Da li želite da preuzmete Nedeljnik android aplikaciju?

DA | NE

Sećanje

Propast fudbala: "Kako sam voleo i preboleo jedan klub"

OFK Beograd je doživeo najveći sunovrat u istoriji - ispao je u Treću ligu. Klub koji baštini nekadašnji BSK, Mošu i Tirketa postao je simbol sunovrata srpskog fudbala. Možda je i najpoštenije da se tačka stavi tamo gde je i sve počelo. Pročitajte intimnu priču Branka Rosića o odnosu sa ovim klubom
Piše Branko Rosić
Datum: 15/05/2017

Propast fudbala: "Kako sam voleo i preboleo jedan klub"

Foto Profimedia

Priznaću: mene je sramota. Sramota me je što sam nekoliko puta u poslednje vreme gostovao u medijima pričajući o OFK Beogradu a da iskreno nisam na Omladinskom stadionu na Karaburmi bio sigurno 14 godina. Da me sad prodrmaš da navedem dva igrača tima - nemam pojma. Lažem, znam jednog - sin je od bivšeg kolege.

I pre nekoliko meseci stajao sam pred kamerama jedne televizije ispred zapadne tribine stadiona. Pozvan sam kao Ofkovac da ocenim moguću vest da će se stadion pretvoriti u šoping mol, a da će novi dom "romantičara" biti u Borči. Žestoko sam ustao protiv toga. Bilo mi je tada glupo da priznam da kapiju zapadne tribine nisam overio više od deceniju, ali osamdesetih sam redovno dolazio i glavni lik "Zapada" je bio stariji čovek sa megafonom koga smo zvali Tito. Ličio je na Broza i javljao se tako s vremena na vreme tokom utakmice sa "Ajmo plavi svi u napad". To je bilo već raritetno jer su se uveliko pojavili kopovi sa navijačima izdresiranih na zapadno navijanje koje je stiglo kod nas. Ali taj OFK je uvek bio drugačiji klub.

Sećam se da je mene bilo ponekad sramota da priznam da navijam za OFK. Jer kod nas je bilo nenormalno ako nisi Zvezdaš ili Partizanovac. Nisam se ja stideo kluba koji volim nego da će me neki okvalifokovati "Evo, ovaj mora da bude kontra i u navijanju". Srećem godinama navijače iz Engleske i ono navijaju i za QPR pa sve do ludila fenjeraša Čempionšipa. Tamo je to normalno. Ovde samo ovi ili oni. Odrastao sam pored Partizanovog stadiona, išao sam u školu između Marakane i JNA, a opredelio se za Karaburmu.

 

Sećam se da je mene bilo ponekad sramota da priznam da navijam za OFK. Jer kod nas je bilo nenormalno ako nisi Zvezdaš ili Partizanovac. Nisam se ja stideo kluba koji volim nego da će me neki okvalifokovati "Evo, ovaj mora da bude kontra i u navijanju"


Voleo sam od malih nogu da maštam a ta Karaburma mi je bila misteriozna. I nju sam izmaštao kakva je. Ono kad su radio reporteri prenosili utakmice a ja to slušao sa ocem na nekom starom radiju i često bi se javljali sa OFK-inog stadiona sa "Pozdrav sa vetrovite Karaburme". Mistifikovao sam taj deo grada u kojem igra moj omiljeni klub na kojem duva vetar ali kad sam prvi put došao na Karaburmu bila mi je odvratna. Bio sam mali dečko snob sa Dedinja.

A nisam iz kontre počeo da navijam za OFK, iako je tako izgledalo. Odveo me je otac na utakmicu Zvedzda - OFK na Marakani. Oko mene, oprostite mi na klinačkom rasizmu- sve Romi sa Zvezdinim šalovima. Izlazi Borota sa kačketom i onim dugačkim šortsom. Nestvarno. Nije bilo dileme za koga da navijam. I odmah frustracija, nije bilo moguće kupiti OFKine dresove. Samo crno i crveno beli. Pitao sam komšinicu da mi napravi i sašila mi je. Sad kad se toga setim shvatio sam rano, preko OFK Beograda , da ovde nema osnove za pravu demokratiju, da je usađen prezir prema manjinama i da mi nemamo bazu za tolerantno društvo.

Kad sam se osamostalio, počeo sam redovno da idem na Karaburmu. Moj drug Kača i ja. Istovremeno smo poszali ofkovci pa kasnije pankeri. Da se opravdam zbog početka ovog teksta i da razuverim one čitaoce koji su mislili da sam bio neki navijač u papučama. Nisam. Nisam propuštao OFK-ine utakmice. Išao sam redovno kad su igrali u Drugoj ligi. Išao sam i na gostivanje u Vinkovce protiv Dinama u kojem je igrao Sulejman "veličanstveni" Halilović. Kasnije će on doći u Zvezdu.

 

Zvezdaši i Partizanovci su se uvek klali ko je režimski klub? Za koga navijaju intelektualci? A meni je bilo dovoljno kad sam saznao da za OFK navija Sloba Konjović, srpski Džon Pil, muzički urednik radija Studija B koji je podigao generacije i generacije


Pored toga što sam preko OFK-e saznao da Srbi nemaju osnova za toleranciju i razumevanja za manjine, pre nego što ću početi da se zaljubljujem i imam devojke saznao sam, takođe preko OFK Beograda, kako je to biti ostavljen zbog drugog. Baš preko Borote zbog kojeg sam počeo da navijam za klub sa Karaburme. Skoro da sam plakao kad je otišao u Partizan. Sretao sam ga pored stadiona JNA dok bih išao u školu. Nije tada bio Zemunelo i grobari su trenirali na pomoćnom terenu pored stadiona. Borota je mislim vozio neki metalik ford. Uzeo sam mu autogram. Nisam smeo da ga pitam zašto je otišao iz OFK.

Bio sam baš klinac. Zbog love, naravno. I svi su nas napuštali zbog love.

Posle Borote sam patio kad je otišao Mitar Mrkela. Tada sam odlazio na istočnu tribinu i klupe sa igračima i trenerima su bile ispod te tribine. Trener je bio Gojko Zec. Uvodio je malog Mitra u drugom poluvremenu. Posle su obojica otišli u Zvezdu. Danas, povodom ove tragedije kluba i ispadanja u Treću ligu čitam Mrkelinu izjavu da će Skupština kluba doneti odluke kako izaći iz ove kataklizme. Dakle vratio se. Osamdesetih smo išli na svaku utakmicu OFK koji je igrao često u Drugoj ligi. Redovan je bio pokojni Uroš Komlenović, novinar Vremena. Išli smo zajedno u Prvu gimnaziju. On u smeni sa Ušketom Vučićevićem kojeg smo gledali na Karaburmi. Odvaljivao je. I on ode kasnije u Partizan. Ma svi su odlazili: Stepanović, Špolajarić, Đurđević...

Sećam se još jednog odlaska. Slobodan Santrač. Nisam ga nikada gledao uživo u dresu plavo-belih. Pamtim jedan tekst iz Tempa o njemu, a naslov je bio "Viljem Tel sa Karaburme". To je bilo logično jer Viljem Tel je bio švajcarski heroj nepogrešiv sa strelom. Santrač je bio nepogrešiv u klubu sa Karaburme a prešao je tada u švajcarski Grashopers. I vratio se na godinu dana u OFK gde su ga na kraju sezone proglasili matorim pa je otišao u Partizan. Sećam se utakmice na JNA Partizan - OFK, Sani boj zabija i trči i pokazuje srednji prst klupi romantičara. Posle je "matori" igrao za Galeniku i razvaljivao.

 

Morali smo da živimo od mitova. Da smo četiri puta osvajali Kup Jugoslavije. Da smo igrali onu legendarnu utakmicu sa Totenhemom, bili u polufinalu Kupa pobednika kupova i u četvrtfinalu Kupa UEFA, da je Bojan Senior Krkić dao gol s pola terena Hajduku i to na Poljudu


Preko OFK sam saznavao za nepravde i omalovažavanja. Recimo kada bi dobili Zvezdu ili Partizan odmah bi Zvezdaši ili Partizanovci govorili "Pustila ih Zvezda (Partizan)". A dobijali smo ih regularno. Imali smo mi navijači romantičara komplekse. Pa smo pričali da su nas zapravo uništili posle Drugog svetskog rata kad su napravili Zvezdu i Partizan. Mi smo bili BSK i naši su bili ovi što ih mlađi znaju iz "Montevidea" - Aleksandar Tirnanić Tirke i Blagoje Moša Marjanović.

Morali smo da živimo od mitova. Da smo četiri puta osvajali Kup Jugoslavije. Da smo igrali onu legendarnu utakmicu sa Totenhemom, bili u polufinalu Kupa pobednika kupova i u četvrtfinalu Kupa UEFA, da je Bojan Senior Krkić dao gol s pola terena Hajduku i to na Poljudu.

Samo da se vratim na navijače. Zvezdaši i Partizanovci su se uvek klali ko je režimski klub? Za koga navijaju intelektualci? A meni je bilo dovoljno kad sam saznao da za OFK navija Sloba Konjović, srpski Džon Pil, muzički urednik radija Studija B koji je podigao generacije i generacije. Baš smo se sreli pre godinu dana pa smo pričali o muzici, ali i o klubu sa Karaburme. Priznao sam mu da mi je u osnovnoj školi značilo što on, kao moj idol i učitelj, navija za "romantičare".

Ovaj tekst pišem na dan na kojoj je godišnjica smrti moje majke. Otišao sam sa porodicom na Novo groblje. Setio sam se očeve sahrane kada sam hteo da bacim u grob OFKin šal jer je bio veliki navijač a taj pogrebni ritual sam video da obavlja Robert Karalajl u seriji "Kreker" (Liverpul). Pri povratku sa groblja prošli smo pored OFKinog stadiona. Pored zapadne tribine gde je nekada sedeo stariji lik kojeg smo zvali Tito i koji je na megafonu vikao "Ajmo plavi svi u napad".

Verovatno bi, da je živ, sada trebao da povuče na utakmicama Treće lige u kojoj ćemo igrati sledeće sezone. A ja ponovo neću biti na stadionu.


Ukupno komentara: 2



Sva polja su obavezna.



zexy
15.05.2017 - 18:24
prekrojena istorija
Današnji OFK Beograd, prethodno BSK, još prethodno Metalac nema nikakve veze sa predratnim BSK-om Moše i Tirketa... ovo pišem samo zarad istine... Metalac, koji je kasnije menjao u ime u BSK, pa u OFK Beograd, osnovan je 25. februara 1945. godine... predratni BSK Moše i Tirketa prestao je zvanično da postoji 27.maja iste godine... dakle, postojali su u isto vreme kao dva različita kluba i u tom periodu igrali i utakmice... o tome je opširnije pisala Politika, link: http://www.politika.rs/scc/clanak/190684/Vek-OFK-Beograda-prevara-veka
buda baba
16.05.2017 - 09:48
lep tekst
Ali cemu dva puta naglasavanje kako smo netolerantni prema manjinama... Kakve to veze ima sa sportom (ali i sa istinom)!? Ako zanemarimo saku ljudi koja sve i svasta vice po tribinama zaista ne znam gde je to kod nas toliko izrazeno... Ili gledajuci okolne balkanke ali i evropske narode ja sticem pogresnu sliku da smo u stvari bolji od vecine po tom pitanju. Najveci nas poraz je ako pocnemo da osecamo da smo losi i da smo krivi za sve, a nije bas tako. Zelim ofki brz povratak u prvu ligu. Mada se moze postaviti pitanje cemu i ta prva..?