Da li želite da preuzmete Nedeljnik android aplikaciju?

DA | NE

Istorija

Revolucija koja nas je vratila u prošlost: Zašto i danas živimo Osmu sednicu (9)

"To je bila retrogradna, konzervativna revolucija koja je istoriju vratila unazad. Milošević je postao njen simbol, a mi i danas živimo u političkom i društvenom modelu koji je on kreirao"
Piše Veljko Miladinović
Datum: 25/10/2017

Revolucija koja nas je vratila u prošlost: Zašto i danas živimo Osmu sednicu (9)

Foto-dokumentacija "Borbe"

Gde počinje Miloševićeva vlast, tamo će se, naposletku, i završiti. A upravo u događajima oko Osme sednice iscrtaće se linija Miloševićeve politike koja nas i danas do krajnjih granica (kako državnih, tako i metaforičnih) opterećuje.

"A imate Stambolića i Dragišu Pavlovića koji su govorili da promene mogu da se izvrše samo kroz institucije sistema. I Stambolić uspeva u tome. Hteo je da problem Kosova reši preko jugoslovenskog nivoa, da obezbedi podršku federacije. Međutim, istorijski tok koji je izneo Miloševića govorio je da Kosovo treba da bude srpsko pitanje, a ne jugoslovensko. I tu za Miloševića nije bilo diskusije, on ni sa kim nije hteo da o Kosovu razgovara van sopstvene političke matrice koja je godinama ponavljala da je Kosovo unutrašnje pitanje Srbije. On se toga držao do 1999. godine. I zato je uostalom Kosovo i izgubljeno", kaže istoričar Kosta Nikolić.

Drugi bitan događaj koji je odredio istoriju Srbije s kraja 20. veka jeste pokretanje antialbanske histerije u Srbiji, a ključni je zločin u paraćinskoj kasarni 3. septembra 1987, kada je Albanac Aziz Keljmendi ubio četiri, a ranio šest pripadnika JNA.

"I srpski mediji, najuticajniji tada, TV Beograd i Politika prelaze na Miloševićevu stranu. Traži se radikalna promena stanja na KiM i ljudi u vlasti koji to mogu da sprovedu. Milošević se nudi, a ustalasalo javno mnjenje ga prihvata", kaže Nikolić.

Milošević se izdigao kao nacionalni vožd na kosovskom pitanju. Na kosovskom pitanju je Srbija najviše i poražena. Ne samo gubitkom rata i teritorije, već i činjenicom da je to bitka koju i danas vodimo. Najčešće sami sa sobom.

Upravo na Osmoj sednici je iscrtana Miloševićeva politika koja će biti glavna nit njegove vladavine.

Istoričar Kosta Nikolić kaže da svi ključni elementi političke filozofije i političkog narativa koji je postavio Slobodan Milošević sa kratkim prekidom od 2001. do 2003. žive i danas.

"Milošević je pokrenuo revoluciju u vreme kada su se dešavale revolucije na istoku Evrope, kada se rušila čitava epoha. Te revolucije težile su ka liberalnom modelu demokratije, gledale su u budućnost, u neko novo, do tada nepoznato društvo. Revolucija Slobodana Miloševića gledala je 'unazad', ona je put u budućnost projektovala kao povratak u prošlost. Ta revolucija podrazumevala je i upotrebu nasilja. To nasilje kasnije je kulminiralo - najpre je bilo primenjeno unutar SK Srbije, pa unutar srpskog društva, da bi se na kraju pretvorilo u opšti konflikt i rat u Jugoslaviji. Zbog toga je to bila retrogradna, konzervativna revolucija koja je istoriju vratila unazad, s nesagledivim negativnim posledicama. Slobodan Milošević je postao njen simbol, a mi i danas živimo u političkom i društvenom modelu koji je on kreirao."

 

OSTALE NASTAVKE FELJTONA POGLEDAJTE OVDE


Ukupno komentara: 1



Sva polja su obavezna.



Lune
12.11.2017 - 15:19
Revolucija ?
Hm,hmm..svi,rezultati,efekti,posledice, razbijanja jedne \" srednje razvijene zemlje\", ukazuju,da smo u dugom nizu godina,izlozeni upravo kontrarevoluciji,basbozluka,primitivaca, u. svim,pa i ideoloslim segmentima,drustva i drzave.