Da li želite da preuzmete Nedeljnik android aplikaciju?

DA | NE

Kolumna

Pokajničko pismo Gavrila Principa

Jbg, kladio se s Čabrom u 200 maraka da ću ja da zaprangijam ako on ima herca da baci bombu, i navuk'o me čovek, stvarno bacio
Piše: Mihailo Medenica
Datum: 28/06/2016

Pokajničko pismo Gavrila Principa

Bio sam, matori, k'o u Danijelovoj pesmi: "naivan, zaljubljen i mlad", osim što nisam bio zaljubljen, ali došao si mi na zicer, opet ko "Džuli" Danijelu: "Stigla je sama sa ljetom, prišla i rekla - helou", osim što nisi baš ti meni prišao, niti rekao "helou", ali bilo je leto, svakako.

Rano leto te 1914. kada si, onako, mangupirajući se u kabrioletu, sa ribom na zadnjem sedištu, prozujao kraj Miljacke, a mene Čabrinović naložio da nemam herca da pucam... Nije to bilo ništa lično, razumeš, kakva Mlada Bosna, kakvi ideali, kakve gluposti - žestoki momci sarajevskog asfalta, ekipa, naš kraj - naša pravila, shvataš?

Jbg, kladio se s Čabrom u 200 maraka da ću ja da zaprangijam ako on ima herca da baci bombu, i navuk'o me čovek, stvarno bacio... Fakat, ispao sam nacionalni heroj, faca kako su potonji klinci govorili, nešto kao Betmen-hadžija, ali ovi tvoji se odmah istripovali, digli frku i proglasili rat Srbiji.

Da sam znao, Marije mi keve, nalupao bih Čabrinovića k'o vola u kupusu, jer bio sam, rekoh ti: "naivan, zaljubljen i mlad". Da, mlad kao mladobosanac, željan šege, jarana, ašikovanja, kakve crne revolucije, ideje jugoslovenstva, ili ne daj bože srpskog nacionalizma?! Pa, šta ako je bio Vidovdan? Ličim li ti možda na roba kosovskog mita, nekog napaljenog Obilića, ili natripovanog Lazara?!

Dobro, ta ideja jugoslovenstva nije bila loša, jesi malo smorio sa onom aneksijom Bosne, realno bilo je razloga za atentat, ali danas, s ove distance - pre bih opalio sebi u glavu nego tebi u grudi, moj Ferdi (izvini što ne persiram, ali smatram da smo ubistvom ostvarili značajnu bliskost, ono na per-tu, što se kaže)!

Znači, ja tebe- zviz, vi nama rat, napatimo se četiri godine k'o Kinezi u Bloku 70, ali na kraju ispadnemo šmekeri kakvih nije bilo ni kod Bulića u "Crnim biserima", ali... Fora je u sledećem: izgine u tom ratu trećina Srbije, nešto kasnije tu Srbiju trampimo za Kraljevinu Jugoslaviju, još kasnije kraljevinu za socijalističku Jugoslaviju, mnogo kasnije za neku zipovanu verziju države istog imena, da bi se na kraju vratili na Srbiju, koja danas izgleda nešto žalosnije nego tih prvih dana po oslobođenju, 1918.

Pazi sledeće: ja, rekosmo, tebe- zviz, postanem nacionalni heroj, kulturnoumetnička društva nazovu po meni, vrtiće, radne organizacije, nekolicinu ulica, slave me k'o Čolu, pa na kraju prođem k'o Srbija- zbunjen i zajeban! Aj' što me se sada odriču ovi u Sarajevu, što Juge odavno nema, što Miljacka više asocira na Dačića i Bešlića nego mene, već i ovi moji u Srbiji pojma nemaju šta bi sa mnom?! Negde sam između Svetog Save i Arkana...

U Sarajevu mi spremaju linč na stogodišnjicu, u Beogradu ni to! E, kad pomenuh Beograd znaš gde mi je ulica i po čemu je najpoznatija - kod štajge, matori, kod štajge... Maloletne klinke i precvale gospođe se "pucaju" u njoj, al' ne za ideale, već lovu. Ma, nema veze, koje sam sreće mogla je da bude i uz neki stadion, pa da me, da prostiš, zašoravaju navijači pre i posle utakmica... Centralna proslava možda i bude, al' na štajgi, ako se "radnice" sete da obeleže stogodišnjicu nekim popustom na usluge, neki rava autlet, snošaj za Gavrila Principa...

Shvatam da je Srbija trenutno k'o u pocepanim gaćama i da je poslednje što bi htela da se ono zvano Angela naljuti, ali... Ma, da mi je ova pamet, a onaj Vidovdan - mahao bih ti k'o da su Bitlsi došli u Sarajevo, il', ne daj bože, Brega sam smislio pesmu, al' posle atentata nema kajanja...

Dakle, dobri moj Ferdi, šta da ti kažem osim - izvini!

Ozbiljan sam, Marije mi majke! Stvarno sam ispao paljevina, naložili me mangupi: "Samo ti Gavrilo okini, ako Čabrinović omaši k'o po običaju, i sleduje ti istorija"! Aha, važi! Sledovale mi batine k'o da sam na Koševu, nešto istorije, pa nedoumica da li će Žene u crnom da me ispljuju ko zadnju barabu, Biljana Srbljanović napiše dramu, Hag podigne optužnicu, a zvanični Beograd odluči da se pridruži nezvaničnom Kusti na proslavi u Višegradu.

A i ti, rekoh, u kabrioletu, s ribom, u našem gradu, našem kraju, među našim ribama. Ne ide, matori, morao si da nas ispoštuješ, k'o da si u Zemunu, kapiraš?! Veruj mi, od tog dana neprestano razmišljam šta bi bilo da sam ostao gajbi, da mi je bilo smor, kako ovi danas kažu, da izađem, da se nisam petljao s tim mladobosancima, koji realno i nisu bili naročito mladi.

Rekao bi čovek boj-bend, a ono kuburaši, samuraji sarajevskog asfalta, a ti, moj Ferdinande, naleteo na zicer ko Lejla Vajti... More, samo da sam znao u kakvoj će dilemi i problemu Srbija biti danas zbog mene? Ni da slavi, ni da ne slavi.

Mislim, realno, danas mene, za sto godina Kristijanovo prangijanje u "Mažestiku", i to je bio početak jedne nove ere... Ma, da se pravimo mrtvi, kao kad naiđe medved, i čekamo da prođe i taj Vidovdan. Ti i ja i onako jesmo, a Srbija nek ustane 29. i nastavi dalje zviždeći kao da se ništa nije desilo.

Realno i nije! Crna hronika, samo što tad nije bilo Mašana Lekića da napravi dokumentarac, pa eto ti istorije...


Ukupno komentara: 2



Sva polja su obavezna.



18.07.2016 - 16:42
U duhu naslova! Basara ne pisi vise sve ti je oprosteno.
Verovano bi bilo zdravije da je ostao kod kuce i konacno nesto povalio. Zali boze sto kojekakve knjige ne bi bile snimljene, niti svakakvi filmovi napisani. Moz` zamisliti Veljka Bulajica kako pravi film pod nazivom \"Andjeo atentata\" prvu verziju u produkciji CK SKJ.....mladi glumac XY predaje za 25 maj stafetu Titi, SAD akademija za film dodeljuje oskara za scenario, koji jebi ga ide da primi Dobrica Cosic, jer scenarista istoimenog filma u nemislosti satro, iako mu deda Doca daje kintu da zivi....Prvi rimejk se pravi kod Slobe i snima ga Kusturica koji se popicka sa scenarstom zbog eufemisticki receno ture pica (elem nije bilo kesa pa je dogovor bio da se placanje vrsi u svercovanom snapsu i tu ga Kusta zakinuo jer mu trebalo da vrati dug Sidranu za Oca)....Treci rimejk u konacno dosovski oslobodjenom Beogradu.......jebi ga nije smesno idemo dalje.........Poslednji rimejk omogucava dosada podjebavanom scenaristi da izadje i rasiri se(naravno sa gadjenjem se odrekne svog oskara za prvu verziju, a i Docine kinte koju je potrosio) kao kretivna nuklarna glava stava o amorfnoj samoubilackoj Srbiji...Neeee nije to Zivojin Pavlovic on je umro, osim toga on nikad nije koristio rec \"samoubilacko\"....Dakle scenarista je pisac nagradjivane knjige Andjeo atentata, a reziser istoimenog rimejka treca verzija i najbolja valjda, Biljana Srbljanovic......da ne zvrljamo sad previse nego cisto da znate ... atentator Gavrilo je posle sagledavanja uzasa koji je naneo i humanoj evropi i srbima emigrirao u Argentinu u navukao se na kokain, tamo docekoa Hitlera koji sa Bormanom zbrise sa sopstvene lomace iz bunkera i tako zajedno usvoje klinca iz kolumbije i daju mu zajednicko Prezime Eskobar.....sve ostalo vam je poznato....ako nije.....dacu Medenici svoja dokumenta koja imam.....sve osim otpusne liste.....jos nije potpisana......Cao.
jelkazverka
29.08.2016 - 08:05
...
Betmen hadžija...pa ti kad ga krstiš...