android aplikaciju?

DA | NE

Kolumna

Trampov nuklearni blef: Neće biti Trećeg svetskog rata

Nuklearnog sukoba ili novog svetskog rata neće biti, barem u dogledno vreme. I za to, zvuči paradoksalno, možemo da zahvalimo Kini. Kineski predsednik Si Đinping je glas razuma u infantilnoj "chicken game" tajkuna i poslednjeg izdanka severnokorejske komunističke dinastije
Piše: Željko Pantelić
Datum: 17/08/2017

Trampov nuklearni blef: Neće biti Trećeg svetskog rata

Svaki put kad se istraga o vezama najbližeg okruženja Donalda Trampa i Moskve, kolokvijalno nazvana "Russiagate", pomeri korak bliže Beloj kući, američki predsednik zapreti nuklearnim ratom ili u SAD izbije novi skandal koji monopolizuje prostor i vreme u medijima. Noćna mora predsednika zove se Robert Miler, bivši šef FBI-ja koji vodi istragu o vezama Trampovog klana sa Kremljom. Kako Milerova istraga postaje sve dublja i kapilarnija, tako Tramp postaje nervozniji i sklon sve zapaljivijoj retorici.

Tramp neće započeti Treći svetski rat da bi ostao u Beloj kući, ali će učiniti sve što bude mogao da zaustavi istragu o vezama sa režimom Vladimira Putina zbog koje bi mogao čak da završi u zatvoru. Za kreiranje ratne psihoze oko Severne Koreje Trampu su zdušno pomogli Pentagon i vojnoindustrijski lobi u Kongresu. Ne zato što veruju u severnokorejsku pretnju, već zato što sledećeg meseca na Kapitol hilu treba da donese odluku o veoma značajnom povećanju budžeta za raketne štitove i obnovu nuklearnog arsenala. Imajući u vidu propali pokušaj nekoliko zakonskih predloga u Senatu uključujući i ukidanje "Obamacarea", ali i izglasavanje sankcija Rusiji uprkos protivljenju Trampa, najjači lobi u Vašingtonu nije želeo da rizikuje.

Teško je zamisliti da bi kongresmeni iz oba tabora mogli da glasaju protiv povećanja troškova za nuklearni arsenal i raketne štitove u momentu kada postoji "realna" pretnja od nuklearnog sukoba.

The Donald se okružio generalima uključujući i novog šefa kabineta generala Džona Kelija - Ričard Nikson je poslednji predsednik čiji je šef kabineta, pre Trampa, bio general - dok je njegova medijska mašinerija već počela da radi na podrivanju ministra pravde Sešonsa i njegovog zamenika Rozenštajna. Sešons nema više pravna sredstva da smeni Milera, a njegov zamenik Rozenštajn nema nameru da to uradi budući da je on nominovao Milera da vodi istragu posle otkaza koji je dobio šef FBI-ja Džejms Komi.

I tu dolazimo do novog zlokobnog poređenja Trampa sa Niksonom, jedinim predsednikom koji je podneo ostavku u istoriji SAD. Delegitimizacija Sešonsa i njegovog zamenika priziva novi "Saturday Night Masacre". Reč je o Niksonovom prisiljavanju ministra pravde Eliota Ričardsona i njegovog zamenika Vilijama Raklshausa da podnesu ostavke pošto nisu hteli da smene nezavisnog tužioca Arčibalda Koksa koji je radio na slučaju "Watergate". Kao što je Nikson pronašao posle Roberta Borka koji je dao otkaz Koksu, tako se i Tramp nada da će pronaći dovoljno odanog ministra pravde koji će smeniti Milera.

Dakle, The Donald kupuje vreme ne bi li, s jedne strane, pronašao nešto iz biografije Milera što bi moglo da ga kompromituje, a s druge strane frenetično sprema teren za otpuštanje Sešonsa i potragu za poslušnim ministrom pravde.

Trampu ide naruku i to što "Russiagate" ne privlači, još uvek, pažnju prosečnih Amerikanaca. I pored upinjanja pojedinih tzv. liberalnih medija, za većinu građana afera je nejasna i nedovoljno atraktivna, pogotovo za republikansko biračko telo. Sve dok javno mnjenje ne bude zainteresovano za "Russiagate", teško je poverovati da će republikanska većina, bez obzira na stav dela članova GOP-a o predsedniku, dozvoliti proceduru za opozivanje, tzv. "impeachment" na Kapitol hilu.

Zato Trampova administracija mora da "zabavlja" naciju svakodnevno kako bi joj odvlačila pažnju od "Russiagatea". Prvo su oštrili antene i pera na migrantima iz muslimanskih zemalja, pa na Asadu i Siriji, zatim na Kataru, pretili su trgovinskim ratom Kini, Evropi, Meksiku i Kanadi, negirali zagrevanje planete i klimatske promene, onda su se zabavljali oko zida na granici sa Meksikom, malo su bildovali mišiće sa Rusijom i konačno je došao na red Kim Džong Una.

Unuk večnog predsednika Kim Il Sunga jedva je čekao da razmrda svoj dosadni diktatorski život sa protivnikom kojeg u svojoj megalomaniji smatra ravnim sebi. Tu su, kad zatrebaju, i unutrašnje tenzije, a ko bolje može da pomogne The Donaldu od neonacista, rasista i bigota kojih uvek ima dovoljno u Americi. I vazda spremnih da pokažu svoje nakazno lice.

Nuklearnog sukoba ili novog svetskog rata neće biti, barem u dogledno vreme. I za to, zvuči paradoksalno, možemo da zahvalimo Kini. Kineski predsednik Si Đinping je glas razuma u infantilnoj "chicken game" tajkuna i poslednjeg izdanka severnokorejske komunističke dinastije.

"Čovek koji nema ništa da izgubi ne boji se čoveka koji ima šta da izgubi", upotrebio je Global Times, glasilo Komunističke partije u Pekingu, kinesku poslovicu da bi upozorio Trampa da ne vredi podizati ton sa Kim Džong Unom. Prethodno je Si Đinping upozorio "unuka večnog predsednika" -- ako prvi upotrebi nuklearno oružje, Kina će biti neutralna, odnosno neće mrdnuti prstom kada Amerikanci "sprže" Pjongjang i ostatak Severne Koreje. Istovremeno, američkom predsedniku je doslovce saopšteno: Ako napadnete prvi Severnu Koreju, Kina neće sedeti skrštenih ruku.

Za vreme Hladnog rata atomsko oružje je služilo kao sredstvo odvraćanja od avanturističkih poteza napaljenih lidera. Danas se nuklearnim oružjem preti i ironijom sudbine savest planete i totem odvraćanja je Kina. Ko je mogao da pomisli pre 50 godina, kada je Mao Cedung, tokom Kulturne revolucije, objavio rat vrapcima pošto su kljucali letinu, da će u Zabranjenom gradu vladati razuman čovek a u Vašingtonu predsednik koji preti citirajući filmske opaske Džona Vejna. 

 


Ukupno komentara: 0



Sva polja su obavezna.