Da li želite da preuzmete Nedeljnik android aplikaciju?

DA | NE

Feljton

Pulicerova nagrada za Pupina, kao simbol uspeha srpske dijaspore u Americi: Događaji koji su menjali Srbiju (30)

Jedan od najupečatljivijih mitova vezanih za lik i delo Mihajla Pupina je da je kao uticajan čovek doprineo da Banat na Pariskoj mirovnoj konferenciji 1919. uđe u granice Kraljevine SHS
Datum: 10/01/2018

Pulicerova nagrada za Pupina, kao simbol uspeha srpske dijaspore u Americi: Događaji koji su menjali Srbiju (30)

Profimedia

Mihajlo Pupin, u Americi poznat kao Majkl Idvorski Pupin, jedan je od najznačajnijih naučnika 20. veka. Rodom je iz malog mesta Idvor u Banatu. Pričalo se da je mnogo više davao do svog porekla od Nikole Tesle. Može se svakako reći da je na tom polju bio angažovaniji.

Jedan od najupečatljivijih mitova vezanih za lik i delo Mihajla Pupina je da je kao uticajan čovek doprineo da Banat na Pariskoj mirovnoj konferenciji 1919. uđe u granice Kraljevine SHS.

Navodno, Rumuni su tražili Banat, ali kada je američki predsednik Vilson čuo gde je Pupin rođen, više nije bilo argumenata za rumunsku stranu.

Tek, Pupin je jedan od najuspešnijih Srba u Americi i čovek koji je povezao prvu generaciju srpske prekookeanske dijaspore sa maticom.

Za vreme Prvog svetskog rata motivisao je Srbe u dijaspori da se uključe u borbu zbog čega je sastavio Proglas srpskom narodu. Tekst je pušten u javnost na Vidovdan 1915. godine. Potpisao ga je zajedno sa doktorom Pajom Radosavljevićem, profesorom Njujorškog univerziteta i jednim od najbližih prijatelja Nikole Tesle.

„Treba li mi, Srbi u Americi, u ovakvom sudbonosnom vremenu da živimo kao što smo živeli u prošlom vremenu? Treba li da trošimo našu snagu oko naših sitnih sporova i da se kritikujemo zbog naših sitnih pogrešaka? Treba li da rasprom naših ličnih stvari zasenimo stvari nacionalne? Treba li da mi rečima svojim i delima potamnimo onu slavu, srpsku, koja je tako skupo plaćena i koja diže ponos svakome od nas?

Stavi sam sebi, Srbine, gornja pitanja i odgovor na njih", napisao je između ostalog Pupin u Proglasu.

Mihajlo Pupin će ostati upamćen i kao prvi Srbin koji je dobio Pulicerovu nagradu. Bilo je to 1924. godine za autobiografiju „Od pašnjaka do naučenjaka".

Veliki naučnik je najpoznatiji po „Pupinovim kalemovima", ali spisak njegovih izuma i patenata je nepregledan. Jedan je od osnivača preteče NASA, a kada su SAD ušle u Prvi svetski rat, Pupin je na Univerzitetu Kolumbija organizovao istraživanje tehnike otkrivanja podmornica.

Prestižni Univerzitet Kolumbija je u njegovu čast jednom odeljenju dao naziv „Pupin Hall".

 

≤ PRETHODNO

≥ SLEDEĆE

 

*Feljton iz knjige "100 događaja koji su promenili Srbiju"

 

 

 

*Projekat „100 događaja koji su promenili Srbiju" je sufinansiran iz budžeta Republike Srbije - Ministarstva kulture i informisanja. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.


Ukupno komentara: 0



Sva polja su obavezna.