Da li želite da preuzmete Nedeljnik android aplikaciju?

DA | NE

Politika

"Pročitala sam knjigu koju mi je poklonio Vučić": Šta je Ana Brnabić naučila od Milana Stojadinovića

"I Dačić je dobio neku knjigu koja je mogla da ukazuje da bi mogao da bude premijer. Pročitala sam je i stvarno je dobra knjiga iz koje sam mnogo naučila. Ono što je meni zanimljivo, nema mnogo stvari koje su se od tada promenile u Srbiji"
Razgovarao Nenad Čaluković
Datum: 29/12/2017

"Pročitala sam knjigu koju mi je poklonio Vučić": Šta je Ana Brnabić naučila od Milana Stojadinovića

Foto Nedeljnik

Ana Brnabić je u intervjuu za novogodišnji dvobroj Nedeljnika rekla da u trenutku kada je dobila na poklon od Aleksandra Vučića knjigu o Milanu Stojadinoviću, nije znala da će biti premijer, iako su mnogi taj simbolični poklon upravo protumačili kao Vučićevu poruku o nasledniku u Nemanjnoj 11.

"I Dačić je dobio neku knjigu koja je mogla da ukazuje da bi mogao da bude premijer. Pročitala sam je i stvarno je dobra knjiga iz koje sam mnogo naučila. Ono što je meni zanimljivo, nema mnogo stvari koje su se od tada promenile u Srbiji. I dalje imamo mnoge iste probleme. I tada je Stojadinović kao predsednik Vlade okupio svoje ministre da vidi kako mogu da reše problem privrede i bolovanja kada dođu sezonski radovi, jer svi odu da obrađuju svoju zemlju. Mi smo se suočili sa istim problemom. Zanimljivo mi je bilo da shvatim kompleksnost u vezi s tim da li je Stojadinović bio bliži nacističkoj Nemačkoj ili je pre svega brinuo o interesima Srbije", rekla je Ana Brnabić.

Na pitanje o uzorima u politici, ona je rekla:

"Nemam idola, kao što nemam ni u privredi ili u privatnom životu. Imam više set vrednosti, a to su pre svega da svoj posao shvatite ozbiljno i da nemate vremena za gubljenje. Pragmatičnost - to je ovoj zemlji vrlo potrebno, jer često se ubacimo u filozofiju".

Ona je u intervjuu za Nedeljnik govorila i o Vučiću, opoziciji, SANU, kako doživljava SPC, da li je njenim prijateljima bilo prirodnije da bude u DS, a ne sa SNS, gde je bila 5. oktobra, šta misli o svim značjanijim predstavnicima opozicije, o poslovima njenog brata, o svojoj imovini...

 

CEO TEKST ČITAJTE U NOVOGODIŠNJEM DVOBROJU NEDELJNIKA U KOM GOVORE I PIŠU:

Ana Brnabić, Dragan Đilas, Aleskandar Šapić, Nebojša Stefanović, Boško Obradović, Sergej Trifunović, Ljubodrag Dimić, Momčilo Pavlović, Predrag J. Marković, Muharem Bazdulj, Panović, Ljiljana Smajlović, Draža Petrović, Slaviša Kokeza, Čedomir Antić, Teodorović, Ljosa...

 

DIGITALNO IZDANJE DOSTUPNO NA NOVINARNICA.NET

 


Ukupno komentara: 3



Sva polja su obavezna.



Aleksandar Popovic
29.12.2017 - 21:11
Ozbiljan nastup
Dobar i sadrzajan intervju premijerke Brnabic. Mnogo uspesniji od javnih nastupa. Uocljivo je da A.B. ozbiljno razmislja o vecini vaznih pitanja iz domena Vlade. I “na liniji” razmisljanja vecine gradjana. Jedan od minusa zasluzuje njeno agitovanje za prava lgtb isiba i iskljuciiv stav da jedan od kandidata ”ne moze” na gradonacelnicku duznost jer ne podrzava prajd. A samo to pitanje ne sme da bude odlucujuce prilikom izbora.
JOURNALIST U MIROVINI
30.12.2017 - 12:29
Dobio knjigu od Vučića
Šta ste gospodine naučili iz te knjige,kad je Ana Brnabić vodila nekoliko preduzeća,dok se Vučić nije ni rodio !?
IgorN
02.01.2018 - 22:51
prijatelji kao i ovi danas...
evo odlomak o stojadinoviću.... Иронично, најинтимнији однос у Аргентини, Павелић одржава са бившим премијером Краљевине Југославије Миланом Стојадиновићем. Бивши „неумољиви непријатељи“ не само да су се заједно састајали и коментарисали друштвене догађаје, него су чак постати и лични пријатељи. Постоји легенда у којој се каже да је, коментаришући ову парадоксалну алијансу, Еуген Кватерник „Дидо“ непосредно пред смрт, рекао: „Колико људи би преживелo да су овако почели да пију заједно, пре двадесет година“! Међутим, нису сви српски националисти у Аргентини, делили Стојадиновићев став, нити били склони да опросте Павелићев масакр својих сународника у НДХ. С обзиром на чињеницу да је некадашњи „поглавник“, иако званично живео под лажним именом у бекству, посебно се не скривајући, слободно је хрватска дијаспора у Буенос Аиресу славила: 10 априла 1957. године, годишњицу проглашењa НДХ, двојица бивших четника – Благоје Јововић и Мило Кривокапић – сачекавши у заседи долазак омнибусa са којим је допутовао Анте Павелић и отворили на њега ватру из пиштоља. Не губећи самопоуздање, вођа „усташа“, почиње избегавати хице, изузетном брзином изненађујућом за његове године и за своју старост, скачучи са једне на другу страну, но упркос томе, ипак га погађају два метка у руку и раме. Побегавши са места атентата, oсветници, зачудно, проналазе и добијају подршку од Миланa Стојадиновићa, који им помаже да избегну хапшење „као Србин Србима“.