Da li želite da preuzmete Nedeljnik android aplikaciju?

DA | NE

Nedeljnik

Put Stefana Nemanje u Carigrad posle kog više ništa nije bilo isto: Druga knjiga iz edicije o Nemanjićima na poklon čitaocima Nedeljnika

"Nemanjići jesu deo srpske srednjovekovne prošlosti, ali način na koji su oni shvatali sebe, šta je to Srbija i šta su to Srbi, prilično se razlikuje od današnjeg", rekla je Milena Repajić autorka druge knjige iz edicije o Nemanjićima koja se dobija na poklon uz Nedeljnik
Datum: 13/06/2018

Put Stefana Nemanje u Carigrad posle kog više ništa nije bilo isto: Druga knjiga iz edicije o Nemanjićima na poklon čitaocima Nedeljnika

Profimedia

Boravak u velelennom Konstantinonolju, gradu od više stotina hiljada stanovnika, sa raskošnim palatama, crkvama i spomenicima, mestu sa kojim se u to vreme nije mogao meriti nijedan drugi hrišćanski grad morao je ostaviti snažan utisak na čoveka iz slabo urbanizovanog balkanskog zaleđa.

Nemanja nije bio prvi član srpske vladarske porodice koji je bio u vizantijskoj prestonici - znamo da je u Carigradu kao talac boravio i župan Uroš II početkom 12. veka, a vrlo je verovatno da je bilo i drugih, nezabeleženih poseta. Međutim, na Stefana Nemanju je Carica gradova imala osobito snažan utisak, što se očituje u monumentalnim zadužbinama koje je nakon toga podigao. Nemanja je bolje od svojih prethodnika shvatio koliko se može naučiti od carstva sa milenijumskim tradicijama.

Napustivši jalovu politiku stalnih ustanaka protiv vizantijske vlasti koju su vodili njegovi prethodnici, on je put ka unutrašnjem i spoljnom napretku svoje države video u saradnji sa Carstvom i u preuzimanju vizantijskih modela. Od tog trenutka Srbija će, uprkos povremenim sukobima, biti čvrsto okrenuta ka Vizantiji", piše Milena Repajić u knjizi "Stefan Nemanja - utemeljenje dinastičkog legitimiteta", koja je deo nove edicije "Nemanjići - ljudi svog vremena".

Reč je o knjigama koje čitaoci ekskluzivno dobijaju uz magazin Nedeljnik. 

Uz novi broj Nedeljnika od četvrtka 14. juna čitaoci na poklon dobijaju drugu knjigu iz edicije.

Autorka Milena Repajić kaže da je iz današnje perspektive teško objektivno posmatrati ličnosti koje su imale uticaj na istorijske tokove pre osam i više vekova.

"U međuvremenu se nataložilo toliko tradicija o Nemanjićima. Svako doba, i pod Osmanlijama, u vreme stvaranja nacionalne države, baš kao i današnje, ima svoj pogled i interpretaciju, kako Nemanjića i tako i onoga šta oni znače tom konkretnom društvu. Teško je izdvojiti se iz celokupne tradicije i doći do zaključka ko su i šta su Nemanjići zapravo bili. Otuda i naslov edicije 'Ljudi svog vremena'. Kao ljudi uvek gledamo prošlost iz svoje perpektive. To je konstantna borba da shvatimo sopstvenu perspektivu i da probamo iz nje da izađemo. Verovatno puna objektivnost ne može uvek da se postigne, ali jeste nešto čemu stremimo", rekla je Milena Repajić.

 

Šta su sve autori rekli o ediciji pročitajte i pogledajte OVDE.

 

Ona je navela da su se autori trudili da posmatraju pomenuti period iz one perspektive iz koje su Nemanjiću posmatrali svoj svet.

"Naša istoriografija je nastala u 19. veku, to je vreme stvaranja nacionalnih država. Tada su nastali termini koji su prebacivani na srednjoevropsko doba. Nemanjići jesu deo srpske srednjovekovne prošlosti, ali način na koji su oni shvatali sebe, šta je to Srbija i šta su to Srbi, prilično se razlikuje od današnjeg.

Fokusirala sam se na koji način je sa svojim sinovima Stefanom i Savom, uspeo da u naredna dva veka, do izumiranja dinastije, nikome ko nije bio direktan potomak Stefana Nemanje nije palo na pamet da pokuša da zauzme vlast. Svi koji su se borili za vlast su bili direktni njegovi potomci, a i kasnije dinstije kao što su Hrebeljanovići, Brabnkovići, Kotromanići su se trudili da povezivanjem sa Nemanjićima dobiju svoj legitimitet. Ova knjiga između ostalog prikazuje kako je Nemanja to uspeo kroz programsku književnost, kroz način podizanja crkava i poruka koje je na taj način slao", rekla je Milena Repajić, koja je autorka još jedne knjige iz ove edicije, o kralju Milutinu koja će se uz Nedeljnik dobijati kao četvrta u ediciji 28. juna.

 

OD ČETVRTKA 14. JUNA NA KIOSCIMA JE NOVI NEDELJNIK. DIGITALNO IZDANJE JE DOSTUPNO NA NOVINARNICA. NET.

 

I ne zaboravite, uz svaki primerak novog Nedeljnika na poklon se dobija DRUGA knjiga iz poklon edicije o Nemanjićima, kao i novo izdanje Njujork tajmsa na srpskom jeziku

 

 

 





Ukupno komentara: 1



Sva polja su obavezna.



neidealni
14.06.2018 - 10:10
balkansko zaledje
Dali se i u to Nemanjicko vrijeme ovo nase geografsko podrucje zvalo Balkan? Jer tu pise \"balkansko zaledje\". Molim gramaticare da me ne napadnu zbog velikog slova u pridjevu Nemanjicko. Uzimam si to za pravo jer ako cijenjeni povijesnicari rijec \'Balkan\' koriste i za pradavni 12ti vijek mogu i ja ovaj pridjev pisati velikim slovom.