Da li želite da preuzmete Nedeljnik android aplikaciju?

DA | NE

Društvo

Šta ti piše u ličnoj karti: Procedura važnija od ljudskih prava

Od trenutka kad započnu život u skladu sa sopstvenim rodnim identitetom, trans osobe se nalaze u pravnom vakuumu. Naime njihov fizički izgled nije u skladu sa podacima koji se nalaze u ličnim dokumentima
Priredile: I. Stjelja i M. Paunović
Datum: 12/02/2017

Šta ti piše u ličnoj karti: Procedura važnija od ljudskih prava

Jedan u nizu problema sa kojima se trans osobe u Srbiji susreću je promena ličnih dokumenata. Za ličnu kartu, pasoš, vozačku dozvolu ili diplomu sa podacima koji su u skladu sa rodnim identitetom osobe potrebno je izaći iz nekoliko začaranih administrativnih krugova.

Trans osobe, odnosno osobe čiji rodni identitet nije u skladu sa njihovim polom, se od najranijeg detinjstva suočavaju sa problemima u obrazovanju, zdravstvenoj zaštiti, radnim odnosima, porodičnoj sferi, kompleksnim terapijama i zahtevnim hirurškim intervencijama, a upravo su administrativno-birokratske procedure ono što često same prijavljuju kao najveću prepreku u ostvarivanju svojih prava.

Zbog toga jeključni problem nepostojanje propisa koji bi štitili njihova prava i omogućili jednostavnu i brzu promenu ličnih dokumenata. Gayten-LGBT je 2013.godine izradio Model zakona o rodnom identitetu koji za cilj ima zaštitu i unapređenje prava trans osoba. Ovim Modelom uređuje se pravo na izražavanje rodnog identiteta, zabrana diskriminacije trans osoba, pravo na zdravstvenu zaštitu, zabrana obavezne sterilizacije, prava iz radnog odnosa, prava na bračni i porodični život, na zaštitu ličnih podataka i posebno pravo na promenu dokumenata, odnosno pravo na promenu oznake pola, promenu imena i promenu jedinstvenog matičnog broja.

Od trenutka kad započnu život u skladu sa sopstvenim rodnim identitetom, trans osobe se nalaze u pravnom vakuumu. Naime njihov fizički izgled nije u skladu sa podacima koji se nalaze u ličnim dokumentima. Tada im je ugroženo pravo na rad i zapošljavanje, obrazovanje, zdravstvenu zaštitu, a moguće su i razne komplikacije u svakodnevnom životukada se zahteva pokazivanje ličnih dokumenata.

Jedini način da lična dokumenta odgovaraju rodnom identitetu osobe, je da ona prilagodi pol i da nakon obavljene hirurške intervencije zatraži nova dokumenta. U međuvremenu, dok se hormonska terapija i hirurška intervencija ne završe, a to traje i po nekoliko godina, osoba poseduje dokumenta koja ne odgovaraju njenom rodnom identitetu. Takođe, veliki je broj trans osoba koje ne žele da izvrše hiruršku intervenciju, pa je njima trajno onemogućeno da imaju odgovarajuća dokumenta.

Da bi se za trans osobe promenila trenutna situacija pri susretu sa administracijom, potrebno je da se uvedu brže i jednostavnije procedure za pravno priznavanjerodnog identiteta. Administracija ječesto nefleksibilna, što zbog ustaljenih praksi koje je potrebno menjati, što zbognepoznavanja ove teme.Tako se često iznad osnovnih ljudskih prava trans osoba stavljaju striktna pravila procedure.

Donošenje zakona o rodnom identitetu je izuzetno važno zbog nedostatka zakonske regulative i zbog visoke nesenziblisanosti društva i institucija.Ovo za posledicu ima odbacivanje trans osoba od njihovih porodica, prijatelja, okoline i visoku izloženost svim oblicima nasilja i nemogućnost ostvarivanja prava ili njihovo ostvarivanje u mukotrpnim odnosima.

Usvajanje Zakona o rodnom identitetu olakšalo bi rad državnih institucija u različitim situacijama koje se tiču trans osoba gde sada postoji pravna konfuzija. Takođe usvajanjem Zakona, nacionalno zakonodavstvo bi bilo usklađeno sa međunarodnim konvencijama i preporukama međunarodnih institucija u pogledu zaštite prava trans osoba i drugih manjina. Sve je veći broj zemalja u Evropi i svetu koje omogućavaju trans osobama punu zastitu i ostvarivanje prava, kao i brže i jednostavne pravno-administrativne procedure bez ikakvih medicinskih preduslova.

*Model zakona o rodnom identitetu koji je predložila organizacija Gayten-LGBT možete pronaći na veb stranici www.transserbia.org

Tekst je nastao u okviru projekta „TRANSparentno" organizacije Gayten-LGBT i partnerske organizacije Centar za ljudska prava i studije razvoja (CHRDS) kao deo projekta „Stvaranje tolerancije i razumevanja prema LGBT populaciji u srpskom društvu" koji finansira Ministarstvo spoljnih poslova Kraljevine Norveške, a sprovodi Kancelarija za ljudska i manjinska prava.

Stavovi izneti u tekstu, kao i sadržaj teksta ne predstavljaju nužno stavove Kancelarije za ljudska i manjinska prava.

Ukupno komentara: 0


Sva polja su obavezna.



Sva izdanja