Da li želite da preuzmete Nedeljnik android aplikaciju?

DA | NE

Svet

"Posle Avganistana je podigao glavu iz peska": Kako je Hari postao "narodni princ"

Bila je ovo njegova godina, sasvim izvesno, ne samo zbog toga što se verio sa holivudskom glumicom Megan Markl, već i zbog toga što je, kako su pisali britanski mediji, postao moderno, mlađe, više kul lice monarhije
Izvor Original magazin
Datum: 03/01/2018

"Posle Avganistana je podigao glavu iz peska": Kako je Hari postao "narodni princ"

Foto Tanjug/AP

Hari, zvanično princ Henri od Velsa (ili Henri Čarls Albert Dejvid) dugo je bio u senci princa Vilijama, povučeno dete koje ne skreće pažnju na sebe, ostajući u srcima javnosti kao onaj tužni dečak koji se stoički držao na maminoj sahrani. Bila je to faza pred za njega teško adolescentsko doba i deceniju u kojoj ga je otac često opominjao da ne zaboravi da je princ. Ali upravo je u tome šarm princa Harija, koji sa godinama postaje i onaj poželjniji brat: zbog iskrenosti, neposrednosti, zbog grešaka, onog pravog britanskog humora, padova i uspona, šarma koji urbano lice daje porodici.

Tabloidi su ga oduvek voleli iako ih je on, kako je kasnije priznao, prezirao. Krenuli su da ga prate u korak kad je počeo da luduje: njegove devojke, žurke, provode. Princ koji to ne želi da bude, činilo se. Bio je to tipičan bunt mladog osetljivog momka koji nije znao kako da izađe na kraj sa bolom koji ga ne napušta i smrću majke.

Počelo je sve, kako kaže, odlukom da tugom ne može da vrati majku i da ne pokazuje osećanja, možda i onog trena kada je stajao nad njenim kovčegom. Porodica i pre svega brat, imali su veliko strpljenje za njega, govoreći mu da baš i nije dobro da drži sve u sebi. Ali trebalo je da se dogodi mnogo toga, pre svega odlazak u rat u Avganistanu, pa onda i velika ljubav, da bi ono nežno i buntovno dete postalo ovo što je danas.

"Ljudi se suočavaju sa bolom na različite načine, a moj je bio da ga isključim, zaključam", rekao je princ Hari, govoreći ove godine u dokumentarcu o Dijani. "Tokom deset godina koje sam proveo u vojsci, samo bih gurao glavu u pesak i bilo je to kao... 'bela buka'. I prošao sam kroz dugi period pokušaja da se sredim."

Foto Tanjug/AP
Foto Tanjug/AP

Taj dugi period podrazumevao je dva boravka u Avganistanu, na ratnom području. Iako su mnogi verovali da je u pitanju maska i da je on sigurno daleko od bojnog polja, reporteri koji su boravili na frontu, videli su ga u akciji: za komandama "apača", kao jednog od onih koji učestvuju u borbama. Sam Hari nije nikada dao da se o njemu govori kao o junaku, niti kao o nekome ko je video kako mu prijatelji ginu - jer nije, ali je priznao da je učestvovao u ubijanju, jer -- to je rat.

On kaže da je Avganistan iskustvo njegovog života, dodajući da je logično imati i dobre i loše dane tokom tog perioda. Ali bilo je to posebno teško vreme za njega jer je bol počeo da ga guši.

"Ja sam imao brojne probleme, ali nijedan stvarno vezan za Avganistan, međutim, on je bio okidač za sve ostalo. Ako izgubite mamu sa 12 godina, onda morate da se suočite sa tim... i 15, 17 godina kasnije ja nisam bio suočen sa tim; Avganistan je bio momenat. Pomislio sam: u redu, suoči se sa tim."

Kaže da se osmelio da izvuče glavu iz peska posle Avganistana jer je to bio važan momenat koji mu je promenio život. "U redu, ti si princ Hari, ti možeš to, sve dok nisi kompletna 'sisica', onda ćeš biti u stanju da dobiješ tu podršku, jer imaš kredibilitet desetogodišnje službe i dakle, možeš zaista da napraviš razliku."

On kaže da je bio spreman na terapije sa psihijatrom tek posle dvogodišnjeg "totalnog haosa". Tuga je izbila kad je imao 28 godina i tada je počeo da se bavi njome, nakon što ga je anksioznost stezala, panika gušila i nakon što je shvatio da će ga bes naterati da postane nasilan i da "izudara nekog".

"Mislio sam da otvaranje ničemu ne vodi, da ništa ne može da je vrati, i samo će me činiti tužnim. Bio sam u fazonu -- ne dozvoli emocijama da ovladaju. Bio sam, tako, tipičan 20-, 25-, 28-godišnjak koji trči okolo u stilu 'život je sjajan, život je super', i to je bilo to. Jednostavno nisam znao šta je sa mnom, imao sam sreće da je to trajalo dve godine... Moj brat, bog ga blagoslovio, bio je prava podrška."

 

Njegovo isceljenje događalo se i tokom razgovora sa ranjenicima na frontu. Njegov humanitarni rad bio je neka vrsta leka, i tu je mnogo podsetio na svoju majku Dajanu


To je ostavilo, kako je rekao, ozbiljne posledice i na njegov profesionalni i na privatni život. Život pod lupom javnosti stvarao je osećaj u njemu da bi mogao da bude "veoma blizu kompletnog sloma", i to u brojnim prilikama. Sada kaže da je "na dobrom mestu".

"Kad jednom počnete da pričate o tome, shvatite da ste deo prilično velikog kluba", kaže Hari.

Njegovo isceljenje događalo se i tokom razgovora sa ranjenicima na frontu. Njegov humanitarni rad bio je neka vrsta leka, i tu je mnogo podsetio na svoju majku Dajanu. "Prolazak kroz to i razgovor sa svim tim momcima o njihovim problemima zaista me je zacelio, to mi je pomoglo", govorio je Hari. "Samo treba da budete tu za svoje prijatelje i da budete par ušiju koji sluša, i najteža stvar koju treba znati jeste da osoba sa kojom razgovarate deli slična iskustva. Nosili ste istu uniformu."

Hari kaže da je tokom dužeg perioda čitao sve tekstove o sebi, o majci, o porodici, posebno kada je bio mali, i da ga je sve to uznemiravalo i dodatno punilo besom. "Moj otac je uvek govorio: ne čitaj to."

Tuga mu je dolazila "iz svakog ugla". Kaže da je oslobađajuće bilo ići kod psihijatra, ali i da je kroz boks pokušavao da se oslobodi agresije i loših emocija. "I to me je spaslo. Mnogo je lakše udariti nekoga sa štitnicima."

Iz godine u godinu postajao je sve više "kul" javnosti: njegove fotografije sa ratišta, iz vojske, pokazale su da to više nije onaj dečko koji se provodi, već da je zaista neko sa srcem. Njegov tajni boravak u Avganistanu, oba puta, nije dugo ostao tajna: onog trenutka kada je otkriven, morao je da napusti bojno polje, da ne bi pre svega ugrozio kolege jer je, prema pretnjama talibana, sve bilo usmereno na to da bude ubijen.

Foto Profimedia
Foto Profimedia

Mnogo se u javnosti većalo treba li princ da ode na tako opasno mesto, odobrenja je morao da daje i ministar, pa i sama kraljica, ali on bi svaki put ponavljao da će napustiti vojsku ako ga ne puste da postane pilot i da ode na front, koristeći različite žargonske izraze koji, kako bi njegov otac ponovo govorio, ne priliče princu. Ali upravo je zato postajao i sve simpatičniji, kršeći sva pravila i protokole, a pritom ostajući pravi princ.

Sada kada je našao ljubav, ponovo je prekršio sva pravila: izabrao je "običnu" devojku, birao je srcem, i ponovo je u komunikaciji, pa čak i kroz fotografisanje sa verenicom, pokazao poštovanje prema javnosti.

Iskoračivši, promenio je sve, pa i način komunikacije sa javnošću i medijima: niko nije očekivao toliku iskrenost, uvid u njegovu prošlost. Kaže da je to zato što želi da ohrabri ljude da se više ne plaše da govore o mentalnim problemima i da potraže pomoć, zato što želi da njegova iskustva budu na korist drugima.

Upravo zbog toga, dok budete čitali ovaj tekst, već će biti poznato o čemu su britanski princ Hari i Barak Obama ćaskali u prednovogodišnjem intervjuu koji je princ uradio specijalno za BBC Radio 4 sa bivšim američkim predsednikom, o novim mladim liderima, o novim humanitarnim akcijama i još o koječemu. Njihovo prijateljstvo datira još od 2014. godine, povodom sportskih igara Invictus Games koje je Hari osnovao, u čast i podršku vojnika, veterana, ranjenika. I ako je nekome Vilijam više ličio na Dajanu, sada je jasno da je i Hari prilično Spenser (Dajanino devojačko prezime). U njenu čast, stavio je dva Dijanina "kamenčića" u prsten koji je kreirao za verenicu Megan Markl da bi bio siguran da će ona biti sa njima tokom tog "ludog zajedničkog putovanja". Potpuno novog za novog princa Harija.


Ukupno komentara: 1



Sva polja su obavezna.



ozi
04.01.2018 - 13:54
princ iz bajke
divan mladic....