Da li želite da preuzmete Nedeljnik android aplikaciju?

DA | NE

Kolumna

Usud Petrijinog venca: Ko sme da vas bije do prvog juna

Za one neupućene, do prvog juna i stari zakon će zaista štiti žene od batina. Jer, da, štiti ih, čak i krivično goni ako ne znate, ali će od polovine godine učiniti mnogo više za brojčano jači deo populacije Srbije, menjajući svest i položaj ne samo žrtava, već i nasilnika
Piše: Zorica Marković
Datum: 25/02/2017

Usud Petrijinog venca: Ko sme da vas bije do prvog juna

Foto: Profimedia

"Od prvog juna ko udari ženu, pravac zatvor", "od prvog juna novi zakon - ako udarite ženu, idete u zatvor" i slične varijacije naslova najavile su ono na šta smo čekali od trenutka kada su naslovne strane sa isprebijanim ženama, ilustrovane masnicama, krvlju i lešinarskim prikupljanjem što sočnijih detalja o žrtvama, ne bi li se na vrlo površan način izazvala reakcija učmale i samozaljubljene patrijarhalne - "majke mi, volimo žene, al` ćutimo dok ih lemaju" - javnosti, izvukle iz rupe sve ono što smo pokušavali da zakopamo. Ta nezgrapna formulacija koja glasi "od prvog juna neće niko smeti da bije žene" - a šta ćemo do prvog juna? - nemušto je objašnjenje da će država obaviti posao na koji se zakonima obavezala još od 2002. godine, kada je odlučila da nasilje koje postoji u porodici nije samo privatna stvar: zaštiti žene žrtve nasilja bolje nego do sada, ali i pre svega, raditi na prevenciji, što je ključ borbe protiv zlostavljanja.

Mali problem sa tom formulacijom "od prvog juna" (jer iz toga sledi da do prvog juna onda batinaš može da se izvuče, a iskusni kažu da tako nešto pada na pamet umu nasilnika kad čuje da mu je oročena mogućnost delovanja, po principu "daj da opljačkam banku dok mogu da dobijem nanogicu"), jeste problem javnosti i medija i njihove percepcije kako nešto što jednostavnije, na kraju potpuno banalno predstaviti. Ali taj mali problem ne može da zanemari odličnu stvar, i ono što će biti prvi korak ka transformaciji ovog društva u kojoj je žena najčešće vlasništvo ili manje vredna, bilo kod šefa, ili kod muža ili nekog trola na društvenim mrežama. Jer, osim što "niko neće smeti da bije" žene, Zakon ide na to da uzvrati nasilniku: neće imati isti komfor koji je imao (moraće da napusti stan, biće finansijski i krivični odgovorniji), a žena neće biti bespomoćna dok stoji pred institucijom koja treba da je štiti ("dokažite da postoje modrice" i sl.), niti će institucija promašiti svrhu zbog koje je nastala zbog neke karike koja je popustila u lancu.

Ovaj zakon je ono što bi trebalo da unapredi ovo društvo u kojem je prebijena žena samo vest sa ilustracijom, ili neko ko je "sam zaslužio", kako ume da se povremeno pojavi u javnosti. U kojoj se jedna majka, u ovom slučaju Marija Mali, diskvalifikuje u javnosti i to čini neko ko treba da je štiti, kao na primer direktorka Kancelarije za ljudska i manjinska prava, jer "nije toliko očajna" da politički istupa, umesto, prosto rečeno, da brine o deci. To kakva je neko majka, procenjuje se na mnogo ozbiljniji i proceduralniji način.

Od te pomenute 2002. godine, porodično nasilje nije privatna stvar. Ako ne možete da prebijete čoveka u "maloj kafanskoj tuči", ne možete da prebijete ženu u "maloj porodičnoj raspravi", to kaže Zakon. Jer, ako je već ćelija, onda je porodica deo većeg organizma koji mora da vodi računa o tome da se njene maligne ćelije ne rašire i postanu obrazac koji izjeda. Statistika ume da zavara: sva ona pisanja u javnosti o prebijenim ili ubijenim ženama ne znače obavezno da je nasilje u porastu, već da je postalo vidljivo, da su se žene odvažile i da su neki pojedinci unutar i van sistema, a ima ih, odlučili da učine aposlutno sve da pomognu žrtvi. Taj usud Petrijinog venca, da je kriva što ne rađa, što je mlada, što progovara, što se "ne daj bože" suprotstavlja, što je - žena, samo je menjao oblike. Emancipovali smo se, žene su danas, prema statistikama procentualno i u mnogim sferama i brojčanije i uspešnije (samo jedan primer, visoke i više škole upisuje i završava više žena), ali nismo pobegli od tog verbalnog nasilja javnosti, koja, paradoksalno, skače na svaku vest o ubijenoj ili prebijenoj ženi željom da nasilnika "nabije na kolac". Uz izgovor slobode govora - koja kao i svaka druga važi dok ne ugrožava tuđe slobode - tako ozbiljne teme svele su se na rijaliti praćenje prebijenih, žrtava, pa i diskvalifikacije u slučaju da se ispostavi "da je žena izazvala nešto". Da je sama kriva.

Taj Petrijin venac legacy ne uklapa se u ono što vidimo u ogledalu i u ono što želimo da budemo. Taj prvi impuls kojim neko reaguje na druge govori o mnogo više stvari, između ostalog, i o potisnutom besu, pa i frustraciji. Zašto ne bismo svakoga ko nas iznervira zalepili i pokazali mu? Sve to ima jedan širi kontekst: verbalno nasilje i diskvalifikacija žene ne stvara zdravu atmosferu, ne čini da se pokrećemo kao društvo, i nije daleko od fizičkog, emocionalnog i psihičkog nasilja. I zato je važan ovaj zakon koji će obučiti svakoga u sistemu da reaguje na jedini ispravan način: a to je da bude uz slabijeg.

Za one koji bi da na ženu svale to zato što ostaje sa nasilnikom i posle batina, evo razloga koje je objavio Autonomni ženski centar: Zato što je niko ne podržava. Mada bismo i ovde mogli da stanemo, ima još podosta razloga: Zato što joj niko ne veruje. Zato što drugi traže krivicu u njoj. Zato što zakonske procedure predugo traju. Zato što ima strah od nasilnika. Zato što nema dovoljno prihoda. Zato što nema gde da ode. Zato što ima decu. Zato što se boji da će joj on uzeti decu. Zato što se stidi onoga šta će ljudi misliti. Zato što je emotivno zavisna od partnera. Zato što brine o nasilniku. Zato što veruje da će biti bolje. Žena je posledica ne samo gena, biologije, već i karaktera i psihologije koje je usvojila živeći u zajednici, ovoj našoj, koja se zaklinje u majku, štiti ćerku, čuva sestru, ali nipodaštava ženu. Sve dok je bilo koja javna žena zbog onoga što kaže ili uradi, "drolja", "zaslužila", "ja bih joj lupio šljagu", kakvog god morala, načina života ili životnih stavova bila, samo zato što ume da misli, da se suprotstavlja, da govori "jeresi", da je drugačija, onda ni ona anonimna neće moći da iskorači, a mi se nećemo menjati, osim pod prisilom (krutog) duha zakona.

I zato, za one neupućene, do prvog juna i stari zakon će zaista štiti žene od batina. Jer, da, štiti ih, čak i krivično goni ako ne znate, ali će od polovine godine učiniti mnogo više za brojčano jači deo populacije Srbije, menjajući svest i položaj ne samo žrtava, već i nasilnika. 


Ukupno komentara: 0



Sva polja su obavezna.