Da li želite da preuzmete Nedeljnik android aplikaciju?

DA | NE

Kolumna

Sofijski bumerang: Pored prijatelja kao što je Bugarska nama neprijatelji proširenja nisu ni potrebni

Borisovu je neko trebalo da objasni da vitalne političke ciljeve u EU ne mogu da diktiraju, realizuju ili stimulišu male i srednje članice. Klima za proširenje EU promenila se drastično u poslednjih šest meseci
Piše: Željko Pantelić
Piše Željko Pantelić
Datum: 25/05/2018

Sofijski bumerang: Pored prijatelja kao što je Bugarska nama neprijatelji proširenja nisu ni potrebni

Samit EU - Zapadni Balkan u Sofiji bio je totalni fijasko koji je pokazao da pored prijatelja kao što je Bugarska, nama neprijatelji proširenja nisu ni potrebni. U megalomanskim zamislima bugarskog premijera Bojka Borisova skup u Sofiji je trebalo da bude "Solun 2", a on se pretvorio u veliki bumerang. Umesto da bude zamajac procesu integracija, vodeće države članice EU su ga iskoristile da relativizuju i ponište pozitivne elemente iz Strategije EK.

Bugarska je napravila više štete nego koristi Srbiji na njenom putu u EU. Pre nego što je najavila organizaciju samita u Sofiji, Bugarska je morala da konsultuje Berlin i Pariz oko ciljeva i dometa samita. Zatim je trebalo odvagati da li bi samit sa takvim rezultatima bio koristan ili kontraproduktivan. Vlada Bojka Borisova nije ništa od toga uradila i brzopleto je lansirala priču o samitu kao o "Solunu 2". Prvi hladan tuš za Bugare je stigao u februaru kada su im Nemci jasno stavili do znanja da od toga nema ništa. Zatim je usledio "smeč" francuskog predsednika Makrona u EP sa rečenicom da neće biti novog proširenja bez reformisane EU.

Borisovu je neko trebalo da objasni da vitalne političke ciljeve u EU ne mogu da diktiraju, realizuju ili stimulišu male i srednje članice. Klima za proširenje EU promenila se drastično u poslednjih šest meseci. Vratili smo se u začarani krug kovanice "enlargement fatigue". Najjače i najbogatije zemlje su za usporavanje procesa proširenja, dok ga najslabije i najsiromašnije podržavaju, a sve odluke o proširenju se donose konsenzusom.

Nemačka je ušla u tranzicionu fazu. Među demohrišćanima je u toku zauzimanje pozicija za borbu ko će naslediti Merkelovu. Po svoj prilici, u CDU će pobediti tvrdo krilo, nenaklonjeno proširenju EU i reformama EU koje bi vodile ka federalizaciji.

Makron je posle govora u EP sam sebi odsekao odstupnicu. Pariz će usporavati proces proširenja kako ne bi došao u neprijatnu situaciju da mora da blokira kandidate koji su ispunili sve uslove. To će već u junu osetiti na svojoj koži Albanija i Makedonija kad budu videle odlaganje odluke za davanje datuma početka pregovora, Kosovo za viznu liberalizaciju, a Srbija i Crna Gora u broju otvorenih ili zatvorenih poglavlja. Belgija, Holandija i skandinavske zemlje će nastaviti da miniraju proces proširenja i da ga odugovlače blokadama, često radeći to u svoje ime ali za račun Nemačke i Francuske. Nije iznenađenje da se, pored Francuske, upravo zemlje Beneluksa i Skandinavije protive preporuci EK da Makedonija i Albanija dobiju datum za početak pregovora.

London je bio najveći i najjači zagovornik politike proširenja EU. Naš region je kolateralna šteta pobede populističkih snaga na referendumu o izlasku UK iz EU. Italija nije imala snage da nametne svoje viđenje ZB ni sa proevropskim vladama, a to će biti još manje moguće sa evroskeptičnim dvojcem Di Majo - Salvini. Španija je zbog Kosova od saveznika u politici proširenja EU postala njena prepreka.

Zemlje Višegradske grupe, Austrija, Bugarska, Rumunija, Hrvatska, Grčka svojim brojem, značajem i snagom imaju kapacitet da uspore dodatno proces proširenja na ZB, ali su potpuno irelevantne za njegovo ubrzanje.

Na kraju, ne funkcioniše ni pretnja Kinom, Rusijom i Turskom, koju često koriste naši lideri u razgovorima sa evropskim zvaničnicima. ZB nije prioritet ruske politike, služi samo kao moneta za potkusurivanje sa EU, Turska nema kapacitete da se nametne kao ktitor regiona, a interesi Kine nisu u direktnoj koliziji sa evropskim. Uz to, region je praktično već inkorporisan u NATO. Albanija i Crna Gora su već članice, Makedonija će postati odmah po postizanju dogovora sa Grčkom oko imena, a NATO snage se nalaze na Kosovu i u BiH. Tako da u Briselu mogu mirne duše da tolerišu i rusofilsku propagandu koristeći Taliranovu maksimu: "Politika nije ništa drugo do mućkanje naroda pre upotrebe."

 

 

 

 

 

 


Ukupno komentara: 0



Sva polja su obavezna.