Da li želite da preuzmete Nedeljnik android aplikaciju?

DA | NE

Magazin

Recept za sreću: Masku za disanje stavite prvo sebi

Teško je biti srećan u teškim vremenima. Eksperti znaju da je sreća povezana tesno sa time koliko se dobro oporavljamo posle teških trenutaka i zato su posvetili sva istraživanja da shvate zašto se neki bolje i brže oporave, a neki zaglave u depresiji i anksioznosti. I znaju kako da budemo bolji u tome. Nova istraživanja kažu da možemo da utreniramo mozak da bolje podnosi teška vremena. Istrajnost ili otpornost na nevolje je veština, tačnije set veština, ne samo da se prođe kroz teška vremena nego i da napredujemo posle njih
Datum: 03/01/2018

Recept za sreću: Masku za disanje stavite prvo sebi

Profimedia

Tuširajući se tokom jutra, tih nekoliko minuta ukoliko ste se razbudili, ili kasnije tokom doručka i kafe razmišljaćete o poslu, o sastanku koji sledi, o ispitu, o susretu sa nekim, već dugo iščekivanom; preletećete dnevni raspored o tome šta vas čeka. U jednom trenutku ćete to svakako učiniti. Možda je raspored toliko gust da treba ugurati sve u njega. Sve osim trenutka "biti srećan".

Sve što imamo napravljeno je da nas učini, između ostalog, i srećnijima, i očekujemo da se sreća pojavi kao naručena pica.

Kada smo još deca, drugi upravljaju našom srećom, kaže Barbara Fridrikson, psiholog sa Univerzitea Severna Karolina: prvo roditelji, pa onda prijatelji. A onda odrastemo, i niko nam ne govori kako da učinimo da dan bude dobar. I tu je jedan trik: treba ostati srećan dok balansiramo između posla, dece, računa i još više posla.

Prema Harvardovoj studiji, sreća privremeno zamire kada žene napune oko 40 godina i ponovo se javlja oko pedesete godine. Za muškarce se taj pad javlja oko 52. godine. Niko još nije sasvim objasnio zbog čega je to tako, ali veruje se da, žene recimo, najviše zanemaruju sebe u tim godinama, rastrzane između svih obaveza i onoga što se zahteva od njih, odgajanja dece i negovanja ostarelih roditelja, i tada se možda osećaju kao da život prolazi pored njih, kaže Vivijan Diler, klinički psiholog iz Njujorka.

Ali tu je uvek isti savet kao i kod uputstva u avionu: "stavite prvo sebi kiseonik", tj. prvo morate vi biti srećni.

Ipak, jureći ono što ultimativno mislimo da nas čini srećnima, upropašćujemo sopstvene šanse da stignemo dotle. Harvard i magazin "Tajm" potrudili su se da baš detaljno istraže šta nas to čini srećnima: naše misli, naš život i naša duhovnost, napravivši neku vrstu udžbenika i vodiča za to kako biti srećan.

Ali, kao i u svemu ostalom, sreća nema jednu veličinu i nije je moguće prekopirati.

Neke strategije, ipak, uspevaju.

 

Moderan čovek ne zna da funkcioniše drugačije nego da multitaskuje. Nismo završili jedan posao, a u mislima smo se prebacili na drugi. Toliko se trudimo da očistimo "to do" listu da je odmah punimo drugim ciljevima koje treba štriklirati. To radimo jer verujemo da će ishod automatski voditi do sreće. Ali ne vodi


Profesor Majkl Norton sa Harvarda, koautor knjige "Happy Money", kaže da nam nova odeća, televizor ili aparat za kafu neće kupiti sreću, već ćemo biti srećni ako uložimo u nova iskustva, kao što su koncerti, hobiji, časovi... u ono što se pamti i što može ponovo da se prizove u sećanje. To je zato što ljudi žele maksimum zadovoljstva i životne snage iz društvenih veza. Čak i posle nekoliko meseci, prisećanje na te događaje činiće vas srećnima, kaže Norton.

On kaže da nema ništa loše od toga da smo pomalo materijalisti povremeno, ali da "nam je muka od svega što imamo sve vreme" i da nije rešenje u takvoj vrsti zadovoljstva.

Uče nas i da treba da "popravimo sebe", da doživimo bolju verziju sebe, da je učinimo efikasnijom i boljom, ali mnogo je veća sreća u uživanju u onome u čemu ste dobri, kaže Vilbald Rač, profesor psihologije sa Univerziteta u Cirihu. Tada se fokusirate na ono bolje i to će vas učiniti spremnijim da postignete uspeh.

Teško je, međutim, biti srećan u teškim vremenima. Eksperti znaju da je sreća povezana tesno sa time koliko se dobro oporavljamo posle teških trenutaka i zato su posvetili sva istraživanja da shvate zašto se neki bolje i brže oporave, a neki zaglave u depresiji i anksioznosti. I znaju kako da budemo bolji u tome. Nova istraživanja kažu da možemo da utreniramo mozak da bolje podnosi teška vremena. Istrajnost ili otpornost na nevolje je veština, tačnije set veština, ne samo da se prođe kroz teška vremena nego i da napredujemo posle njih. Sa malo vežbe, neuronaučnici tvrde da možete da promenite "mozak" i da ga učinite otpornijim, kaže Sautvik, profesor psihijatrije na Jejlu. Zaboravite ono da ćete znati od čega ste napravljeni kad dođu nevolje, već možete da izbildujete um da podnese pritisak. Postoji više načina da stres ili traumu učinimo takvom da nas ne izbaci iz šina, ali ne postoji samo jedna formula za svakoga. Svakako, oni koji teže puštaju emocije i emocionalne procese, zaglavljeni su u anksioznosti i depresiji. To kako reagujemo na male stresore, kad ne ide kako bismo hteli, pokazuje kako se suočavamo sa velikim. Suočiti se sa strahom je prvi dobar korak u jačanju. Izlazak iz komforne zone. Takođe, način na koji donosimo odluke na dnevnom nivou može da pomogne ako je konstantan. Jaka mreža prijatelja i kontakata ključna je za istrajnost. "Potrebna vam je podrška", kaže Sautvik.

Studija je pokazala da i fizičko vežbanje čini čoveka mentalno jačim. To je zato što podstiče stvaranje novih neurona, koji su najčešće bukvalno uništeni stresom, a i mozak manje emocionalno reaguje. Važno je i rasteretiti um od pregorevanja. Učite nove stvari kad god možete, i pokušajte da sebe ne kažnjavate ili opterećujete prošlošću. Možda će zvučati ludo, ali oslobađanje uma zaista oslobađa i emocije. I tu dolazimo do onoga što se danas naziva meditacijom, a u stvari je oslobađanje uma.

Moderan čovek ne zna da funkcioniše drugačije nego da multitaskuje. Nismo završili jedan posao, a u mislima smo se prebacili na drugi. Toliko se trudimo da očistimo "to do" listu da je odmah punimo drugim ciljevima koje treba štriklirati. To radimo jer verujemo da će ishod automatski voditi do sreće. Ali ne vodi.

To da se koncentrišemo na realizaciju ciljeva nije obavezno negativno, jer postići ih jeste dobra stvar. Ali problem nastaje kada odlažemo sreću jer imamo sve više stvari koje treba uraditi, i to se pretvara u radoholizam. Naša iluzuja da nešto -- sreća, novac, uspeh -- može da nas trajno ispuni, vodi nas u ne baš toliko sreće. Ako radite kao manijak, dobićete unapređenje, onda i veću platu, a to će smanjiti probleme sa finansijama, i kod kuće, i vašu anksioznost, a onda ćete biti konačno srećni. Ali postoji problem: stalni fokus na sledećem i stalni pokušaji da budete uspešni sprečiće vas da budete uspešni koliko volite i stvoriće haos u vašem telu i umu. Možda spolja deluje da imamo sve, a u stvari smo pregoreli. Multitasking umesto da nam pomogne da postignemo ciljeve, u stvari nas sprečava da uradimo sve onako kako bismo najbolje.

Paradoksalno, usporiti i fokusirati se na ono što se dešava u tom trenutku, biti prisutan, kako je to popularno reći, učiniće vas uspešnijim. "Živeti u momentu" ili "carpe diem" -- "uhvati dan", učiniće vas produktivnijim i srećnijim, i dodaće vam ono zbog čega ćete biti privlačniji drugima jer ste neopterećeni: harizmu. Jer preopterećenošću škodimo i sopstvenom dobru i sopstvenom zdravlju.

Istraživanja pokazuju da kad smo usaglašeni i koncentrisani na ono što radimo, mnogo više uživamo u toj aktivnosti. Ako se rasplinete u nekoliko drugih pravaca, osećaćete se mnogo više pod stresom i smlavljeno. Prema studiji psihologa Metjua Kilingsvorta i Danijela Gilberta sa Harvarda, odrasli provedu samo 50 procenata svog vremena u sadašnjem momentu. Drugim rečima, mi smo odsutni polovinu svog života. Rezultati su pokazali da ma šta radili, makar i to što ne volimo, ako se koncentrišemo na sadašnji trenutak, osećaćemo se srećnije. Zašto? Zato što u potpunosti osećamo stvari koje se dešavaju oko nas, nismo u žurbi da što pre realizujemo nešto, usporavamo, i zaista smo sa ljudima sa kojima smo.

Kada dođu teška vremena, podrška zajednice, naučnici kažu - posebno podrška religiozne zajednice (i tu dolazimo do onoga koliko je važno u šta verujemo) -- jeste izuzetno važna.

Daleko od toga da priželjkujemo da se razbolimo ili neke probleme, ali kroz teškoće, dolazi do pozitivnih emocionalnih promena, uključujući i promenu prioriteta u životu i samosvesnost i samopouzdanje.

Svi bežimo od problema i daleko od toga da želimo sebi loše, ali studija je pokazala da teskobna vremena imaju glavni uticaj na pozitivne emocionalne promene, uključujući i nove prioritete u životu i više samopouzdanja. Često su negativna iskustva ta koja nam pomažu da rastemo i učimo, što je ključno za sreću, kaže Sonja Ljubomirski, profesor psihologije na Univerzitetu Kalifornija i autorka dela "Mit o sreći".

Istraživanje je pokazalo da je 40 procenata onoga što određuje našu sreću to kakve izbore načinimo, a da su samo deset posto okolnosti, kao što su prihodi ili lepota. Ostalih 50 procenata čini naša nasleđena sklonost ka sreći. Ona je pokazala i da je sreća tesno povezana sa zdravljem: sa dugovečnošću, boljim podnošenjem i manjim rizikom od hroničnog bola, boljim imunitetom i zdravijim srcem.

Najopasnije je, kako kažu, porediti se sa drugima. Treba zapamtiti jedno: mi nikada nismo zadovoljni. Novac može da usreći, ali sreća ne raste obavezno sa visinom primanja. I politička uverenja mogu da utiču na sreću, i pogled na život, u zavisnosti od toga da li ste zadovoljni ili niste vlašću, izborom, i sl. Mladost je, svakako, precenjena, jer su najmanje srećni oni u dvadesetima, a mnogo srećniji oni stariji, posle pedesete. Sreću mogu da uvećaju one obične aktivnosti koje potcenjujemo.

Oni koji šetaju ili voze bicikl srećniji su od onih koji voze ili idu busom na posao, pokazala je studija iz 2012. godine. Možda to nije uvek izvodljivo, ali treba znati zbog čega je tako: kada ljudi kontrolišu vreme koje utroše na putovanja, i endorfin iz aktivnosti je u naletu. Svakako, oni koji su zahvalni na svakodnevnoj bazi, osećaju mnogo više zadovoljstva.

Davanje takođe više usrećuje, kaže dr Norton. U stvari, davanje novca usrećuje, ali mnogo više usrećuje činjenje stvari drugima, pokazalo je istraživanje.

Nekada i gledanje filmova koji nas rasplaču čini da se osećamo bolje. Možda je prvi utisak da nam je loše, ali autorka studije Silvija Knobloh Vestervik sa Univerziteta u Ohaju kaže da "tuga koju osećamo, na primer, posle gledanja filma o nemogućoj ljubavi, može da podstakne da razmišljate o svojim vezama i da cenite ono što imate".

 

Jedno je biti srećan jer ste postali roditelj, a drugo je suočavati se sa svakodnevnim izazovima roditeljstva. I zaista, biti roditelj može da bude izvor sreće i ispunjenosti, i pored sveg tog svakodnevnog stresa, jer daje smisao životu. Ali istraživanje pokazuje da roditeljstvo samo po sebi niti usrećuje niti unesrećuje


E sad, kako ogromna većina, posebno u Srbiji, veruje da je porodica najveća sreća i da treba živeti za porodicu, vraćamo se na savet "prvo stavite sebi masku za kiseonik".

Generalno, ljudi u braku su srećniji od onih koji nisu sa partnerom, ali rezultati nisu dovoljno jasni kada se dodaju deca (41 posto srećni u braku bez dece naspram 36 sa decom, 17 procenata su samohrani roditelji). Najveća sreća za mnoge je dan kada su postali roditelji, i svi im čestitamo, niko im ne kaže: srećne ti neprospavane noći, sve pelene, sav stres, sve brige i teškoće roditeljstva. Jedno je biti srećan jer ste postali roditelj, a drugo je suočavati se sa svakodnevnim izazovima roditeljstva. I zaista, biti roditelj može da bude izvor sreće i ispunjenosti, i pored sveg tog svakodnevnog stresa, jer daje smisao životu. Ali istraživanje pokazuje da roditeljstvo samo po sebi niti usrećuje niti unesrećuje. Ako želite da budete roditelj jer želite da budete srećni, zaboravite na to, kažu naučnici u "Tajmu". Generalno, roditelji zaista više razmišljaju o sreći, smislu života i ispunjenju, ali to ne radi za svakog roditelja. Mladi i samohrani roditelji su nesrećniji nego njihovi vršnjaci koji su sami. Majke i žene bez dece osećaju se isto. A opet, što više dece neko ima, to oseća više zadovoljstva u životu, kao i samu svrhu. Međutim, oni se ne izjašnjavaju obavezno kao srećniji. Zato je to lepa, ali i individualna stvar. Baš kao i brak.

Istraživači sa Nortvestern univerziteta pratili su sreću 120 parova i došli do sledećeg zaključka: oni koji su postavljali sebi pitanja preispitujući svoj brak iz ugla treće osobe i kako to može da unapredi vezu, smanjili su stres izazvan svađama i bili su srećniji. Zato je važno biti proaktivan, kaže autor studije Eli Finkel, profesor psihologije, baš kao i u svemu.

A šta ako jednostavno "nismo takvi"? Ako smo pesimističniji po prirodi, ako smo nevoljni, neraspoloženi veći deo vremena, "grumpy"?

"Foliraj" sebe najbolji je savet. Možda niste u fazonu da se kezite kad vam se ne kezi, ali ako naterate sebe da se osmehujete, vaše telo će reagovati, i to vrlo pozitivno, pokazala je studija Univerziteta Kanzas. Razlog? Niko ne zna, ali koga je briga ako deluje? Nagađa se da to usporava rad srca tokom stresa i smanjuje samu tenziju. Tuga i povremeno loše raspoloženje su takođe prirodni. Nijedan čovek ne može da bude srećan sve vreme. Možda su to i najbolje od svih vesti. Spavati više, uspraviti se dok hodate, vežbati i oslobađati endorfin, i osmehivati se, osmehivati se na silu -- može da pomogne.Tako se menja onaj "mood" u nekom delu velikog mozga. Važno je znati šta nas usrećuje, prizvati to u sećanje, napraviti prioritete i imati svrhu, pa i u zadovoljstvu, mada važno je znati: da je rešenje za sreću u tome stalno raditi ono što nas hedonistički ispunjava i zadovoljava, onda bi samo oni koji to sve imaju bili srećni. Treba investirati: u druge (dobro delo dnevno usrećuje, kažu stručnjaci), u prijateljstva, u veze, u sebe.

Jer možda je samo Linkoln bio u pravu: većina je srećna onoliko koliko dozvoljava svom umu da to bude.

 

 


Ukupno komentara: 0



Sva polja su obavezna.