Da li želite da preuzmete Nedeljnik android aplikaciju?

DA | NE

Kolumna

Ruske marionete

Zapadom duva zloćudni vetar. Svi izbori posmatraju se kroz prizmu Rusije. Bilo da su u pitanju Tramp u Sjedinjenim Državama, Džeremi Korbin u Ujedinjenom Kraljevstvu, ili kandidati međusobno toliko različiti kao Žan-Lik Melonšon, Fransoa Fijon i Marin Le Pen u Francuskoj, dovoljno je da se posumnja u vaše antiruske mere, ili u zavere koje Moskva pozajmljuje od Centralne obaveštajne agencije (CIA) - institucije čiju je nepogrešivost i besprekornost nemoguće dovesti u pitanje - pa da vas optuže za služenje interesima Kremlja.
Piše: Serž Alimi
Datum: 19/01/2017

Ruske marionete

Devetog februara 1950, na vrhuncu Hladnog rata, jedan do tada marginalni republikanski senator zagrmeo je: „U rukama držim spisak dve stotine i pet lica za koja državni sekretar zna da su članovi Komunističke partije, a koja i pored toga i dalje rade u Stejt departmentu i utiču na njegovu politiku." Džozef Makarti tim se rečima zloglasnim tonom upisao u istoriju Sjedinjenih Država. Pomenuti spisak nije postojao, ali su talas antikomunističke histerije i čistke koje su usledile bili stvarni - upropastivši živote hiljada Amerikanaca.

Ove godine na tapetu se našla ni manje ni više do patriotska lojalnost samog budućeg predsednika Sjedinjenih Država. Kao da kabinet prepun vojskovođa i milijardera ne pruža sasvim dovoljno razloga za strepnju od njegovog preuzimanja funkcije. Čini se, ipak, da su Demokratska partija i brojni zapadni mediji opsednuti suludom idejom o tome da je Donald Tramp zapravo „marioneta Kremlja (1)". Kao i o tome da je za njegov izbor zaslužno hakovanje informatičkih podataka, orkestrirano iz Rusije. Mnogo je vode proteklo od makartističke paranoje, pa ipak, Vašington post je odlučio da je oživi, zabrinut zbog „više od dve stotine sajtova koji, svesno ili ne, objavljuju rusku propagandu ili njene odjeke" (24. novembar 2016).

Zapadom duva zloćudni vetar. Svi izbori posmatraju se kroz prizmu Rusije. Bilo da su u pitanju Tramp u Sjedinjenim Državama, Džeremi Korbin u Ujedinjenom Kraljevstvu, ili kandidati međusobno toliko različiti kao Žan-Lik Melonšon, Fransoa Fijon i Marin Le Pen u Francuskoj, dovoljno je da se posumnja u vaše antiruske mere, ili u zavere koje Moskva pozajmljuje od Centralne obaveštajne agencije (CIA) - institucije čiju je nepogrešivost i besprekornost nemoguće dovesti u pitanje - pa da vas optuže za služenje interesima Kremlja. U takvoj klimi nije teško zamisliti kakva bi se bujica ogorčenosti sručila na Rusiju da je kojim slučajem ona, a ne Sjedinjene Države, bila ta koja je prisluškivala telefon Angele Merkel, ili da je Gugl umesto Državnoj bezbednosnoj agenciji (NSA) milijarde podataka privatnih korisnika interneta predao Moskvi. Ne premerivši ironiju sopstvene opaske, predsednik Barak Obama na sledeći je način zapretio Rusiji: „Oni moraju da shvate da sve što nam urade, možemo i mi njima da uradimo (2)."

Vladimir Putin ne smeće s uma činjenicu da je Vašington u stanju da vrši uticaj na politiku neke druge države. Na proleće 1996, bolesni i alkoholisani ruski predsednik, (korumpirani) tvorac društvenog haosa u svojoj zemlji, preživeo je neslućenu nepopularnost jedino zahvaljujući glasnoj političkoj i finansijskoj podršci zapadnog kapitala. I pravovremenom punjenju glasačkih kutija. Boris Jeljcin, miljenik demokrata Vašingtona, Berlina i Pariza (uprkos tome što je iz tenka gađao ruski parlament i na stotine ljudi oterao u smrt), tako je ponovo izabran. Trideset prvog decembra 1999. godine, odlučio je da svu vlast prepusti svom lojalnom premijeru, bajnom Vladimiru Putinu...

 

PREVOD: Matija Medenica

(1) Prema rečima Robija Muka, tadašnjeg šefa kampanje Hilari Klinton, ABC News, 21. avgust 2016.

(2) Konferencija za štampu, 16. decembar 2016.

 

 


Ukupno komentara: 0



Sva polja su obavezna.