Da li želite da preuzmete Nedeljnik android aplikaciju?

DA | NE

Intervju

Stevan Pilipović: Nisu krivi samo oni koji su plagirali doktorate, i članovi komisije moraju da budu sankcionisani

Neutemeljenom odlukom da Ministarstvo nauke i tehnološkog razvoja postane deo Ministarstva prosvete - briga o nauci u celini je postala drugorazredna, konstatuje u intervjuu za Nedeljnik jedan od najvećih srpskih matematičara, akademik Stevan Pilipović, koji je predsednik Ogranka SANU u Novom Sadu
Razgovarao Nenad Čaluković
Datum: 08/04/2018

Stevan Pilipović: Nisu krivi samo oni koji su plagirali doktorate, i članovi komisije moraju da budu sankcionisani

Istorijski fakti kažu: Vojvođanska akademija nauka i umetnosti (VANU) delovala je samostalno od 1979. do 1992, kada se vratila u okrilje Srpske akademije nauka i umetnosti. Nastao je Ogranak SANU u Novom Sadu, čiji predsednik Stevan Pilipović u seriji "Razgovora sa akademicima" govori za Nedeljnik o turbulentnim naučnim, ali i političkim vremenima.

 

Bilo je pokušaja, doduše bezuspešnih, ali ozbiljnih, da se ponovo formira VANU ili VANUK. Da li su ti pokušaji imali naučnu konotaciju, pošto je ostao utisak da je u tom procesu politika pokušala da odigra ključnu ulogu?

Odluka o formiranju Ogranka SANU 1992. godine izazvala je političke tenzije, kao i formiranje nove VANU, kasnije VANUK-a, odlukom Skupštine AP Vojvodine 2003. godine. Koliko se sećam, samo je jedan akademik imao na početku dvojno članstvo i u SANU i u novoformiranoj VANU, a zatim je prešao u VANU. Razne političke igre su se odvijale u periodu do 2016. kada je VANUK prestao da postoji. VANU ili VANUK kao institucija sa političkim predznakom nije bila dobro koncipirana. Svi mi naučnici i umetnici u Vojvodini i Srbiji kao celini imamo ista prava i iste mogućnosti za realizaciju sopstvenih naučnih i umetničkih ideja. Organizacija nauke i umetnosti, kao i korišćenje fondova za realizaciju projekata, daleko se kvalitetnije sprovodi kada su komisije za verifikaciju, recimo matični naučni odbori, sastavljeni od najkvalitetnijih naučnika u Srbiji. U maloj zemlji kakva je Srbija, institucionalno usitnjavanje naučnog i umetničkog prostora vodi u provincijalizam. Planiranje u nauci i kulturi je mnogo kvalitetnije kada se sprovodi kroz institucije zajedničke za celu Srbiju. Imajući na umu ovakve kriterijume vidimo da formiranje VANU ili VANUK-a nije bilo odluka koja je doprinela razvoju nauke i umetnosti.

 

U maloj zemlji kakva je Srbija, institucionalno usitnjavanje naučnog i umetničkog prostora vodi u provincijalizam

 

Zagovornici VANU insistirali su na specifičnostima Vojvodine kao što su istorijat, naučni potencijal, multinacionalnost, multikonfesionalnost... Koliko su ti atributi danas promovisani u Ogranku? I kakva je koordinacija vaših aktivnosti sa centralom Akademije u Beogradu?

Vratimo se sadašnjosti. Sredinom 2015. izabrano je novo rukovodstvo SANU kao i novo rukovodstvo Ogranka SANU u Novom Sadu. Bez ikakvih hipoteka iz prošlosti, sa velikim entuzijazmom doprinosimo aktivnostima u Akademiji. Najmanje što mogu reći, a da ne budem pretenciozan, jeste da je dolaskom novog rukovodstva Akademija "živnula" a sa njom i Ogranak. Potpuno smo okrenuti organizovanju konferencija, okruglih stolova sa temama iz nauke i kulture, kao i naučnih i umetničkih manifestacija na Tribini i u Galeriji Ogranka. U saradnji sa Fakultetom umetnosti u Novom Sadu uvodimo i umetnički program. Uključujemo i želimo da uključimo u naše aktivnosti sve naučnike i umetnike bez obzira na to da li su bili ili nisu članovi neke institucije.

Srpska Atina ima poseban značaj u istoriji našeg naroda. Ovde je i Matica srpska, a i osnivači Društva srpske slovesnosti su sa ove strane Dunava. U Gimnaziji "Jovan Jovanović Zmaj", koja se "naslanja" na našu zgradu Platoneum, kroz istoriju je školovano pedeset članova Akademije. Multinacionalnost i multikonfesionalnost jesu najznačajnije odlike ove sredine. Ali to jeste ono o čemu se vodi računa u SANU i u Ogranku. Upravo spajanjem a ne razdvajanjem ostvarujemo najviše standarde. Nauka i umetnost su snažne odrednice našeg delovanja, tako da nema mogućnosti za bilo kakvo drugačije sagledavanje naših aktivnosti.

Sa centrom u Beogradu, kako ste naveli, sarađujemo odlično. U stvari ne znamo kako bismo drugačije. Isti ciljevi, bliskost u poimanju nauke i umetnosti, odgovornost za sredinu u kojoj živimo jesu postulati naših odnosa.

 

A kako sarađujete sa institucijama u pokrajini? I koliko se čuje glas vas akademika u Vojvodini?

SANU je krovna naučna i umetnička institucija u Srbiji. Institucije u pokrajini i u gradu imaju potpuno jasan stav o tome, tako da je odnos koji izgrađujemo na visokom nivou uz jednostavnu konstataciju: "rukovodstva su privremena - institucije su trajne". U prošloj godini smo od pokrajinske vlade dobili preko deset miliona dinara za renoviranje zgrade Platoneum. U realizaciju je uključen i Grad. U ovoj godini pokrajinska vlada će uložiti velika sredstva u dogradnju i renoviranje Arhiva SPC u Karlovcima na staranju Akademije, kao i odeljenja Centra za digitalizaciju.

 Naš glas se čuje u kulturnim manifestacijama koje se organizuju u pokrajini i u gradu. U odličnoj saradnji sa Maticom srpskom i sa Univerzitetom u Novom Sadu učestvujemo u dodeli "Đinđićeve nagrade", a sada i u okviru obeležavanja 100 godina od prisajedinjenja Vojvodine Srbiji učestvujemo u programu.

Sve to govori da se nauka i umetnost u našoj sredini vrednuju na odgovarajući način. Doduše, ne misle svi tako, vandali su nam išarali tek okrečenu zgradu...

S njegovim preosveštenstvom vladikom Irinejom Bulovićem imamo odnose dubokog uvažavanja. Restitucijom, zgrada Platoneum će biti vraćena crkvi, a nastavljajući tradiciju koju je uspostavio vladika Platon Atanacković ustupanjem zgrade na korišćenje obrazovnim institucijama, dobili smo garancije od vladike Irineja da će Platoneum biti sedište Ogranka SANU i u budućnosti.

 

Pokušao sam u našim poznatim novinama da iznesem svoje gledište o problemima organizovanja nauke u Srbiji, ali redakcija to nije prihvatila

 

Kakva je uopšte naučna politika u Srbiji? Kako biste je vi okarakterisali?

Naučna politika kreirana na samom početku 21. veka u Srbiji bila je na visokom nivou. Uvedeni su kvantitativni parametri merenja rezultata naučnog rada zasnovani na internacionalnim standardima poput internacionalnih naučnih lista. Ta politika je donela značajan napredak nauke u Srbiji u celini. S vremenom, što je i prirodno ako se pravila ne unapređuju, sistem je počeo da pokazuje i delimično negativne efekte - pre svega hiperprodukciju slabijih rezultata, dopisivanje na radove, publikovanje u predatorskim časopisima... Umesto uravnoteženog odnosa kvalitativnih i kvantitativnih pokazatelja, jedino merilo postaju kvantitativni pokazatelji. Neutemeljenom odlukom da Ministarstvo nauke i tehnološkog razvoja postane deo Ministarstva prosvete - briga o nauci u celini je postala drugorazredna.

 

I koji su njeni dominantni problemi?

Možda najveći problem, koji se i dalje prećutkuje, jeste odnos državnih instituta i univerziteta. Površnost u analizi stanja u nauci i neargumentovano zastupanje interesa manjih celina dovelo je do odlaganja projektnog ciklusa. Pokušao sam u našim poznatim novinama da iznesem svoje gledište o problemima organizovanja nauke u Srbiji, ali redakcija to nije prihvatila. Debata je, u većini slučajeva, imala demagoški karakter. Mešanje pojmova "nauka" i "inovacije", sindikalni kriterijumi - kojima nema mesta u naučnoj politici - otkrivanje "tople vode" i nedostatak konkretnih predloga su karakteristike diskusije. Posle odlaganja projektnog ciklusa još nisu formulisani predlozi kako organizovati nauku u Srbiji.

U toku je izrada novog zakona o naučnom radu. Nadamo se da ćemo dobiti rešenja koja će omogućiti kvalitetan razvoj nauke.

 

Često smo svedoci javnih debata o vrednovanju u nauci, gde neretko čujemo sporenja o nečijim rezultatima. Vi ste jedan od autora Pravilnika o vrednovanju u nauci. Čiji bi trebalo da bude odlučujući stav u tom monitoringu?

Naučne sredine u kojima se nepravilnosti događaju, čak i kada nema reakcije viših organa, trebalo bi da se samokritički odnose prema takvim događajima. Doduše, ovu idealizaciju odnosa možemo zanemariti.

Univerzitetska stručna veća, etičke komisije univerziteta, matični naučni odbori i Etička komisija Ministarstva moraju imati sve moguće uslove i pravne regulative za rešavanje takvih slučajeva.

Neprofesionalnost i odsustvo samokritičnosti moraju biti ozbiljna i stalna tema posebno naučne zajednice. Verujem da Etički kodeks, usvojen na Nacionalnom savetu, jeste temeljni dokument za kvalitetno organizovanje nauke u Srbiji, a pre svega za sankcionisanje plagijarizma u nauci kao i dopisivanja na naučnim rezultatima.

 

Interesovanje za izbore novih akademika je u korelaciji sa podizanjem ugleda SANU

 

Kako vama izgleda ova pomama za doktorskim titulama? I čini li vam se da je danas, možda više nego ikad, ocena na fakultetima bitnija od znanja?

Napisani doktorat a zatim prestanak rada u nauci mi se ne čini dobrim rešenjem mada je u inostranstvu to uobičajeno. Kao naučnik, nisam pristalica takvih doktorata. Ima mnogo doktorata u Srbiji koji zahtevaju proveru, pa čak i sankcije ako se utvrdi plagijat i slično. Međutim, štetno je ako se to radi selektivno. Jasno je i razumljivo da su političari sa sumnjivim doktoratima prvi na meti.

Dokazivanje plagijarizma treba poveriti isključivo stručnjacima. Gotovo je smešno, mada je žalosno, da oni koji pronalaze plagijate uopšte ne spominju članove komisije koja je potvrdila - odobrila doktorat. Oni, članovi komisije, i njihove ustanove su dali doktorat. Kandidat nije sam sebe promovisao. Dakle, te institucije, članovi tih komisija treba da snose sankcije. Svakako ne umanjujem odgovornost kandidata za neznanje, a posebno ne za plagijarizam.

 

Znam da ste posvećeni naučnom radu sa mladima i da ste jedan od naših vodećih matematičara u svim centrima eks-Jugoslavije. Kako Srbija stoji u matematici?

Matematičke nauke u Srbiji su u značajnom usponu, posebno u odnosu na zemlje u okruženju. U Srbiji to je postalo vidljivo kada su se pojavile tzv. Šangajske liste, mada mi matematičari to odavno znamo. Naša matematička zajednica je sačuvala dobar odnos prema kvantitetu i kvalitetu naučnih radova. Veoma je važno u kakvom časopisu se rad publikuje. Imamo i šampione po broju publikacija, ali imamo i one koji publikuju radove u najkvalitetnijim časopisima. Ovi drugi su na većoj ceni.

 U Srpskom naučnom matematičkom društvu smo se dogovorili i to smo i uradili - formirali smo doktorsku školu matematike na nivou Srbije. Objedinjavanjem celokupnog istraživačkog potencijala matematike u zemlji i koncentracijom najboljih iz izabranih matematičkih oblasti podigli smo kvalitet doktorskih studija i omogućili studentima doktorskih studija pristup svim resursima i internacionalnoj mreži kojoj pripadamo, usavršavanje u drugim istraživačkim centrima tokom studija, kao i saradnju sa gostujućim profesorima sa najboljih univerziteta. Osnovna ideja nam je da ovim kvalitetom zadržimo najtalentovanije studente u zemlji. Još nemamo sistemsko rešenje za finansiranje ovakvog programa i suočavamo se sa nizom administrativnih poteškoća, ali uspevamo da entuzijazmom savladamo prepreke. Nadamo se da će sistemski problemi biti rešeni u bliskoj budućnosti.

 

Zajednički rezultati profesora i studenata u matematici bili su od krucijalnog značaja i za pozicioniranje na Šangajskoj listi. Koliko je teško zadržati taj nivo?

Šangajska lista ima određeni značaj kao globalni pokazatelj organizovanosti nastave i nauke na univerzitetima. Takmičarski duh jeste pozitivan ako se koristi za unapređivanje i nastave i nauke i ako se razume činjenica da nastavne i naučne oblasti ne mogu da se mere istim aršinima. Mi matematičari znamo da nije moguće upoređivati samo brojne pokazatelje, recimo broj radova i impakt faktore u raznim oblastima. To vam je kao kada upoređujete broj golova u fudbalu i rukometu - da preskočim košarku. Citiranost je potpuno drugačija čak i u raznim oblastima matematike, a u poređenju sa prirodnim ili tehničkim naukama, razlike su drastične.

Gotovo je smešno, mada je žalosno - opet koristim ovu frazu - kada u sredstvima javnog informisanja čujemo kako se rangiranje naučnika vrši jednim jedinim brojem, tzv. Hiršovim indeksom. Vrednovanje naučnog rada podrazumeva veliki broj kriterijuma, a tek jedan od njih je i Hiršov indeks. Kada se upoređuju nauke, Hiršovom indeksu 10 u matematici odgovara približno indeks 18 u fizici, 20 u hemiji i 25 u medicini... Ovo sam naveo kao pomoć onima koji ga koriste. Lično, apsolutno sam protiv izolovanog korišćenja bilo kojeg naučnog kriterijuma, pogotovo Hiršovog indeksa. Kvalitetu dajemo veći značaj od kvantiteta, pa čak i po cenu "ispadanja" sa Šangajske liste. 

 

Više odličja donosimo sa matematičkih nego sa sportskih olimpijada. Može li se govoriti o nekom rasadniku talenata?

Veoma se kvalitetno radi sa decom posebno u Matematičkoj gimnaziji, ali se uočava nesklad između ambicija i ostvarene karijere. Govorim samo o matematici i najtalentovanijoj našoj deci, o onima koji žele da se bave matematikom kao naukom i da rade u nekoj naučnoj instituciji. Svedoci smo da najbolji đaci direktno iz gimnazije odlaze na elitne univerzitete sa veoma dobrim uslovima za školovanje. Međutim, treba reći da je danas veoma teško dobiti nastavničku poziciju na elitnom univerzitetu, što mnogi od njih imaju kao viziju. Ima veoma malo mesta za matematičare na takvim - elitnim - univerzitetima. Naša deca, najbolji matematičari, ili menjaju svoje ideale i odlaze iz matematike u firme sa neosporno dobrim zaradama, što je dobro rešenje, ili, posle doktoriranja, sa jednom ili dve postdoktorske pozicije stižu do svojih četrdesetih sa perspektivom da odu na neki manji univerzitet ili koledž koji svakako ne odgovaraju njihovim početnim idealima. Moja preporuka mladima koji žele da se bave matematičkim naukama jeste da završe ovde fakultet, da eventualno odu na doktorske studije, deo doktorskih studija ili postdoktorske studije u inostranstvo, ali i da se vrate u zemlju. Velika nam je obaveza da im omogućimo povratak, da ih u tome podržimo.

 

Moje oduševljenje akademikom Alasom možda je najviše utemeljeno na spoznaji njegove jednostavnosti, skromnosti, njegovog patriotizma

 

Deo javnosti od SANU neretko traži ili očekuje da se izjasni o nekim značajnim nacionalnim temama, kao što je sada slučaj sa Kosovom. Koliko je, međutim, mišljenje SANU danas bitno ovom društvu? I što je možda značajnije, koliko je ovoj vlasti bitan stav Akademije?

Akademik Kostić kao predsednik SANU je svojim odmerenim izjavama znatno podigao ugled Akademije. Evidentno je da se naša zajednica mnogo više obraća Akademiji, odnosno ima veća očekivanja od Akademije, a posebno kada se radi o tako važnom državnom pitanju kao što je pitanje Kosova. Članovi SANU sa naučno-stručnim potencijalima potrebnim za analizu problema mogu učestvovati i učestvuju u formulisanju rešenja po pitanjima vezanim za Kosovo, što omogućava bolje perspektive Srbije opterećene velikim pritiscima i različitim interesima. Svakako je potrebno da u najvećoj mogućoj meri zaštitimo naše interese, naš narod. Konfuziju stvaraju oni koji misle da rešenja zavise samo od nas.

Ima mnogo nerealnih očekivanja od Akademije. Ja sam svakako pobornik da Akademija mora da svoje angažovanje sagledava u imenu koje nosi, a to su nauka i umetnost, pre svega. Vrednujmo se na tom nivou, a ne na populističkim merilima.

 

Ove godine SANU proslavlja 150 godina od rođenja Mihaila Petrovića Alasa. Kakvu nam je zaostavštinu ostavio Alas? I šta ste vi od njega naučili?

Mihailo Petrović Alas bio je i ribar, i moreplovac, i muzičar, i mislilac, i pisac, i boem, ali iznad svega veliki matematičar, naš najveći. Moje oduševljenje akademikom Alasom možda je najviše utemeljeno na spoznaji njegove jednostavnosti, skromnosti, njegovog patriotizma. Učeći od najboljih na Sorboni podigao je obrazovanje i nauku u Srbiji na najviši mogući nivo.

Nedovoljno je poznato da oko 70 odsto nas matematičara doktora matematike u Srbiji ima kao matematičkog pretka profesora Mihaila Petrovića Alasa. U mojoj matematičkoj genealogiji zapisana su imena akademika Bogoljuba Stankovića, Vojislava Avakumovića, Jovana Karamate i u korenu Mihaila Petrovića.

 

U novembru su izbori u SANU, koje sam sklon da proglasim zanimljivijim od političkih izbornih utakmica, što najbolje ilustruje podatak da odavno nije bilo više kandidata za akademike. Kako vi to tumačite?

 Interesovanje za izbore je u korelaciji sa podizanjem ugleda SANU. O tome je dosta pisano, pa se zadržavam na Ogranku. Želimo maksimalno da istaknemo značaj prijema članova SANU iz naše sredine i da ih kroz odeljenja SANU kandidujemo za buduće članove. Imamo sjajne kandidate, a među njima i one koji su još dovoljno mladi da budu kandidati i u narednim izbornim ciklusima. Treba imati u vidu da se u SANU primaju članovi ne po teritorijalnoj pripadnosti već po stvaralaštvu koje objektivno treba oceniti. Dešava se često da u raznim sredinama imamo sjajne kandidate iz iste oblasti.

 

Kakva je vaša vizija razvoja Ogranka? I strahujete li od nekih novih udara, što da ne i političkih?

Vizija Ogranka je potpuno jasno opredeljena svetskim kriterijumima u nauci i umetnosti. Nema straha, vrata su širom otvorena svima onima koji žele da doprinesu radu Ogranka i SANU u celini u oblastima nauke i umetnosti.


Ukupno komentara: 0



Sva polja su obavezna.