Da li želite da preuzmete Nedeljnik android aplikaciju?

DA | NE

Feljton

Prva haška optužnica potvrđena je 14 dana posle upada u Srebrenicu: "Mladića su označili kao gospodara života i smrti u ratu u Bosni"

Drugi nastavak feljtona "Kako je ratovao i kako je uhapšen Ratko Mladić". Prva haška optužnica protiv Ratka Mladića potvrđena je 25. jula 1995. godine, samo 14 dana nakon upada u Srebrenicu. Ta optužnica koja je kasnije više puta dopunjavana
Piše Slaviša Lekić
Datum: 24/11/2017

Prva haška optužnica potvrđena je 14 dana posle upada u Srebrenicu: "Mladića su označili kao gospodara života i smrti u ratu u Bosni"

Foto Profimedia

U jednom od retkih suočavanja sa kamerom, Mladić se hvalio:

"'Slobodna Dalmacija' objavila je vest da sam ja ranjen... A dok su oni to objavljivali, ja sam se kupao u moru pred njihovim položajima."

Ubrzo postaje medijski junak i, kako će se čuti i od međunarodnih predstavnika, u tom trenutku nesumnjivo najpopularniji oficir Jugoslovenske narodne armije.

Od sredine maja 1992. do kraja novembra 1996. godine, komandovao je vojskom bosanskih Srba. "Komandant svih snaga od Knina do Drine", ponosno je umeo da kaže.

Njegove vojne taktike cenili su i neprijatelji, a njegovom šarmu i lukavstvu nisu odoleli ni svetski pregovarači, ni inostrani mediji.

"Kad sam razgovarao sa međunarodnim poslenicima, vojnicima, ljudima koji su bili u mirovnim trupama u BiH, političarima, mnogi od njih su rekli da je Ratko Mladić bio čovek čije se vojne veštine moraju respektovati", priseća se Tadić.

U pravne anale, ulazi pak kao zagovornik taktike "sprži i raspameti". Ostaće upamćena i njegova komanda:

"Jesi razumeo, znači tuci tako da ne mogu da spavaju i da razvučemo pamet njihovu!"

Zbog njega su zakukale mnoge majke. Njegova tragedija bila je samoubistvo ćerke. Suzu su mu videli samo jednom. Na smotri Vojske Republike Srpske, kad je potpisani mir ocenio kao - kapitulaciju.

Rat je još trajao a Haški tribunal ga je jula 1995. optužio za genocid, zločine protiv čovečnosti i kršenje zakona i običaja rata. Zvanično, vojna karijera mu se završava nepunih godinu dana posle mirovnog sporazuma u Dejtonu, kad je smenjen sa funkcije komandanta Vojske Republike Srpske. "On je nastavio da živi nekim narcisoidnim životom vođe", kaže Beba Kron, psiholog.

U bekstvu je bio 15 godina. Uhapšen je 26. maja 2011. u mestu Lazarevo u Srbiji. Kada je pri pretresu kuće konačno pronađen, sam je rekao: "Našli ste koga ste tražili. Ja sam Ratko Mladić!"

Pred sudijama Haškog tribunala pojavio se 31. maja, posle tačno 5.788 dana od podizanja optužnice. U Hagu su mu pročitali optužnicu za najteže ratne zločine, uključujući i genocid.

Te dve decenije njegovog života obeležio je nestanak zemlje kojoj je služio, četvorogodišnji rat i 15 godina skrivanja. Najpre je u ratnom požaru izgorela Titova zemlja "bratstva i jedinstva" - Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija. U građanskom ratu koji je karakterisala neverovatna svirepost ubijeno je više od sto hiljada ljudi - Muslimana, Srba i Hrvata! Neviđena brutalnost bila je posledica akumulirane i dobro skrivane mržnje, duboko usađene u srce Balkana. Posle Drugog svetskog rata, jedino je plemenski rat u Ruandi bio strašniji.

Vukovar je postao pojam za razoreni grad. Sarajevo je zbog permanentne opsade postalo grad simbol četvorogodišnjeg građanskog rata, a Srebrenica - sinonim za počinjene zločine koji su po svojim razmerama nadmašili uzroke zbog kojih je do rata došlo! Srebrenica je od Ujedinjenih nacija aprila 1993. proglašena za prvu zaštićenu oblast u Bosni i Hercegovini, uz dogovor da bude demilitarizovana.

Taj gradić u istočnoj Bosni, koji je pre rata imao 8.000 stanovnika, postao je utočište oko 40.000 Muslimana izbeglih iz istočne Bosne. Ali i baza Nasera Orića, ratnog komandanta muslimanskih snaga, koji je koristio enklavu za brze prepade i zločine protiv Srba koji su živeli u okolnim mestima.

"Svaki zločin je jeziv sam po sebi, i on zahteva istragu, i on zahteva hapšenja, i on zahteva osudu, i on zahteva izvinjenje, i on zahteva da se menja vrednosni poredak da se više nikada takav zločin ne bi ponovio", govori danas Boris Tadić.

U julu 1995. godine, samo nekoliko meseci pre završetka rata u Bosni i Hercegovini, dok su hrvatske snage napredovale ka Kninu, a združene hrvatsko-muslimanske ka Banjaluci, Ratko Mladić, komandant vojske bosanskih Srba, umarširao je u slabo branjenu Srebrenicu.

Nekoliko hiljada žena i dece pobeglo je u bazu Ujedinjenih nacija u Potočarima, dok se grupa od preko 10.000 muškaraca uputila kroz šumu prema Tuzli. U optužnici protiv rukovodstva bosanskih Srba procenjuje se da osam hiljada Muslimana nije stiglo na odredište.

"Osveta prema zarobljenim licima nije u duhu srpske vojske i JNA. Međutim, Srebrenica je pokazala da je to rat protiv civila, a ne protiv oružanih formacija i da su civili tu glavna žrtva", tvrdi Aleksandar Kostić, načelnik SORZ MUP-a Srbije koji je tragao za odbeglim optuženicima za ratne zločine.

Kao što je okretao glavu od zločina muslimanske vojske, koji su prethodili i tumačeni su ako ne kao uzrok, onda kao dodatni povod srebreničkog masakra, svet je skrštenih ruku posmatrao slučaj najvećeg masovnog ubistva u Evropi - od Drugog svetskog rata.

"Zapadne zemlje su znale da se Mladić sprema da uradi ono što je i uradio", i danas tvrdi Karla del Ponte.

"Za neuspjeh međunarodne zajednice i SAD i odgovornost za ono što se desilo u Srebrenici i čitavoj BiH, predsjednik Klinton decidirano kao razlog ključni navodi nespremnost Evrope da reagira i zaštiti Muslimane", tvrdi Senad Pećanin, ugledni novinar iz Sarajeva.

Krvavim trijumfom Srba u Srebrenici konačno je zatvoreno dugo otvoreno pitanje istočnih enklava, koje je kvarilo navodno već iscrtanu mapu podeljene Bosne. Tek tada su UN odbacile svaki privid nepristrasnosti i NATO je dvonedeljnim bombardovanjem sa 3.400 letova efektivno stupio u rat protiv bosanskih Srba.

Neskrivena podrška zapadnih zemalja kako hrvatskoj, tako i vojsci Bosne i Hercegovine, i pogrešno vođena politika u ime Srba, ubrzo će voditi preokretu i situacije na ratištu. Akcije "Bljesak" i "Oluja" potpuno potiskuju srpsku vojsku iz zapadne Krajine i rezultiraju najmasovnijim egzodusom Srba. U Bosni, Vojska Republike Srpske, koja je gotovo pune tri godine držala 66% Bosne i Hercegovine, gubi sve više teritorija i trpi sve veće žrtve. U toj situaciji lideri bosanskih Srba, posle mnogih prekršenih i odbijenih sporazuma, prihvataju Dejtonski mirovni plan. Sklopljen je mir. Dejtonskim sporazumom Srebrenica je pripala - Srbima! Međunarodna zajednica označila je Mladića kao gospodara života i smrti u ratu u Bosni.

"Teror nad civilnim stanovništvom, to nije rat", kategoričan je Vladimir Vukčević, bivši tužilac za ratne zločine Republike Srbije.

"Ratko Mladić je kao komandant morao da zna šta se događa, morao je da preduzme mere da se neke stvari ne dogode", dodaje general Aleksandar Dimitrijević, nekadašnji načelnik Uprave za bezbednost Generalštaba VJ.

Prva haška optužnica protiv Ratka Mladića potvrđena je 25. jula 1995. godine, samo 14 dana nakon upada u Srebrenicu. Ta optužnica koja je kasnije više puta dopunjavana, i njega i lidera bosanskih Srba Radovana Karadžića tereti da su imali za cilj trajno uklanjanje Bošnjaka, bosanskih Hrvata i drugog nesrpskog stanovništva sa velikih delova teritorije Bosne i Hercegovine, te da su odgovorni za ubijanje, zatvaranje u logore, zlostavljanje i progon hiljada ljudi i uništavanje i pljačkanje njihove imovine. Posebne tačke optužnice odnose se na troipogodišnju opsadu Sarajeva, odnosno granatiranje grada i snajpersku vatru na civilno stanovništvo, kao i za uzimanje pripadnika Ujedinjenih nacija za taoce u maju i junu 1995. godine.

Za genocid u Srebrenici, posebna optužnica podignuta je tek 16. novembra 1995, četiri meseca nakon što se taj zločin dogodio. Bilo je to u jeku Dejtonskog pregovaračkog procesa na kome je, sa predsednicima Hrvatske i Bosne, Franjom Tuđmanom i Alijom Izetbegovićem, o sudbini Republike Srpske pregovarao - Slobodan Milošević. Njegovim potpisom Srbija je kao deo preostale Jugoslavije postala jedan od garanata trojnog sporazuma, ali i nedvosmisleno vezana za rat u kome zvanično nije učestvovala. Za svoju sudbinu time je vezala i buduće događaje u Republici Srpskoj, kao i obavezu saradnje sa Haškim tribunalom.

Pritisaka za saradnju sa Hagom u početku, međutim, nema. "Zapadna Evropa i Sjedinjene Države u tom trenutku nisu vršile neki veliki, javni pritisak", priseća se Zoran Živković, predsednik Vlade Republike Srbije 2003-2004. Tako Mladić na čelu Vojske Republike Srpske ostaje do pred kraj 1996.

Nije jasno da li je smena bila deo prećutnog sporazuma sa međunarodnom zajednicom ili ispunjenje Karadžićevog četvrtog i konačno uspešnog pokušaja da Mladića skine sa čela Vojske. Ali ostaje činjenica da je to vreme kad Mladić i dalje ima punu zaštitu Vojske Republike Srpske.

 

Prvi nastavak feljtona na Nedeljnik.rs pogledajte OVDE 

A CEO DOSIJE O MLADIĆU ČITAJTE U NEDELJNIKU OD 23. NOVEMBRA, ILI U DIGITALNOM IZDANJU NA NOVINARNICA.NET

 

 


Ukupno komentara: 0



Sva polja su obavezna.