Da li želite da preuzmete Nedeljnik android aplikaciju?

DA | NE

Istorija

Srbijo, srećan ti 13. jul, dan nezavisnosti

Više je razloga zbog kojih se nezavisnost ne obeležava kao u drugim državama. Jedan od razloga je svakako to što se u srpskoj istoriji Berlinski kongres nije uvek doživljavao kao apsolutno, ili u dovoljnoj meri pozitivan istorijski događaj
Datum: 13/07/2017

Srbijo, srećan ti 13. jul, dan nezavisnosti

Foto Profimedia

Ako se u Crnoj Gori 13. jula obeležava dvostruki praznik - dan završetka Berlinskog kongresa 1878. godine, kada su predstavnici velikih sila stavili potpise na odluku o priznavanju nezavisnosti balkanskim kneževinama Srbiji, Crnoj Gori i Rumuniji, i dan dizanja ustanka 1941. godine kada su (budući) partizani i četnici zajedno krenuli u okršaj protiv fašizma - onda kafanski humor nalaže da se tog dana obavezno naruči dupla (istoimena) loza.

U Rumuniji se nazdravlja 10. maja, tada se obeležava Dan nezavisnosti ili Dan kralja, u znak sećanja na 1877. godinu kada je nezavisnost proglašena, u vreme ratova koji će dovesti do Berlinskog kongresa, kao i na krunisanje kralja Karola I 1881. godine.

Jedino se u Srbiji ne ovlaže grla u znak sećanja na dan kada je moderna srpska država prvi put u novije doba stekla međunarodno priznanje.

Više je razloga zbog kojih se nezavisnost ne obeležava kao u drugim državama (sve države u regionu slave neki dan nezavisnosti, uključujući i za Republiku Srpsku sporni praznik u BiH). Jedan od razloga je svakako to što se u srpskoj istoriji Berlinski kongres nije uvek doživljavao kao apsolutno, ili u dovoljnoj meri pozitivan istorijski događaj, iako je Srbiji ponudio mnogo bolja rešenja od prethodnog Sanstefanskog mira pod patronatom Rusije.

Pre svega zbog tadašnje sudbine Bosne i Hercegovine, koja je kao protektorat pala u ruke Austrougarskoj i time osujetila ideju za ujedinjenjem tamošnjih Srba sa maticom i obesmislila napore tamošnjih ustanika u doba srpsko-turskih ratova koji su neposredno prethodili. Drugi razlog, koji se nadovezuje, jeste to što se Berlinski kongres doživljavao kao tekovina obrenovićevske vladavine, što je na kraju 19. i početkom 20. veka samo po sebi predstavljalo nešto negativno, imajući u vidu osporavanja proaustrijske politike koja je vođena, koja je bila jedna od posledica Kongresa i koja je, na kraju, i stvorila nezadovoljstvo što će dovesti do smene dinastija.

Apsurd je što neki drugi državni simboli baštine upravo taj period obnove nezavisnosti i obnove Kraljevine Srbije - grb i himna. Savremenije razloge zbog kojih Srbija ne slavi svoje sticanje nezavisnosti treba tražiti u turbulentnoj istoriji 20. veka. Nezavisnost koju sada Srbija uživa nije nezavisnost za koju se borila. Ova nezavisnost, obnovljena 2006, nije osvojena - ona je Srbiju zatekla. Uostalom, zar nije tu nezavisnost Srbija uložila kao zalog u projekat zajedničke države koji će se svim "ulagačima", a najviše i najvećem akcionaru - Srbiji, najviše i obiti o glavu? Kada smo je tako lako poklonili, možda zaista i ne treba da se slavi.

Tek, Srbija je na današnji dan pre 139 godina postala nezavisna od Otomanskog carstva. Živeli!

 

NA KIOSCIMA JE NOVI NEDELJNIKA, DIGITALNO IZDANJE DOSTUPNO NA NOVINARNICA.NET

SVIM ČITAOCIMA NA POKLON NJUJORK TAJMS NA SRPSKOM JEZIKU

 


Ukupno komentara: 0



Sva polja su obavezna.