Da li želite da preuzmete Nedeljnik android aplikaciju?

DA | NE

Feljton

Radno vreme od pet sati, ali da rade kako treba (19)

Gledao sam ove moje što stalno ulaze i izlaze iz zgrade. Ta cirkulacija ljudi koji bi trebalo da rade. Imali su restoran, pa dva puta dnevno odu u restoran. Imali su ambulantu sa neviđenim brojem specijalističkih službi, a tamo idu jednom do dva puta nedeljno. Imaju prodavnicu, sindikalni sistem za nabavke. Jednom rečju kradu dane
Datum: 22/08/2017

Radno vreme od pet sati, ali da rade kako treba (19)

Foto Nedeljnik

Priča o Geneksu svakako nije bio komunizam. Ja sam sa svojim direktorijumom apsolutno radio šta smo hteli u firmi. Obaveštavali smo radnički savet u pismenoj formi o svakom koračiću, ali nisam morao da imam kadrovsku kalkulaciju. Mi smo praktično ugasili partiju u preduzeću, nije se godinama sastajala. Osim Jugotursa i Avio-geneksa, sve što je firma stekla je nastalo u toj dekadi sedamdesetih. Vlada je za petnaestak godina odradio fenomenalno, podižući finansijsku strukturu, i pomalo trgovinsku u inostranstvu. On se oslanjao na druge firme kao što su Centrotekstil, Jugopromet, Tehnometal za takozvani granaški, zanatski deo posla, a mi smo radili ugovore i finansiranje. Ali, je firma bila u stagnaciji.

Geneks tada nije imao automobile, nismo imali ni normalan toalet. Moj prvi korak je bio demokratizacija vece-a. U staroj vili gde je bilo sedište Geneksa bilo su dva vece-a, jedan je bio za sve, a drugi je bio zaključan za Vladu i njegove sekretarice. On je, inače, dolazio samo popodne u kancelariju, a pre podne je išao po "državnoj čaršiji". Rekao sam mu: "Vlado, ako nemate ništa protiv da ta dva vece-a odvojimo, jedan za muške jedan za ženske. I da budu uvek otključani?" Pristao je. Druga "reforma" bila je da uvedem pločice, jer je u wc-u bila masna farma. Svi ti dirketori tamo imaju po dve ili tri vikendice, a u toaletu u firmi gde žive i rade na zidovima je masna farba. U voznom parku nije bilo automobila. Pogledao sam knjige i video da ima prostora za nabavku, zvao sam direktora Tomosa i naručio 11 Citroen "žaba". On montira pet do šest automobila mesečno, a ja mu tražio jedanaest. Nikome nisam to rekao. Dovezli su oni te "citroene u Beograd". U firmi šok. Bilo je deset direkcija, i svaka je dobila po jedan. Počelo je, naravno, sa pričom da je Milorad počeo sa potrošnjom para. Vlada nije davao za automobile, za poslovni prostor. Moja filozofija je bila: kakva smo to firma ako nemamo čime da se vozimo.

Počeo sam da unajmljujem prostor za firmu. Išli smo prvo u Beograđanku. Tada je bila zabrana investicija u zgrade, pa sam pokrenuo razgovore sa gradonačlnikom Pešićem da Geneks uzme neku veliku zgradu. Ponudio mi je dve zgrade, jedna je bila današnja Geneksova kula, a druga tamo gde je Ineks ispod Tašmajdana. Napravili smo grupu da vidimo šta nam više odgovara i odabrali smo Novi Beograd. Adaptacija je trajala tri godine, jer je bila u katastrofalnom stanju. Ali, kada smo je završili bila je najbolja zgrada u gradu.

Ja recimo vidim potrebu da se radna mesta prepolove, da dvoje koristi jedno radno mesto. Ja sam gledajući način života u firmi, u našoj kuli, dobio tu ideju u Generaleksportu. Gledao sam ove moje što stalno ulaze i izlaze iz zgrade. Ta cirkulacija ljudi koji bi trebalo da rade. Imali su restoran, pa dva puta dnevno odu u restoran. Imali su ambulantu sa neviđenim brojem specijalističkih službi, a tamo idu jednom do dva puta nedeljno. Imaju prodavnicu, sindikalni sistem za nabavke. Jednom rečju kradu dane. Sednem ja sa mojim direktorima i predložim da zavedemo petočasovno radno vreme. Da rade od osam do jedan, ali da nemaju ništa. Samo toalet i kafa. Od jedan mogu da idu gde hoće. Od jedan do dva se čisti, a od dva do sedam radi druga ekipa. Nema potrebe da nam rade više od pet sati, ali da rade kako treba.

CEO FELJTON "ISPOVEST MIKIJA SAVIĆEVIĆA: SVE TAJNE GENEKSA" POGLEDAJTE OVDE

 

 


Ukupno komentara: 0



Sva polja su obavezna.