Da li želite da preuzmete Nedeljnik android aplikaciju?

DA | NE

Esej

Šta bi bilo od hrvatskih Srba bez rata devedesetih: Sa Z-4 u 21. vek

Autonomija za Krajinu bila je vezana za rešenje budućeg ustavnog uređenja Bosne i Hercegovine. SAD, Britanija i Nemačka svakako ne bi dozvolile održavanje Republike Srpske sa današnjim ovlašćenjima, a posebno ne u ovim granicama da je opstala nekakva Krajina.
Piše: Čedomir Antić
Datum: 01/03/2016

Šta bi bilo od hrvatskih Srba bez rata devedesetih: Sa Z-4 u 21. vek

Foto: Profimedia

Plan Zagreb 4 (Z-4) bila je mirovna inicijativa koju je u jesen 1994. pokrenuo američki ambasador u Hrvatskoj Piter Galbrajt. Ovim planom je predviđeno da Srbi u Hrvatskoj dobiju široku teritorijalnu autonomiju. Činile bi je oblasti Gline i Knina koje bi bile povezane koridorom preko Slunja. Srpska oblast zvala bi se "Krajina". Autonomija bi bila zagarantovana u oblasti školstva, kulture, energetske politike, turizma, trgovine, poreza i policije. Međunarodne ugovore Krajina bi mogla da sklapa jedino uz odobrenje Zagreba, ali joj odobrenje ne bi bilo potrebno u slučaju sklapanja ugovora sa drugim srpskim državama ili entitetima. Monetarna politika bila bi pod kontrolom Narodne banke Hrvatske, a Krajina bi imala pravo na korišćenje sopstvene valute. Krajiški novac bi imao paritet sa hrvatskom kunom i bio bi u ravnopravnoj upotrebi. Specijalni ustavni sud bi bio sastavljen od dvoje sudija iz Krajine, dvoje iz Hrvatske i troje članova iz inostranstva koje bi imenovao predsednik Suda pravde EU.

Krajina bi morala da poštuje zakone Republike Hrvatske. Krajina bi imala pravo na korišćenje svoje zastave i grba. Prema ovoj zamisli, trebalo je da istočna Slavonija, Baranja i zapadni Srem budu vraćeni pod vlast Zagreba. Takođe, više od 40% teritorije zapadnih delova RS Krajine - "ružičaste zone" - ne bi ostalo u granicama srpske autonomije. Predsednik Hrvatske Tuđman je odbio ovaj predlog. Dozvoljavao je uspostavljanje teritorijalne autonomije, bez oznaka državnosti, za kotare Knin i Glina i kulturnu autonomiju za Srbe u ostatku Hrvatske. Ipak, hrvatske vlasti nisu u potpunosti odbacile plan, pa su 30. januara 1995. odgovorile da će on biti razmotren.

Rukovodstvo RSK je odbilo i da primi ovaj plan, čak i nakon posete trojice ambasadora Kninu 30. januara 1995. godine. Početkom avgusta, neposredno pre operacije "Oluja", krajiški premijer Milan Babić je u razgovoru sa američkim ambasadorom izrazio spremnost da prihvati plan Z-4. Tada je Srbima ponuđena mogućnost samo da se bezuslovno predaju.

Tokom prethodne dve decenije, nakon "Oluje", agresije i rušenja Krajine, česte su bile primedbe u javnosti zato što nije bio prihvaćen plan Z-4. Zaista, u odnosu na stanje u kom se srpski narod našao posle 1995, autonomija projektovana u Planu Z-4 čini se kao nedostižan ideal. Treba međutim reći da su pred ostvarenjem tog plana stajale nekolike prepreke koje su svaka pojedinačno onemogućavale njegovu primenu.

Da je Plan Z-4 ponuđen srpskom narodu u Hrvatskoj uoči proglašenja nezavisnosti Hrvatske 1991. a pre krvoprolića koje je i podstakla pristrasna politika SAD i Nemačke, te da je od početka krize Srbima garantovana kulturna autonomija, verovatno ne bi došlo do rata, velika većina Srba ne bi bila prognana iz hrvatskih gradova i radikalizovana, a granice RS Krajine ne bi bile određene uz velike žrtve i gubitke. U istoriji se nikada nije dogodilo da jedna država - koliko god bila mlada, nepriznata i slaba - sama odustane od 50% svoje teritorije i 60% svog stanovništva. Krajina, kakva je projektovana Planom Z-4, prostirala bi se na oko 12,8% teritorije Republike Hrvatske. U njoj bi živelo svega oko 166.000 Srba. U takvoj Krajini bili bi okupljeni najsiromašniji krajevi Hrvatske, budžet iz poreza bio bi i u miru verovatno za najmanje trećinu niži od onog koji je u ratu sama uspevala da sakupi RS Krajina. Reč je o svega 37 miliona maraka iz 1990. (što je manje od sadašnjeg budžeta grada Zenice u FBiH).

Čak i da je prihvatila autonomiju u okviru Hrvatske, Krajina bi se teško održala sama u političkom i privrednom okruženju. Verovatno bi u uslovima visoke mobilizacije i konsenzualnog odbacivanja od strane hrvatske javnosti novouspostavljena Krajina vremenom bila razvlašćivana na sličan način, samo brže i uspešnije nego Republika Srpska. Sredstvo razvlašćivanja bio bi Specijalni ustavni sud za Krajinu. Učešće birača iz Krajine u predstavničkim ustanovama Republike Hrvatske nikako ne bi garantovalo status Krajine. Sa deset, odnosno devet poslanika u domovima Sabora, koliko bi do izbora imenovala predstavnička tela Krajine i najmanje jednim ministrom u vladi Hrvatske, Krajišnici bi bili uticajni i zaštićeni u meri u kojoj su to danas Srbi u privremenim ustanovama Kosova.

Prepreka funkcionisanju Republike Hrvatske i Krajine bila bi i uspostavljanje "samoupravne administracije" u "oblastima drugog dela". Reč je o ostatku nekadašnje RSK, gde bi na kompaktnim teritorijama gde srpski narod čini većinu iznad 60% stanovništva, te zemljištu Krajine gde je hrvatsko stanovništvo prisutno u istoj meri, političke vlasti morale da obezbede većinu službenika i učitelje iz redova većinske nacije.

Izvesno je, mada zagovornici plana Z-4 danas to ne spominju, i da je autonomija za Krajinu bila vezana za rešenje budućeg ustavnog uređenja Bosne i Hercegovine. SAD, Britanija i Nemačka svakako ne bi dozvolile održavanje Republike Srpske sa današnjim ovlašćenjima, a posebno ne u ovim granicama da je opstala nekakva Krajina. Umesto Republike Srpske, očuvanje Krajine verovatno bi ostavilo mogućnost za postojanje jednog ili nekoliko teritorijalno nepovezanih srpskih kantona u BiH. Nije čak izvesno ni da bi Krajina izbegla egzodus. Svakako da bi uspostavljanje samouprave na prostorima koja bi bila vraćena pod hrvatski suverenitet pratile zloupotrebe, pa možda i progon, kao što se i dogodilo u sarajevskim opštinama sa većinskim srpskim stanovništvom koje su pripale Federaciji BiH. Nezadovoljstvo većine Srba bilo bi opasnost za mir i očuvanje Krajine predviđene planom Z-4, ali da li bi SR Jugoslavija mogla i želela da reaguje ukoliko bi hrvatska vojska i policija u vreme neke krize u Krajini ili agresije NATO iz 1999. brzom akcijom osvojila srpsku autonomiju?

Autonomna Krajina je dakle i u povoljnijim okolnostima imala male izglede da opstane tokom dužeg razdoblja. Verovatnije je da bi je kombinacijom pritisaka, korumpiranja njenog vođstva, progona Srba u ostalim krajevima Hrvatske i manipulacijama povratka hrvatskih izbeglica iz Krajine, uz pomoć policijskih pa i vojnih pritisaka, vlade iz Zagreba u povoljnom trenutku zaposele i ukinule. Paradoksom istorije, moguće je da bi primenili istovetne mehanizme kojima je Milošević ograničio kosovsku i vojvođansku paradržavu, koje su pak u Hrvatskoj bile tako rado viđene i visoko cenjene.

Zamislimo, međutim, da je autonomna Krajina ipak opstala do našeg vremena. Siromašna i bez potpore srpskih kantona iz BiH (ili rascepkane i slabe Republike Srpske kakva je predviđena planom Kontakt grupe iz 1994. koji je upravo bio propao uoči Galbrajtove ponude), te Srbije koja bi je tokom razdoblja tranzicije i reformi zapostavila i svakako ne bi držala među prioritetima kakva je danas RS... Kako bi mogla stajati izolovana Krajina u Hrvatskoj u uslovima u kojima i posle pobede u ratu i prijema u EU i NATO tamo vladaju duboko nezadovoljstvo i frustracija? Da li bi u državi kojoj je trebalo deset godina da podigne putokaz sa natpisom "Beograd" iko primao krajiški novac? Uključivanje Hrvatske u EU postavilo bi pitanje njenog političkog sistema i funkcionalnosti. Kao i u slučaju BiH, ustavni sud u kome većinu daju sudije iz EU tumačio bi sve sporove na štetu Krajine a po volji Berlina i Zagreba. U Krajini bi konačno na vlast došla generacija kojoj je baš kao i Svetozaru Pribićeviću i komunističkoj generaciji posle čistke iz 1950. "dosta Beograda". Za Srbe u Hrvatskoj/Krajini "približavanje" Zagrebu značilo je uvek pre svega asimilaciju.

A šta bi se dogodilo da je Krajina, radi nekih američkih ili nemačkih interesa, te uz pomoć Srbije, ipak dugoročno opstala? Ko bi mogao da spreči Istru da i sama zatraži prava koja u centralizovanoj Hrvatskoj nema? Opstanak Krajine - možda i ne tako slavan kakvo je danas postojanje Republike Srpske - najverovatnije bi duboke podele u hrvatskom narodu vremenom pretvorio u antagonizam koji bi vodio u dugotrajan i težak bratoubilački, građanski rat.

 


Ukupno komentara: 7



Sva polja su obavezna.



milossan
14.03.2016 - 19:10
Podvala
Sve je to bilo jasno istog momenta kada je plan stavljen na sto. Kada ga danas neko u Srbiji pominje kao bolje rešenje za hrvatske Srbe, ne mora dalje da progovara. Jadnim, prognanim ljudima jedina alternativa je bila asimilacija, utapanje u hrvatski narod.
opet
20.03.2016 - 20:53
de malo
nisu hrvatski Srbi , vec Srbi Krajisnici, bar nase novine neka prenose valjano
hrvat obični
29.05.2016 - 21:42
Ha - "sami pali - sami se ubili".
Pa, vi Srbi sa prostora RH ni na koji način ne možete smisliti hrvatsku državu. E upravo ste i završili tako kako ste završili - plan Z4 ili bilo kakav plan za vas je trebao biti prihvatljiv kad pogledate tu svoju \"zamišljenu\" državu.pa ona nikako nije mogla opstati.......recimo blizu ste Osjeka a niste u Osjeku isto je sa Vinkovcima,Karlovcem.Siskom,Gospićem.Zadrom,Šib enikom i sl.
Vilko
05.08.2016 - 08:23
Koliko_sati@yahoo.com
Uvek se pitam, da li su Hrvati svesni, sta bi se dogodilo, da posle 1945. godine nije opstala Jugoslavija? Hrvatska bi bila velicine danasnje Crne Gore, a Zagreb pod vojnom upravom kao Berlin! Nedoklani Srbi po tzv. NDH su pristali, na ZAVNOH-u i ZAVNOBIH-u da ih deo zivi u Hrvatskoj, a deo u BiH, u Jugoslaviji, cime je Hrvatska izbegla denacifikaciju i parcanje na srpski i hrvatski deo, zbog genocida koji su hrvatski fasisti, ustase, uradili nad Srbima. I kada su Srbi izbaceni iz ustava Hrvatske, kao kostutivni narod, onaj narod koji je stvarao tu drzavu, cije to drzava jeste bila, Hrvati umesto da vecinski to sprece, oni su podrzali. Ostalo je istorija 90ih ..
medjunarodno
11.08.2016 - 15:30
hrvatski srbi
nikad nisam procitala da se kaze srpski hrvati, mislim na hrvate iz srbije, ali se gotovo uvek kao i u ovom tekstu pise \"hrvatski srbi\"
prognanik iz hrvatskog grada
11.08.2016 - 15:30
Z-4
Plan Z4 je bio totalna podvala..ha\"sami pali sami se ubili\"..ko god da jesi srami se zbog svoga pisanja...vecina srba iz hrvatske je bila itekako svesna da hrvatska nikad ne bi dozvolila ma ni najmanji komadic hrv,. teritorija,da pripada srbima, ma koliko srbi bila vecina..nije to srbija da se od nje otkidaju delovi kako koji manjinski narod pozeli...ps. samo da ti jos kazem, koliko sam voljela RH, danas nemam ni gram ljubavi za nju, cak ni tamo gde sam se rodila....procitah ovih dana negde, jedan mladic posle pada krajine rekao...\"sramim se svoje domovine hrvatske i svoga srpskog porekla\".izdali su ga i jedni i drugi...
Marcus
14.08.2017 - 13:52
Asimilacija
Sto je lose u asimilaciji? Prirodan proces.