Da li želite da preuzmete Nedeljnik android aplikaciju?

DA | NE

Kultura

Senke nad Balkanom: Kako je zaista tekla trgovina opijumom u Jugoslaviji između dva rata

Proizvođači opijuma u Povardarju između dva svetska rata zadovoljavali su 43% potražnje legalne svetske prerađivačke industrije, dok je kasnija tursko-jugoslovenska kooperacija pokrivala čak 80% svetskih potreba
Datum: 10/11/2017

Senke nad Balkanom: Kako je zaista tekla trgovina opijumom u Jugoslaviji između dva rata

Foto promo

"U svojim kritikama upućenim kreativnom timu serije, gospodin Andrej Tarasjev, predsednik Društva za očuvanje spomena na Ruse u Srbiji, izričito je odbio navode da su se ruski emigranti bavili ovim poslom. Ne samo da su to radili nego su bili vrlo uspešni i imali veoma dobro razrađenu mrežu. ", piše u atorskom tekstu za novi broj Nedeljnika Dejan Stojiljković, pisac i saradnik na scenariju za seriju "Senke nad Balkanom"

Stojiljković navodi da je glavni među "belim" Rusima za šverc opijuma preko Beograda bio hemijski inženjer Josif Raskin, u "talu" sa izvesnim Mihajlom Stamburovskim (stanovao u Stiškoj 28), ekspertom za rudarstvo, i Avčenikovim - službenikom arhiva Ministarstva zdravlja Kraljevine SHS.

"Ovaj poslednji je bio zadužen za falsifikovanje dozvola za uvoz i izvoz droge. Inače, opijum i njegovi derivati krijumčareni su vozom 'Orijent ekspres' na međunarodnoj liniji Istanbul-Beograd, a u iste svrhe korišćena je linija preko Kelebije gde je opijum prebacivan u Mađarsku.

Ipak, cela ova krijumčarska mašinerija srušila se 1932. godine kada je policija upala u stan Stamburovskog i izvršila premetačinu. Otkriveno je da su glavni saradnici Raskina u Evropi bili Leon Goldštajn, u Parizu, i Mihel Šnejerson u Berlinu. Raskin ih je snabdevao drogom na veliko, a oni su je rasturali preprodavcima na malo. Koliko je posao cvetao govori podatak da je Raskin u jednom trenutku tražio da mu Stamburovski preko svojih veza i vezica izdejstvuje dozvolu za uvoz čak tri tone morfijuma. Raskin je uhapšen 1932. godine dok je putovao od Sofije ka Hamburgu i tu se otkrilo da je njegov 'poslovni prijatelj' bio i peruanski konzul Karlos Fernandez Bakula, falsifikator čekova i lopov", piše između ostalog Stojiljković.

On u tekstu za Nedeljnik piše o istorijskim izvorima koji su bili inspiracija za kreatore serije.

"U seriji 'Senke nad Balkanom' pukovnik Đolović (Nikola Đuričko) žali se inspektoru Tanasijeviću kako niko više ne pamti velika dela iz rata i herojstvo srpskog naroda već svi govore o Kraljevini SHS kao zemlji šverca i opijuma. I zaista, istoričar Vladan Jovanović, koji nam je bio stručni konsultant za seriju, još 2013. napisao je zanimljiv članak naslovljen 'Rađanje Balkanske Kolumbije'. Ta odrednica nije nikako preterana, jer o ovoj kriminalnoj raboti ima dosta materijala u fondovima Arhiva Jugoslavije. On je, zahvaljujući građi koja mu je bila dostupna, računajući došao do neverovatnog podatka - proizvođači opijuma u Povardarju između dva svetska rata zadovoljavali su 43 odsto potražnje legalne svetske prerađivačke industrije, dok je kasnija tursko-jugoslovenska kooperacija pokrivala čak 80 odsto svetskih potreba.

Prosto neverovatno. A još neverovatnije zvuči podatak da je u krijumčarsku mrežu bila uključena i država. Još od 1919. pa sve do početka tridesetih, glavni posrednici u izvozu makedonskog opijuma bili su konzulati Kraljevine SHS u Marselju, Parizu, Bazelu, Londonu, Bostonu i Čikagu. Kupci su se obraćali njima direktno kako bi izbegli posredovanje solunskih Jevreja, konzulati bi potom kontaktirali sa Ministarstvom trgovine i industrije a ono bi onda angažovalo ovlašćene izvoznike. Naravno, sprega izvoznika i političara bila je tesna, pa bi pravo na izvoz dobijao onaj koji bi imao najbolje veze u političkom vrhu ili 'podmazao' gde treba.

Dilovanje droge bio je zaista unosan posao, njime su se bavili i vlasnici skopske fabrike alkaloida Ognjanovići. Tokom dvadesetih švercovali su opijum umesto šarplaninskog kačkavalja; a toliko su razgranali biznis da su ih američki zvaničnici tridesetih godina optužili za nelegalnu proizvodnju i izvoz heroina, preteći Jugoslaviji uvođenjem embarga", napisao je Stojiljković.

OPŠIRNIJI TEKST O KRIJUMČARENJU OPIJUMA U JUGOSLAVIJI IZMEĐU DVA RATA, ČITAJTE U NEDELJNIKU KOJI JE NA KIOSCIMA OD 9. NOVEMBRA, ILI U DIGITALNOM IZDANJU KOJE JE DOSTUPNO NA NOVINARNICA.NET

 

 


Ukupno komentara: 0



Sva polja su obavezna.