Da li želite da preuzmete Nedeljnik android aplikaciju?

DA | NE

Kolumna

Srpska Kazablanka: Od svih gradova na svetu, oni su izabrali baš Beograd

Kako će se završiti film? Kao melodrama, sapunica, komedija ili horor?
Piše: Aleksandar Apostolovski
Datum: 15/10/2017

Srpska Kazablanka: Od svih gradova na svetu, oni su izabrali baš Beograd

Foto Profimedia

Šta je Aleksandar Vučić naručio od svog protokola, za izlazak u grad? Beli smoking i crnu leptir-mašnu ili pionirsku maramu? Da li je, vežbajući, izgovorio promuklim i setnim glasom: "Zar su od svih gradova na svetu morali da izaberu baš ovaj?", kad su mu javili da Kurt Volker, nekadašnji analitičar CIA prekomandovan u Stejt department, i misteriozni operativac Kremlja Vladislav Surkov stižu u Beograd, a potom odlaze na tajnu lokaciju i pregovaraju o ukrajinskoj krizi.

Sasvim je moguće da je Vučić čuo i reči koje su ga dodatno omađijale: "Majku mu božju, nekadašnji perspektivni četnički dečače, vidiš li kako je lepo kad postaneš mladi partizan?" Verovatno je maršal prozborio koju i o politici nesvrstavanja koja četiri decenije kasnije, u balkanskom univerzumu u kojem Srbija pluta sama, bez ostalih naroda i narodnosti, vaskrsava kao formula strateškog opredeljenja ka Evropskoj uniji, uz održavanje prijateljskih odnosa sa Rusijom i Kinom i razvijanje odnosa sa Vašingtonom i pored različitih otvorenih pitanja. Ili rana, kako god vam drago.

Nisam morao da se bavim paranormalnim aktivnostima pre dve godine i gledam u pasulj, mešam karte ili eventualno buljim u staklenu kuglu, kada sam lakonski predvideo da su Amerikanci i Rusi ponovo izabrali Beograd za geopolitičku, diplomatsku i špijunsku eksteritoriju na kojoj će praviti različite dilove, pod kodnim nazivom "susreti na Elbi".

Bilo je samo potrebno povezati nekoliko događaja koji su se ponavljali u pravilnim razmacima, kako bih zaključio da Amerima i Rusima nedostaje Rikova kafana, skriveno mestašce gde će Putinovi i Trampovi izaslanici crtati nove sfere interesa, kako se stvari ne bi otrgle kontroli, a svet vratio u ledeno doba i pored globalnog zagrevanja.

 

Posle svakog dolaska Rusa ili Amerikanaca u prestonicu, odmah ili istovremeno, stižu i oni drugi. Tako su članovi Trilateralne komisije stigli odmah pošto je Beograd napustio Vladimir Putin, a po pljusku marširala srpska vojska


Otuda je manje važno šta su šaptali na uvo jedan drugome Volker i Surkov, dvojica obaveštajaca i diplomata vrhunskog ranga, kao što nije naročito bitno da li im je neki ovdašnji lokalni Sem na harmonici dugmetari, umesto za klavirom, svirao pesme o neuzvraćenoj ljubavi. Kao što je manje važno, ali ne i manje komično, zamisliti Vučića u smokingu koji dublira razočaranog emigranta Rika Blejna, vlasnika noćnog kluba naslonjenog na rame harmonikaša, na mestu gde se okupljaju avanturisti, begunci, izbeglice, lake žene i špijuni.

Rik se, valjda je to poznato, predstavlja kao neutralan tip koji želi da ostane van svega, što dalje od ništavnog sveta koji prezire. Na kraju, kada je svoju vernu ljubu ispratio na avion, s jednim od preobraćenih bitangi pobegao je na slobodnu teritoriju, uz početak jednog divnog prijateljstva.

Ali hajde da vidimo kako će se završiti srpski rimejk "Kazablanke". Bez obzira na to da li Vučić u kafanu dolazi sa smokingom ili crvenom maramom, cilj mu je da ta koprodukcija što duže traje i žanrovski se pretvori u sapunicu, umesto u horor, jer će zainteresovanost producenata za iznajmljivanje kafane biti jednako proporcionalna njegovom opstanku na mestu vlasnika skrivenog ugostiteljskog objekta.

To znači da nas čekaju dva scenarija. Jedan je nada da ćemo dobro istrgovati i ostati netaknuti u postmodernističkom bipolarnom svetu novog hladnog rata. Druga mogućnost, s obzirom na naš tradicionalni trgovački talenat, kada smo na svakoj aukciji istorije odlazili da kupimo zlatnu polugu, a vraćali se s ciglom, mogući je predznak katastrofe.

Sećam se trenutka kada su na Ušću, gde se ne ulivaju samo dve reke, već i dve ideologije, dve religije i dva univerzuma, na samoj liniji razdvajanja između istoka i zapada, u isto vreme boravili generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg i dobrovoljci Donbasa. Beogradsko dete Jens, koje je od kuće pobeglo u NATO, tada je obavestio Vučića da se ukida zabrana leta za srpske avione na jugu Srbije, a dvodnevni boravak genseka zapadne vojne alijanse usledio je posle posete Vučića Rusiji, gde je od Dmitrija Medvedeva dobio ruski smartfon, a od Putina nešto što znaju samo njih dvojica.

I, gle slučajnosti, Stoltenberg je u jednoj od poseta Beogradu bio veče uoči posete Vučića Kini, gde tadašnji premijer nije otišao po fejk satove, niti po projekte velikog kanala koje je negde izgubio Toma Nikolić, već se u Peking uputio kako bi ugradio Srbiju na trasu Puta svile kojim Si Đinping stvara novi megaprojekat u ime šefova CK KP Kine koji šire moć drevnog crvenog carstva ka srcu Evrope.

I, rekoh, tih dana je bila neuobičajena gužva u Beogradu, iako ulice nisu bile raskopane. Beše tu i Jens, ali i grupa iz Saveza dobrovoljaca Donbasa koja je, doduše, bila manje upadljiva u medijskom javnom prostoru, iako u Beograd nisu došli kao ilegalci. Na konferenciji za štampu u strogom centru grada, momci iz Donbasa ponudili su saradnju srpskim dobrovoljcima na budućim razvojnim projektima. I tu nije bio kraj neuobičajenom ukrštanju geopolitičkih paralelnih galaksija.

Početkom decembra 2015. godine, Srbija je kao predsedavajuća OEBS-a bila domaćin ministarske konferencije na koju su došli ruski šef diplomatije Sergej Lavrov, tadašnji američki državni sekretar Džon Keri i njihov turski kolega Mevlut Čavušoglu. Ova tri čoveka su važna, jer se samit održao pošto su turske vazdušne snage oborile ruski "suhoj" i šta god da su tada čavrljali Rus i Turčin u nekom od beogradskih salona - a čitav svet je načuljio uši da nasluti da li će kriza između Moskve i Ankare prerasti u otvoreni sukob - događaji koji su usledili, pokazali su staro pravilo. Da stvari nisu onakve kako na prvi pogled izgledaju.

Beogradsko šaputanje Lavrova i Čavušoglua može se smatrati početkom jednog divnog prijateljstva između Putina i Erdogana koje je potvrđeno nakon neuspešnog vojnog puča, kada je turski predsednik volšebno napustio svoj apartman u Marmarisu pre nego što su po njega došli pučisti. Poslednjih godina, s prilivom turista u Beograd, odvija se i interesantno diplomatsko ukrštanje gostiju.

 

Čekaju nas dva scenarija. Jedan je nada da ćemo dobro istrgovati i ostati netaknuti u postmodernističkom bipolarnom svetu novog hladnog rata. Druga mogućnost je predznak katastrofe


Posle svakog dolaska Rusa ili Amerikanaca u prestonicu, odmah ili istovremeno, stižu i oni drugi. Tako su članovi Trilateralne komisije stigli odmah pošto je Beograd napustio Vladimir Putin, a po pljusku marširala srpska vojska. I svi su ministri herojski kisnuli, gledajući u Vučića. Prvi put smo videli zalizanog Tasovca. Samo je Palma stavio kesu na glavu. I to, zamislite, na sopstvenu.

Međutim, čim su se Rusi spakovali, naišli su trilateralci. Ali ne da bi posmatrali maketu "Beograda na vodi". Kako Trilateralu inače smatraju svetskom vladom u senci, njeni istaknuti članovi su to želeli da demonstriraju na taj način što su za mesto samita izabrali upravo Palatu "Srbija" i svečane salone gde je Putin razgovarao s Vučićem. Bilo mi je jasno, jer sam se šetkao na oba događaja. I kada je Vladimir Vladimirovič obilazio nekadašnje građevinsko čudo Titovog doba, s kancelarijama velikim kao sportske hale, zvano SIV, i kada se ispijalo vino na diskretnom svečanom večernjem prijemu trilateralista na kojem je pozdravni govor održao Ivica Dačić. Kao na balu s maskama, proruski čovek se obraćao proameričkim igračima iz senke. Ali takav povlašćeni ili prokleti status, kako god hoćete, Beograd je imao i u prošlosti.

Kada sam pričao sa Leonidom Petrovičem Rešetnjikovim, nekadašnjim direktorom Ruskog instituta za strateška istraživanja, penzionisanim na funkciji načelnika analitičke uprave ruske spoljne obaveštajne službe, naslednice mitskog KGB-a, jedan od starih mozgova ruskih špijuna, u plaštu moskovskog Bžežinskog, rekao mi je da je svoju karijeru obaveštajca počeo negde u isto vreme, ali baš na istom mestu, kao i Vilijam Bil Montgomeri.

Kao operativac, skitajući po Knez Mihailovoj, lunjajući po pijacama i kupujući knjige na štandovima, upoznavao je grad gde ste na Festu mogli da sretnete Roberta de Nira, a u hotelu "Metropol" najtraženijeg teroristu sveta, Karlosa Šakala, koga je pratio tadašnji mladi operativac Jovica Stanišić.

Da li su se tada vremenski i zanatski poklapale Montijeve i Leonidove misije? I šta je za to vreme u Beogradu radio Monti kojeg po povratku iz Vijetnama, gde je ratovao u džungli s vijetkongovcima prsa u prsa, Amerikanci degažiraju u Beograd, u prestonicu svih špijuna. On stiže prvi put sredinom sedamdesetih, kao najpoverljiviji čovek legendarnog Lorensa Iglbergera, ili "Lorensa od Srbije", koji je, u stara dobra vremena, važio za pokrovitelja mladog beogradskog bankara Slobodana Miloševića, u projektu "Jugo Amerika"... Posle Beograda, Monti odlazi u Moskvu, kao trgovački ataše, ali je sigurno da tamo nije prodavao Rusima parfeme na crno.

Ni sada nas ne napušta. Bilo je samo pitanje vremena kada će promeniti agregatno stanje, te od ambasadora, pa potom biznismena, postati blizak Aleksandru Vučiću.

Poznajem mnoge koji misle da je Monti ponovo uključio svoje pojačalo u Beogradu, gde se, osim ruskih kagebeovskih igračina najvišeg ranga, poslatih od samog Putina, okuplja još poneko iz moćnog zapadnog sveta, kao što je to Dejvid Petreus, nekadašnji šef CIA i glavnokomandujući američkih snaga u Avganistanu koji kao zaštitni znak investicionog fonda KKR učestvuje u kupovini medija u regionu. I, konačno, ko je Rik u beogradskom noćnom klubu zatvorenog tipa i kakva će biti njegova sudbina?

Ko će biti sledeći gosti i hoćemo li konačno biti zadovoljni bakšišem koji nam ostave? Tražio sam iste odgovore pre dve godine. Film, dakle, još traje, kao i ova kolumna koja je rimejk ondašnje.


Ukupno komentara: 1



Sva polja su obavezna.



Boki
22.10.2017 - 23:17
Suton
Sve dok takvi posetioci budu u Beogradu sa strahopoštovanjem i ponizno primani, za kolumniste će biti dovoljno zanimljivog materijala, u Srbiji će biti sve mračnije i sumornije!