Da li želite da preuzmete Nedeljnik android aplikaciju?

DA | NE

Kolumna

Prokletstvo ruskog cara

Ko je zapravo sve ovo mogao da predvidi? Kod nas Vučića i izbore bez prestanka, a u svetu ozdravljenje globalne ekonomije, bum na berzama, rast cena nafte, ako ne nezaustavljivi a ono tek sasvim malo usporeni kineski rast...
Piše: Ljiljana Smajlović
Datum: 25/01/2017

Prokletstvo ruskog cara

Foto: Igor Pavićević

Godina 1916. bila je prokleta, 1917. mora biti bolja.

Da li se car Nikolaj zaista ovako tešio u dnevničkim zapisima uoči Oktobarske revolucije? Ako jeste, onda je jedino njegova moć predviđanja tragičnija od davoske elite, koja je prošle godine u ovo doba zaključila da je Donald Tramp loš vic, a Bregzit budalaština, te da bi i jedno i drugo izazvalo pad svetskih berzi.

Znam da je sada lako rugati se Davosu i globalnoj svetskoj eliti, ali kako da čovek odoli? Pogotovo kad pročita vest da se gasi CGI, Klintonova Globalna inicijativa, ono glamurozno septembarsko okupljanje u Njujorku na kom se, pod izgovorom filantropije i humanizma, trgovalo političkim uticajem. Sećate se, Aleksandar Vučić otišao je tamo u trenutku kada su sve sile ovog sveta i svi istraživači javnog mnjenja proricali da će Hilari Klinton trijumfovati u trci za Belu kuću.

Ne, ne rugam se Aleksandru Vučiću što se odazvao pozivu Klintonovih, kao što se ne rugam ni Vuku Jeremiću, kog je Vikiliks uhvatio u pokušaju da se dodvori Džonu Podesti, viđenom za šefa kabineta buduće predsednice SAD.

Verujem da i sam Vučić, više od odluke da u septembru ode u Njujork, žali što ga je izdalo strpljenje u intervjuu RTS-u, kada je ovogodišnjem dobitniku Nagrade "Aleksandar Tijanić" za borbenost u novinarstvu, Gorislavu Papiću, rekao da ide kod Klintonovih "zato što sam pametan" i jer niko ne može da mu garantuje da gospođa Klinton neće pobediti.

Šta su drugo mogli srpski premijer i srpski kandidat za genseka UN? Šta su, poređenja radi, mogli srpski političari, uzmimo, 1933. godine? Nisu mogli da znaju da se njihova sudbina upravo rešava u nekoj minhenskoj pivnici, i da ništa od onog što urade u Beogradu neće promeniti tok istorije. Mogli su samo da prave državu što su bolje umeli -- pa šta im bog da. Nije vredelo ni što su imali Ivu Andrića, kog su lično poslali da motri šta će se posle Minhena dešavati u Berlinu.

Svet kao da se opet okreće naglavačke. Gospođu Klinton viđaju ovih dana uglavnom po njujorškim restoranima, a njenu dojučerašnju prijateljicu, gospođu Merkel, Davos ove godine neće ni videti. Pametno. Idu izbori, a moda je ove sezone sva protiv establišmenta i elita, plutokrata i globalnih klika za koje su nacionalne granice smetnja, a države "ostaci prošlosti čija se jedina korisna uloga sastoji u tome da globalnoj eliti olakšaju sklapanje poslova". Nisam ovo sama smislila, citiram Semjuela Hantingtona koji je skovao izraz "davoski čovek", profesora koji je od imena švajcarskog mesta napravio pridev. Angela Merkel je do juče bila otelovljenje Davos klase: poslednje što danas želi je da Nemci o njoj misle kao o globalistkinji. I da je vide tamo gde bogati licemerno krše ruke nad nejednakošću koju su stvorili i od koje profitiraju.

Ne plediram da Aleksandar Vučić izostane, naprotiv, pogotovo sada kada je glavni gost predsednik Kine. Ako kineski komunisti ne spasu globalni kapitalizam, ko će? Samo se pitam hoće li tamo sresti i Nila Fergusona, profesora sa Harvarda koji je prošle godine u Davosu procenio da je podrška Trampu tako plitka da će u martu ili aprilu nastupiti "čarobna katarza" u kojoj će Tramp biti "ponižen". "Jedva čekam!", uskliknuo je nesrećni Ferguson, koga na prognozu podrugljivo podseća celokupna svetska štampa.

Čitalac je možda zaboravio na mali kuriozitet: Fergusona je u Beograd u junu doveo Vuk Jeremić, sada kandidat za predsednika Srbije. Tada je već bilo jasno da je "čarobna katarza" izostala i da bi ponižen mogao da bude upravo prognozer, koji je u intervjuu za Nedeljnik tada rekao: "Mnogi ljudi koji sebe nazivaju profesionalnim političkim komentatorima napravili su ogromnu grešku pre oko godinu dana, potcenivši Trampa." Harvardski profesor ili seoska varalica? Kako drugačije objasniti da je "zaboravio" da i sebe uvrsti među one koji sebe nazivaju političkim komentatorima. Ovo vam kaže osoba koja je i sama u julu 2015. tvrdila da "Tramp naravno neće postati predsednik SAD".

Ali ko je zapravo sve ovo mogao da predvidi? Kod nas Vučića i izbore bez prestanka, a u svetu ozdravljenje globalne ekonomije, bum na berzama, rast cena nafte, ako ne nezaustavljivi a ono tek sasvim malo usporeni kineski rast... Gramšijeva definicija krize je trenutak kada staro umire a novo još ne može da se rodi. Nije valjda i ovo jedan od tih trenutaka, kakva je bila i 1916. godina? Radiš u Srbiji što bolje umeš i nadaš se najboljem, a život ti svejedno pošalje Drugi svetski rat?

 

 

NOVU KOLUMNU LJILJANE SMAJLOVIĆ ČITAJTE U NEDELJNIKU KOJI JE NA KIOSCIMA OD 26. JANUARA ILI U ELEKTRONSKOM IZDANJU NA NOVINARNICA.NET


Ukupno komentara: 2



Sva polja su obavezna.



neidealni
26.01.2017 - 09:18
kolumna Ljiljane Smajlovic
Uzitak je citati sto ova gospodja napise. Britko i jasno. Hvala Gospodjo Smajlovic na vijesti da se Klintonova jama bez dna gasi. Jest da su se njih dvoje nagrabili, ali svejedno.
Livija
02.02.2017 - 12:23
nije nego
\"Mnogi ljudi koji sebe nazivaju profesionalnim političkim komentatorima napravili su ogromnu grešku pre oko godinu dana, potcenivši Trampa\". Autorka spada upravo u ovu grupu