Da li želite da preuzmete Nedeljnik android aplikaciju?

DA | NE

Svet

Poslednja ispovest Gebelsove sekretarice: I mi sami bili smo u ogromnom koncentracionom logoru

Brunhilda Pomzel, bivša sekretarica ministra propagande nacističke Nemačke Jozefa Gebelsa umrla je u 106. godini života. Pročitajte tekst iz Njujork tajmsa na srpskom jeziku i kako je Brunhilda pred kraj života odlučila da skine teret sa duše
Piše Čarli Vajlder, Njujork tajms
Datum: 30/01/2017

Poslednja ispovest Gebelsove sekretarice: I mi sami bili smo u ogromnom koncentracionom logoru

Tanjug, Matthias Balk/dpa via AP

Unutrašnji rad mehanizma nacističke moći i dalje izaziva opčinjenost i pretpostavke. Jedna od poslednjih živih svedoka opisuje svoja iskustva opisala je u dokumentarnom filmu.

Nemački život pripoveda o Brunhildi Pomsel, nekadašnjoj sekretarici nacističkog ministra propagande Jozefa Gebelsa. U ovom filmu sada Brunhilda je iznela nepokolebljiv pogled u mentalitet "normalnog Nemca" tokom nacističke ere.

"Da li je loše, da li je sebično da ljudi na visokim položajima pokušavaju da urade nešto korisno po sebe iako znaju da će time ugroziti nekog drugog?", pita se Brunhilda Pomsel na samom početku filma. Nešto kasnije opisuje sebe kao "jednu od kukavica", kao nekoga suviše "glupog" i "površnog" da shvati šta se dešava.

Brunhilda Pomsel rodila se u Berlinu 1911, a radila je kao stenografkinja za jednog advokata Jevrejina i kao daktilografkinja za desničarske nacionaliste. Godine 1933. jedan prijatelj, član nacističke stranke, našao joj je posao u odeljenju vesti radija Trećeg rajha, a 1942. prešla je u Ministarstvo narodnog prosvećenja i propagande. Tu je radila za Gebelsa kao stenografkinja. Posle pada Berlina Rusi su je zarobili i držali zatočenu do 1950.

Iako je od povratka u Nemačku nekoliko puta govorila za medije, oklevala je da se otvori kad joj se ekipa dokumentarnog filma obratila 2012.

"Pomalo sam se plašila", rekla je u intervjuu obavljenom u Minhenu jula ove godine, ali, dodala je, "rekli su mi da pripremaju nešto za potomstvo i da je za to neophodno ponešto snimiti, i pomislila sam da to ima smisla.

Mnogi ljudi - novinari, romanopisci, bili su spremni da iznesu svoj pogled", rekla je. "Sad je došao red na mene."

Stupila je u nacističku stranku 1942. samo da bi dobila poželjnoi dobro plaćeno mesto u ministarstvu, kaže.

"Zašto da ne? Svi ostali su to radili."

Seća se Gebelsa, jednog od najbližih Hitlerovih saradnika i tvorca žestoke antisemitske propagande Trećeg rajha, kao "izuzetnog glumca. "Niko", kaže ona u filmu, "nije bolje od njega umeo da se preobrazi iz civilizovane i ozbiljne osobe u zapenušenog pomahnitalog huligana".

Iako je prisustvovala Gebelsovom govoru o totalnom ratu održanom 1943. neposredno posle nemačkog poraza kod Staljingrada u kojem je ministar zahtevao "sveobuhvatniji i radikalniji rat nego što možemo danas da zamislimo", kaže da "nije ni shvatila o čemu Gebels govori".

"Jednostavno nisam slušala", rekla je u nedavnom intervjuu u Minhenu. "Zato što me nije zanimalo. Bila sam glupa, sada to znam."

Posle pada Berlina bila je u ruskom zatočeništvu do 1950. Kad je oslobođena radila je u nemačkom radiju do penzije 1971.

Kaže da nije imala pristupa informacijama o nacističkim ratnim zločinima i masovnim ubistvima. Za gasne komore i krematorijume saznala je tek pošto je puštena, kaže.

"Znali smo za postojanje Buhenvalda", kaže, ali dodaje da je mislila da je to kazneno-popravna ustanova. "Znali smo da je to logor. Znali smo da tamo odlaze Jevreji."

U Nemačkom životu, premijerno prikazanom u Nemačkoj u junu, snimci razgovora smenjuju se s navodima iz Gebelsovih govora i arhivskim snimcima, većinom neobjavljenih ranije. Brunhilda Pomsel s naporom objašnjava svoju odgovornost.

"Ne, ne smatram sebe odgovornom", kaže u jednom trenutku u filmu, "osim ako ne okrivimo čitav nemački narod što je na kraju omogućio takvoj vlasti da preuzme kontrolu. To smo bili svi mi, pa i ja".

Ne obazire se na one koji je osuđuju.

"Neki ljudi danas kažu da bi učinili više za te jadne progonjene Jevreje", kaže ona. "Zaista mislim da oni iskreno veruju u to, ali ne bi bilo tako. Do tada je čitava zemlja bila pod nekom vrstom kupole. I mi sami bili smo u ogromnom koncentracionom logoru."

Lična krivica Brunhilde Pomsel nije glavna tema filma, kažu četiri reditelja. U vreme uspona desničarskog populizma u Evropi, želeli su da film bude podsetnik na to koliko su ljudi u stanju da žive u samozadovoljstvu i samozavaravanju.

"Opasnost je i dalje živa. Sve bi moglo da se ponovi", kaže jedan reditelj, Olaf Miler.

 


Ukupno komentara: 1



Sva polja su obavezna.



Stefan
30.01.2017 - 17:45
Pitanje za redakciju Nedeljnika
Da li se zna kada ce film biti dostupan u srbiji? :)