Da li želite da preuzmete Nedeljnik android aplikaciju?

DA | NE

Kultura

Senka Dostojevskog nad Vukom Draškovićem: Aleksandar od Jugoslavije i reinkarnacija poeme Veliki inkvizitor

Dok njegove proleterske brigade seju smrt Srbijom i srpskom prestonicom, Veliki inkvizitor socijalizma Josip Broz, sa svojim drugovima, proslavlja pobedu na dedinjskom bregu
Piše dr LJUBOMIR RANKOVIĆ
Datum: 08/10/2018

Senka Dostojevskog nad Vukom Draškovićem: Aleksandar od Jugoslavije i reinkarnacija poeme Veliki inkvizitor

Foto Nedeljnik

Vuk Drašković, ovenčan slavom najčitanijeg pisca sredinom osamdesetih prošlog veka, u jednom od brojnih intervjua, upitan koja imena predstavljaju njegovo književno „sveto trojstvo“, bez dvoumljenja je odgovorio: Na prvom mestu Dostojevski, na drugom Dostojevski i na trećem, opet, Dostojevski. Nad celim književnim stvaralaštvom ovog najtiražnijeg jugoslovenskog i srpskog romanopisca, nadvija se svetla senka velikog Rusa. Od Noža do novog romana Aleksandar od Jugoslavije, koji je ovih dana izašao iz štampe u izdanju Lagune u fascinantnom početnom tiražu od 20.000 primeraka.

Ovo je, bez sumnje, među najboljim, ako ne i najbolji Draškovićev roman. Visokim umetničkim dometima, suptilnim prikazima i analizama krupnih istorijskih ličnosti i događaja burne epohe prve trećine kontroverznog XX veka, ovo delo spada među najbolje istorijske romane naše književnosti.

Dajući druge, odajemo sebe“, zapisao je jedan slavni pisac. Ovaj roman, osobito svojim epilogom Post mortem, koji je briljantni kreščendo istorijske sage o velikom Kralju, odaje autorovu svesnu ili podsvesnu zavisnost i uslovljenost Dostojevskim. Poema Veliki inkvizitor, predstavlja idejno i tematsko čvorište romana Braća Karamazovi, koju je Fridrih Niče nazvao „biserom svetske književnosti“, ugnezdila se u završnom poglavlju Draškovićevog romana frapantno upadljivo, kao krilata bela ptica na vrh odžaka belog kraljevskog dvora.

U seviljsku tamnicu u koju je zatočen Hristos, Veliki Inkvizitor – španski katolički kardinal silazi u ponoć. Izgovara dugi monolog u kome razotkriva široku ideološku i socijalnu platformu katolicizma. Racinalizujući uzvišenu ideju bratstva i jednakosti jevanđelskog hrišćanstva, sa ciljem uspostavljanja vladavine nad celim svetom, rimsko hrišćanstvo sagradilo je „ateističku kulu vavilonsku“. Time je udarilo temelje evropskom teorijskom socijalizmu, koji je u suštini, po rečima Dostojevskog: „najistinitiji i najdirektniji nastavak katoličke ideje, njeno potpuno i krajnje ostvarenje“.

Prestavnik tog i takvog socijalizma, privezavši lukavo i vešto svoj mali revolucionarni čamac za moćni ratni razarač ruske crvene armije, uplovio je rekom srpske krvi u oslobođeni Beograd i usidrio se na Dedinju, u domu kraljevske dinastije Karađorđevića. Dok njegove proleterske brigade seju smrt Srbijom i srpskom prestonicom, Veliki inkvizitor socijalizma Josip Broz, sa svojim drugovima, proslavlja pobedu na dedinjskom bregu.

Autor romana podiže ga iznenada sa pobedničke gozbe i krišom odvodi pred veliki portret Kralja Aleksandra u dvor, iz koga je Kralj krenuo na svoje poslednje putovanje u Marselj. Aleksandar je na portretu u uniformi pešadijskog pukovnika, uzdržanog osmeha na usnama, vazda gotovim za ratnu komandu. Broz u maršalskoj uniformi dugo stoji pred njim. Posmatra i ćuti. Onda otpočinje dugi monolog koji sažima dramu celog romana i istorijsku dramu države Jugoslavije, sa projekcijom groteskne sudbine Srba u njoj. Osobito posle nje.

Ceo monolog, po tonu i dramskoj napetosti, ambijentu i atmosferi, na nivou je visoke umetničke vrednosti „poeme“ o Velikom inkvizitoru Ivana Karamazova. Impozantna figura glavnog junaka dominira scenom celog romana, kao što je za života dominirala istorijskom pozornicom epohe. Velika istorijska tema i grandiozna ličnost Kralja ratnika i tvorca Jugoslavije, velikim umetničkim darom i nadahnućem, živo su dočarani i privlačno predstavljeni savremenom čitaocu. To novom književnom ostvarenju Vuka Draškovića daje univerzalni karakter i značaj, i roman Aleksandar od Jugoslavije, svrstava u klasike, ne samo naše, već i evropske književnosti.

U posveti Jovanu Dučiću u „crvenoj knjizi“ pripovedaka, Andrić je napisao: „Kad bi nešto bilo mogućno da jednom bude zaboravljeno vaše ime i izgubljeno vaše delo, tvrdo verujem da bi neki daleki naraštaji, htijući da izraze ono što je najlepše u njima, progovorili jezikom vaše poezije i našli iste vaše reči“.

Ako se nekom učinilo, da je u ovom našem apsurdnom rijaliti vremenu, izgubljeno delo i zaboravljeno ime, najveće harizme svetske književnosti – Fjodora Mihailoviča Dostojovskog, roman Vuka Draškovića ohrabriće ga i uveriti da velika dela kulturne i književne baštine čovečanstva nisu mrtvi i okamenjeni idoli. Svojom nenadmašnom umetničkom snagom, ona predstavljaju večne uzore i žive izvore, snažne pokretače i neiscrpna nadahnuća budućim pregaocima i stvaraocima.

Večni Dostojevski i legenda Veliki inkvizitor, doživeli su svoju reinkarnaciju u romanu Vuka Draškovića, Aleksandar od Jugoslavije.

To je sudbina velikih pisaca i velikih književnih dela.

dr LJUBOMIR RANKOVIĆ



Ukupno komentara: 4



Sva polja su obavezna.



Milovan
08.10.2018 - 16:49
bez mene
Toliko loš čovek i političar da ovoga puta, ni na kraj pameti mi nije, da pročitam njegov roman.
Jovan Dragišić
08.10.2018 - 16:50
Jugoslavija san i vizija
Jasno kao dan se čitanjem dobrih knjiga otvaraju polja za razmišljanje i naravno pojavljuju se misaoni ali i nesuvisli komentari. Ima onih koji knjige koriste da nešto u sebi poprave a ima i onih koji ih koriste da se razračunavaju sa samima sobom, piscem, njegovom ličnošću itd. Vuk uvek izazove reakciju. I kritiku. Manje smislenu a mnogo više ostrašćenu. Zato je interesantno pročitati ovakav tekst. Nije ostrašćen, govori pohvalno ali ne udvarački. Jer, ne pravi od Vuka idola. Piše o knjizi i o piscu knjige, ali i o glavnom liku i svima nama onakvima i ovakvima.
Milorad Lukić
08.10.2018 - 23:28
Pop Ljuba
Rankovic, jedan od retkih originalnih u SPO.
Vjekoslav
08.10.2018 - 23:31
Najveći
Srbija je danas brendirana kao antieuzemlja, zemlja diktatora Slobodana i drugih iz te svere sve do Tita. A da li je interes zemlje promena imidža, s obzirom da se kunemo u EU put (iako nam mrska vojska EU-nato)? Kralj Aleksandar je upravo ličnost koja bi Srbe predstavila u drugom svetlu kao narod koji je krčilo put evropskom savezu i pritom imao dobre odnose i sa muslimanima (Turcima). Sve u svemu ta tek stvorena kraljevina bila je među prvima koja je širila današnje civilizacijske i EU vrednosti. Ovo shvata jedino Vuk Drašković a drugi su uvek bili drugi od 90-te. Svi posle stanu na Vukov put a zaborave ko je prvi birao pravi put i krčio staze i bogaze komunizma.