Da li želite da preuzmete Nedeljnik android aplikaciju?

DA | NE

Svet

Prve reči koje migranti u Grčkoj nauče su "Zlatna zora"

U Atini se organizuju kursevi jezika za izbeglice, a sem straha od ekstremista, najveći problem je kulturološki - to što su predavači uglavnom žene
Piše Jovana Radovanović
Datum: 22/03/2018

Prve reči koje migranti u Grčkoj nauče su "Zlatna zora"

Foto: Profimedia

"Retko ko od migranata zna engleski, o grčkom da ne govorim, ali svi znaju jedno da kažu - 'Zlatna zora'. Preplašeni su i nisam sigurna da će želeti da pričaju", govori mi Flora, koordinatorka kurseva jezika za odrasle migrante, dok prolazimo dugim hodnikom Atinskog univerziteta u okviru kog se održavaju časovi na engleskom i grčkom za izbeglice.

Strah od odmazde ekstremnih desničara među migrantima nije neopravdan. Uoči našeg dolaska u Atinu više od 30 domova migranata napadnuto je u Pireju. Napadi su počeli na Božić i trajali su četrdesetak dana, a glavni osumnjičeni bili su upravo članovi Zlatne zore.

"Stiče se utisak da oni ovde nisu dobrodošli. Istina je da je deo Grka uplašen što zbog ekonomske situacije, što zbog bezbednosti. Ali to nikako nije većina. Niti su ti koji su uplašeni uvek nužno protiv, jednostavno su zabrinuti."

Flora nije usiljeno politički korektna, njen odnos prema migrantima je realan i oslobođen predrasuda. Neki od njih danas su joj drugovi. Nalazi im poslove, stanove. Vozi ih kući sa časova. Ipak, odnos nije oduvek bio takav.

"Bilo im je vrlo teško da prihvate da se ja ne pokrivam, da pušim. Najteže im je bilo to što je žena bila ona sa autoritetom, ona koju moraju da slušaju."

Među polaznicima uglavnom su muškarci, žene su one koje odustaju. Razloga za to je mnogo. One uglavnom ostaju u kampovima, vode računa o deci.

Ipak, popularnost kurseva je velika. Prvog dana prijavljivanja za semestar u junu 2017. godine javilo se više od 1.000 ljudi. Njih 400 počelo je časove u septembru te godine.

Kurseve su pokrenuli Danski savet za izbeglice, Nacionalni Kapodistrijasov univerzitet Atine i Ministarstvo unutrašnjih poslova uz podršku Evropske komisije. Pored časova jezika, u okviru ovog programa migranti dobijaju i karte za prevoz. Časovi traju tri sata i održavaju se tri puta nedeljno. Postoje početničke i napredne grupe.

"No photo, no name, no record", najčešće je izgovorena rečenica kada vide novinare. I okej, "no photo, no name, no record", ponavljam za njima. Najuplašeniji su Kurdi, ni u neformalnom razgovoru ne daju svoja prava imena. "Strah od stranih agenata i potkazivanja kod njih je najveća", kaže mi Flora.

Učionice ne primaju mnogo studenata, njih dvadesetak od kojih su samo tri žene, profesorka, izbeglica iz Sirije, i prevodilac migranta iz Afrike, tri sata uče osnove engleskog jezika. Oni spadaju u one koji ne žele da se zadržavaju u Grčkoj. Njihove destinacije su Nemačka i Švedska.

Časovi engleskog za njih su ulaznica u Evropu i vredni su. "Dešava se da preskoče časove, ali najčešće su redovni i veoma se trude." No njihove ambicije menjaju se kako se menja i njihov izbeglički status. Grčki uglavnom upisuju oni koji su već vraćeni sa granica i koji do željenih destinacija neće stići. "Često usred semestra dođu sa zahtevom da promene jezik. Međutim to je nemoguće", kaže Flora.

Na pitanje zašto ne žele da ostanu u Grčkoj, polaznici jednoglasno odgovaraju: "Bad economy".

Sličan je status i migranata u Srbiji. Ovde nema "Zlatne zore", ali nema ni poslova. Malo je onih koji žele da ostanu. Kao i u Grčkoj, i u Srbiji različite organizacije drže kurseve stranih jezika. Pored engleskog i srpskog tu je i nemački, koji je najtraženiji. A oni kojima Srbija odobri pravo na utočište imaju pravo na besplatno učenje našeg jezika, i pomoć pri obrazovanju i zapošljavanju. Ipak, svi bi tamo gde je "good economy".

 

IZ NOVOG BROJA NEDELJNIKA KOJI JE NA KIOSCIMA OD OD ČETVRTKA 22. MARTA. DIGITALNO IZDANJE DOSTUPNO JE NA NOVINARNICA.NET

 

 


Ukupno komentara: 0



Sva polja su obavezna.