Da li želite da preuzmete Nedeljnik android aplikaciju?

DA | NE

Društvo

Slučaj porodice Dabović: Od nasilnog oca do nasilnih partnera

Priča o porodici Dabović priča je o svim žrtvama koje su ostale zatočenici svojih zlostavljača (jer u ovom slučaju nije to samo otac), o svima onima koji najčešće veći deo, ako ne i ceo život ostaju žrtve koje su "krive"
Piše Zorica Markovi
Datum: 09/06/2018

Slučaj porodice Dabović: Od nasilnog oca do nasilnih partnera

Foto: Facebook Screenshoot

Bivša košarkašica i najstarija od sestara Dabović, Jelica Dabović, imala je posebnu hrabrost kada je odlučila da progovori i napiše knjigu "Tajna jednog osmeha", u kojoj otkriva sve kroz šta prolazi jedna žrtva seksualnog i fizičkog, i emocionalnog, i svakog drugog nasilja. Kako je sve krenulo od porodice, u priličnoj meri je odredilo i njen kasniji život, a sama Jelica kaže da je progovorila posle toliko vremena jer "zlostavljane žene", kao što je i ona sama, "žive u strahu da će ispasti nemoralne i krive". "Skrivamo istinu, štitimo zlostavljače, ali upravo to ja želim da promenim, da podržim i ohrabrim žrtve."

Priča o porodici Dabović priča je o svim žrtvama koje su ostale zatočenici svojih zlostavljača (jer u ovom slučaju nije to samo otac), o svima onima koji najčešće veći deo, ako ne i ceo život ostaju žrtve koje su "krive". Problem je što se taj obrazac nasilnog ponašanja koji počne u porodici i ne završava u porodici, već se prenosi na sve ostale odnose, a žrtvu uglavnom nema ko da osnaži, već je ućutkuje.

Psihoterapeutkinja dr Marina Paunović kaže da, kada govorimo o nasilju, najčešće se radi o višestrukim disfunkcionalnim porodicama u kojima, uglavnom, osim nasilja postoje i neki drugi poremećaji u ponašanju: alkohol, kocka, delinkvencija, zanemarivanje, seksualno zlostavljanje...

Sa kulturološkog aspekta, ovo je priča o patrijarhalnoj porodici, moćnom ocu kao glavi kuće i porodici sa tri ćerke i jednim sinom, ističe naša sagovornica. "Kad kažemo kulturološki, onda mislimo na poseban odnos koji je dozvoljen i prihvaćen u odnosima posebno prema ćerkama, majkama, odnosno posebno prema sinovima. Sramotnije je da se porodica raspadne, važnije je kako ona izgleda spolja nego kako izgleda i šta se dešava unutar nje. O tome se ne priča. Sve to u cilju očuvanja porodice po patrijarhalnom modelu."

Kod nasilja, opet, postoji takozvani transgeneracijski model, koji ukazuje da se nasilje javlja kroz više generacija. Dr Marina Paunović ističe da u takvim slučajevima osobe funkcionišu po naučenom i doživljenom modelu. U svakoj od porodica taj transgeneracijski i kulturološki model je jedan od najmoćnijih, kako kaže naša sagovornica, jer drži relacije od generacije do generacije. U tom slučaju, partneri, ponašanja, rodne uloge muškarca i žene, sve je uređeno po tom modelu. "Ako otac tuče, njega je tukao njegov otac te on normalno tuče i svoju decu, i tako dalje. Deca biraju osobe koje su takođe imale iskustva sa nasiljem, zbog čega se nasilje i lakše razume unutar njihovih odnosa, te na neki način i normalizuje. I kako je sama ova žena izjavila, sestre su izabrale partnere koji su bili na neki način nasilni."

Kako je u sve to upleten sport, uspeh, moć, novac, dr Marina Paunović kaže da se o sportu i svim ovim kategorijama najčešće govori sa stanovišta uspeha, ali da zaboravljamo da kažemo da se "u mnogim sportovima, u međusobnim relacijama, kriju takođe nasilno ponašanje, skrivena seksualna bizarnost i sloboda, tajne u tim odnosima pod parolom postizanja uspeha... Demonstracija moći, gde je novac takođe na posebnom mestu jer je odlika ne samo moći nego i pozicije u sistemu".

 

 

 

 

 

 


Ukupno komentara: 0



Sva polja su obavezna.